
Од Рамбујеа до "српског Џејмса Бонда": Отпор НАТО злочину иза кулиса | Дан увече

И 27. година касније, НАТО агресија на тадашњу Савезну републику Југославију остаје урезана у памћење Срба као својеврстан савремени Косовски бој – историјска траума у којој је српски народ стао уједињен пред далеко надмоћнијим агресором, и пркосно истрајао током 78 дана страдања и историјске неправде.

Хавијер Солана, објавио је почетак агресије без одобрења Савета безбедности Уједињених нација након што је српска страна одбила ултиматум који јој је представљен током такозваних преговора у Рамбујеу.
Документ, који је чак и некадашњи државни секретар Сједињених Држава и злогласни маг геополитике Хенри Кисинџер назвао "провокацијом и изговором за почетак бомбардовања", захтевао је од Југославије да прихвати окупацију не само окупацију своје територије, већ и медијског простора, који би се нашао под директном контролом НАТО-а.
Први од више од 38.000 хиљада прелета почели су у вечерњим часовима 24. марта 1999. године.
НАТО агресија показала се као историјски преседан не само за Србе, већ и за остатак света, служећи као својеврсна увертира за "западни неоколонијални авантуризам" који ће се, између осталог наставити у Ираку, Авганистану, и Ирану.
Кока: Агресија искоришћена за консолидацију НАТО-а
О данима који су претходили агресији и преговорима у Рамбујеу где је Београду постављен ултиматум који ниједна суверена земља није могла да прихвати у "Дану увече" је сведочио политиколог Љуан Кока, који је на преговорима био представник ромске мањине са КиМ. Он је рекао да се од Рамбујеа очекивало да ће донети конкретне резултате и да се до агресије на Србију веровало у озбиљност Запада.
"Убрзо се показало да је све то једна игра. Испоставило се да је све то један обичан циркус. Очекивали смо да је западна демократија и западни свет нешто озбиљно. Међутим, показало се на том примеру, а касније и на свим следећим кризама, како су се понављали ти сценарији у свету, да је западна демократија један велики циркус, који не поштује ни своја правила, ни своје стандарде, ни своје потписе, ни своје договоре. Ми нисмо много очекивали од Рамбујеа, али смо мислили да ће у Паризу, где ће учествовати и председници тих шест држава, да ће бар нешто бити решено. Међутим, ми смо били изиграни", казао је Љуан Кока.
Он је рекао да делегација ниједном није имала директан разговор са Албанцима, јер су они то избегавали, а да је агресија на Србију искоришћена за консолидацију НАТО-а.
"Нашли смо се у једном празном простору и лутали смо по тим собицама и размишљали шта нам је чинити. Док смо ми ту седели, они су правили представу за свет, како су Срби криви, како убијају Албанце. Вокер је дошао да то потврди. Од тог глуматања амерички филм је био направљен. Нисмо очекивали да ће бити тако безобзирни, да су људи с којима седите спремни да вас гледају у очи, а да ће после бомбе морати да падну", казао је Кока.
Он је указао да је Запад током преговора у Рамбујеу правио представу о "злим" Србима на КиМ, а да су Албанци спречавали своје сународнике да учествују у преговорима. Додао је да је било тешко окупити све мањина на КиМ и са њима разговарати.
"Албанци су хтели да представе да на КиМ у том тренутку живи 90 одсто Албанаца и да преосталих 10 одсто чине Срби, уз све остале мањине, а ми смо хтели да покажемо да албанске бројке нису биле тачне", напоменуо је Љуан Кока.
Он је објаснио да су представници српске делегације убрзо схватили да тешко да ће бити неког договора и подсетио да је састанак трајао од 6. до 19. фебруара. Онда смо се вратили кући, ситуација је још била 'ломљива', а да су се за неколико дана поново вратили у Париз и тамно били још седам дана.
"Све је било безуспешно. Они су поставили такве ултиматуме које нико не би прихватио. Тражили су да њихови војници могу да делају и раде на целој територији Србије, без контроле, а да се за три године организује референдум на КиМ, а не у целој Србији. Ипак смо се надали да неће бити бомбардовања и нисмо могли у то да поверујемо", рекао је гост "Дана увече".
Он је указао да су и са албанске стране били склоњени сви који су били спремни да разговарају.
"И са њихове стране је било људи који су схватали да ће рат донети зло и једнима и другима. Чим су били помирљиви у томе да разговарају, они су били склоњени. Сви људи који су се школовали или су докторирали у Србији, говорили српски су постали неподобни", указао је Кока и додао да и данас "не може да верује да су земље у окружењу ћутале на све што се радило".
Он је испричао да је био затечен када је Мадлин Олбрајт рекла да воли партизанске песме, али да "бомбе морају да падају".
Обавештајац Јован Милановић о пркосу агресору
Чувени обавештајац који је открио планове за НАТО бомбардовање у срцу Алијансе и тиме одгодио напад на нашу земљу, генерал Јован Милановић, је истакао да је 24. март 1999. дан који је најгори у историји Србије и српског народа. Он је рекао да је стицајем околности био у тој улози коју му је држава поверила, а да себе сматра само сведоком историје.
Он је описао свој долазак у Брисел и почетак тајне мисије, и осврнуо се на тренутак када је био шеф кабинета начелника Генералштаба 1994/95. године.
"Процена највишег државног врха је била да ће НАТО, односно САД, Велика Британија у једном тренутку створити потенцијалне услове преко Косова да ће дејства пренети на СРЈ. До краја смо били у праву са таквом проценом. Донета је одлука, пошто нисмо имали војног представника у НАТО, да један официр са значајним искуством буде упућен што пре. Одлука је пала да то будем ја. Спаковао сам се и отишао, иако никада нисам био у Бриселу. Слетео сам 15. јануара, не знајући много, али сам НАТО добро познавао. Задатак је био да својим обавештајним радом, спречим да Југославија доживи стратегијско изненађење. То је значило да не буде нападнута у зору, као што је бивша Југославија 1941. нападнута док је краљ спавао", казао је Милановић.
Покушано је да буде упућен официр, али Белгија није дозволила, већ је он послат као дипломата највишег ранга са лажном биографијом и тамо је провео четири године.
"Знао сам до детаља шта се спрема земљи. Схватио сам да је судбина мени предодредила ту улогу и нисам се бојао. Нисам имао скоро ни времена за размишљање колико је та моја биографија заиста реална, али нико ме није ништа ни питао", казао је Милановић.
Открио је да је своје прве оперативне везе успоставио у грчкој цркви и да је ту видео групу грчких и бугарских официра, с којима је касније био позван у парохијски дом, када се са њима и упознао и разменио визиткарте и схватио да су официри НАТО-а с којима је остварио контакт.
"У другој половини марта сам већ био у НАТО-у код њих. Нисам се либио док сам црпео податке од њихових званичника. Ишао сам код њих и они су долазили код мене. Нису ни они волели НАТО, нити што се ту налазе. У једном тренутку један од њих ми је рекао да региструју мој долазак и дао ми је своју адресу на периферији Брисела, да долазим код њега. Када се створила клима, распитивао сам се о свим официрима из 19 земаља и распитивао се о плановима за Косово и могућности да интервенишу. Почео сам да 'зујим' на различите начине и да успотстављам контакте", рекао је Милановић.
Он је испричао и како су га Грци открили када сам их позвао на вечеру у један ресторан.
"Питали су ме у једном тренутку, када су већ попили мало ракије, да им кажем ко сам. Рекао сам им министар-саветник, али сам схватио да су посумњали, јер су питали одакле толико интересовање једног цивила дипломате. Рекао сам им да сам пуковник. Они су рекли да њихов шеф Генералштаба долази у Брисел и да ће имати састанак, а пошто је то био пријатељ од једног од њих, да му каже да имају Србина навалентног дипломату и да ће га питати како да поступају са мном, а он је њима рекао - 'Дајте му све'", казао је Милановић.
Открио је и да се његова мрежа звала "Олимпик" и да је на крају имала више од 40 људи.





