Муке Стармерове: Неславни крај још једног британског премијера?| Дан увече

Лондон већ годинама мења премијере као фудбалске тренере после пораза. Али проблем није ко одлази него што нико не успева да остане: Камерон, Меј, Џонсон, Трас, Сунак... политичка сцена Британије све више личи на земљу која производи кризе брже него лидере.

Сада притисак расте и око Кира Стармера, а питање више није ко је следећи премијер него да ли Велика Британија уопште има озбиљну политичку фигуру за време у којем живи.

Стармер: Не намеравам да поднесем оставку

Политичка криза у Великој Британији, која је изазвана изразито ниском популарношћу владајуће Лабуристичке партије и премијера Кира Стармера, а која је ескалирала након недавно одржаних локалних и регионалних избора, не показује знаке смиривања. Више десетина лабуристичких посланика већ је јавно позвало Стармера да се повуче са чела партије и владе.

Пре неколико дана то је учинио и доскорашњи министар здравља Вес Стритинг, који је поднео оставку на ту функцију и објавио да ће се надметати за место Стармеровог наследника.

Стармер, међутим, и даље одбија да повуче тај потез, тврдећи да има мандат грађана као и да је спреман да служи народу и држави. Истраживања показују да Стармера подржава тек 27 одсто Британаца, док њих 65 одсто сматра да он свој посао не ради како треба.

Међутим, као фаворит за место Стармеровог наследника профилисао се Енди Барнам, некадашњи министар у владама премијера Гордона Брауна који од 2017. године обавља функцију градоначелника Манчестера.

Барнам важи за релативно популарног политичара који је у три наврата убедљиво побеђивао на локалним изборима у Манчестеру, али и који је због свог фокуса на локалну политику успео да се дистанцира од "токсичног" окружења високе политике у Лондону.

Ипак, да би Барнам могао да се кандидује за место лидера Лабуриста, он мора да уђе у парламент. То ће моћи да уради на допунским изборима у изборној јединици Мејкерфилд, који су расписани након што је досадашњи лабуристички посланик из те јединице Џош Симонс поднео оставку управо како би се Барнам кандидовао.

О томе су у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили каријерни дипломатаЗоран Миливојевић и Љубомир Ђурић из Центра за националну политику. 

Миливојевић је нагласио да се Велика Британија налази у кризи већ неко време и у том смислу дели судбину и осталих у Западној Европи. Навео је да постоји криза лидерства и да водеће државе Западне Европе имају на челу личности које немају већину у својим земљама. 

"На овај или онај начин, криза у Великој Британији траје цео овај век и не може да се продукује озбиљан лидер", истакао је Миливојевић и додао да нема једне личности на националној основи, јер нема дефинисане британске нације у овом тренутку. 

Нагласио је да је некадашња светска империја број један у слободном паду и да британска политика у политичком и економском смислу није више утицајна као што је била. 

Блеров државни удар против Кира Стармера и НАТО кинематографија

Ђурић је навео да све што је Стармер обећавао није испуњено и да је он обећавао неке брзе потезе којима ће бити решено све. 

"Покушава да се нађе начин да се врати подршка какву је партија имала", казао је Ђурић и додао да постоји механизам како да се Стармер уклони са чела партије, пошто неће да поднесе оставку. 

Истакао је да Британци нису задовољни традиционалним партијама. Оценио је да је Стармер наставио политичку нестабилност и да лабуристи траже некога ко може да га замени. 

Миливојевић је оценио да се Велика Британија не бави основним проблемом, а то је британско друштво, и Велика Британија је покушала да се на почетку украјинске кризе наметне као европски лидер, што показује и где је ЕУ. 

"Без политичке визије и стратегије, тешко да можете имати озбиљну владу и лидера", навео је каријерни дипломата. 

Истакао је да вишепартијски систем делује као логичан корак. 

Ђурић је казао да Британци изгледа немају поверење у саму британску владу ко год да је на њеном челу. 

"Оно што може да се види од Стармера јесте да се покушава да се одржи кохезија партије", казао је Ђурић и додао да криза у Великој Британији није само политичка.