Хантавирус на холандском броду, заражене поново транспортују у заштитним оделима, строги карантин је на снази а стручњаци поручују — није опасно. Ебола хара Африком, данас уведена међународна ванредна ситуација.
Светска здравствена организација, међутим, за сада тврди – свету не прети нова пандемија. У исто време, шефица америчких шпијунских служби Тулси Габард покреће истрагу о више од 120 биолабораторија широм света које су финансирале Сједињене Америчке Државе.
Подаци показују да се највећи број тих лабораторија налази у Украјини.
Фокус истраге су такозвана "gain-of-function" истраживања — експерименти у којима се вируси мењају како би постали заразнији или опаснији.
Колика је опасност да вирус употреби као оружје масовног уништења? И колико је свет већ огуглао на покушаје стварања панике вирусима попут ковида, еболе, а сада и хантавируса?
О томе су у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили проф. др Даница Грујичић и проф. др Бранимир Несторовић.
Говорећи о епидемији еболе у Африци, Грујичић је рекла да су у Африци инсталиране руске лабораторије које су у стању да открију њене узроке, али да то није ни прва ни, нажалост, последња епидемија еболе у региону.
Навела је да је "корона" 2020. била нова болест и да брзе мутације показују да је рећ о лабораторијском вирусу.
Несторовић је казао да СЗО већ дуго покушава да прогура пандемијски план.
Истакао је да стално понављају исти рецепт и да СЗО покушава да нађе неко своје место у томе, додајући да су се избламирали.
"Пандемијски план подразумева да ће СЗО имати примат над локалним здравствима у случају било какве ургентне ситуације", казао је Несторовић.
Указао је на то да код СЗО постоји проблем финансирања и да морају да пошаљу поруку да су важни.
"Хантавирус није опасност за општу популацију", казао је Несторовић.
Грујичић је истакла да живот увек покаже да ли су експерти били у праву или не.
"Протоколи за лечење 'ковида' су се мењали из месеца и месец, а ми смо копирали оно што су радили Кинези и Јужнокорејанци. Ми смо имали срећу да ипак имамо државни систем здравства", навела је Грујичић и додала да је успех лечења био у земљама где је такав систем развијен.
Истакла је да се нада да су људи из СЗО нешто научили из свега онога што се дешавало током 'ковида' и додала је да је он био окидач за један антиваксерски покрет.
Нагласила је да би у слуачју наше земље било најбоље да се обнови Торлак и да се производе вакцине.
"Мислим да те вакцине и њихов хемијски састав треба да контролишу лабораторије хемијских, физичких и физичко-хемијских факултета", навела је Грујичић.