Путин и Трамп у Кини: Како данас изгледа рачуница односа највећих сила | Дан увече

Десет година ниједан амерички председник није отишао у Пекинг. Онда је отишао Трамп. Човек који је успео да посвађа Америку са пола планете сада је дошао да разговара о стабилности света. Си Ђинпинг упозорава на Тукидидову замку. У преводу - када империја у паду сусретне силу у успону, историја обично не заврши конференцијом о миру. А док Трамп одлази из Пекинга, тамо стиже Путин. Тек да Вашингтон не помисли како је случајно.

О томе да ли Америка још контролише игру или први пут посматра како се велики договори праве без ње, у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су историчар Саша Адамовић и новинар Бранко Жујовић.

До посете Доналда Трампа Пекингу – уједно прве посете неког америчког председника главном граду Кине после готово десет година – долази у тренутку када је свет растрзан између неколико сукоба, од којих је већину изазвао управо Вашингтон – укључујући Трампов конвенционални рат против Ирана, али и трговински рат против управо Кине, у којем тренутно влада неизвесно примирје.

Док се чини да је Трамп отишао у Кину са више захтева за Сија него што је кинески председник имао за Трампа, обе стране су оцениле самит као успешан. Ипак, конкретни резултати нису били толико очигледни.

Тако је Трамп истакао да је постигао оно што је назвао "фантастичним" - економске споразуме са Сијем, иако трговински рат није разрешен, а повећане царине на кинеску робу остају замрзнуте до новембра. У саопштењу кинеског Министарства спољних послова након састанка Си Ђинпинга са америчким технолошким могулима, укључујући Илона Маска и шефа произвођача чипова "Енвидија" Џенсена Хуанга, Си је тек навео да су кинеско-америчке трговинске везе обострано корисне, иако није навео конкретна постигнућа.

Такође, питање кинеске контроле ретких земних елемената, иначе једног од главних адута Пекинга у трговинском рату против Америке, није спомињано у саопштењима ниједне стране.

Имајући у виду фрагилно примирје између Вашингтона и Техерана, Иран је био још једна од кључних тема самита.

Кремљ открива: Шта Русија очекује од Путинове посете Кини

Поврх свега, светској јавности је посебно упадљива била чињеница да ће кинески председник ове недеље угостити свог руског колегу Владимира Путина, свега неколико дана након Трамповог одласка.

На присне односе Пекинга и Москве већ указују честитке које су Путин и Си разменили уочи посете, док је кинески лидер, у светлу 30. годишњице стратешког партнерства Москве и Пекинга, истакао да су се односи две земље непрекидно развијали и продубљивали у протекле три деценије.  

Саша Адамовић је рекао да се од Трампа очекивало да ће покушати да омета развој Кине и да ће додатно затегнути односе између Пекинга и Вашингтона, али то се није десило.

"Дешавало се да администрација саботира Трампову покушаје да поправи односе са Кином. Бајден је Кину доживљавао као великог противника и конкурента САД и све је учинио да сроза те односе и да омета Кину у њеном развоју и ти односи су пали на низак ниво. Све је учињено да се Кина заустави или успори у свом развоју", казао је Саша Адамовић.

Он је указао да Бајден није имао потребу да размењује посете или да се труди да поправи односе са Кином.

Бранко Жујовић је рекао да је самит у Пекингу једна чврста потврда мултиполораног света који је наступио и коме сведочимо. Он је рекао да смо у Пекингу видели једног потпуно другог "припитомљеног" Трампа, као да се "неки његов двојник нашао у Пекингу", у односу на "човека који је 'пуцао' свим могућим царинама и који је покушавао да сузбије кинеске компаније из глобалних ланаца снабдевања".

Наш избор

Драма на Тајвану после историјског сусрета: Шта ће Лај Чинг-те после самита Си–Трамп?

"Видели смо једног потпуно другачијег Доналда Трампа, чини ми се, знатно оптерећеног унутрашњим политичким питањима, драстичним падом подршке, као и питањем једног несувислог рата у који Америка и даље срља. Такав Доналд Трамп, потпуно тих, љубазан, долази у Пекинг, чини ми се, очекујући, неку врсту, не помоћи, али бар разумевања за позицију у којој се нашао. Ово јесте потврда мултиполарног света и Вашингтон више није у прилици да сам води ратове и да одлучује када ће их добити и да уцењује. Користи и даље неке инструменте, попут санкција Русији, али дејство тога није више тако убедљиво као пре 20 или 30 година", казао је Жујовић.

Он је рекао да је Си Ђинпинг послао поруку, не само Трампу и САД, већ да је, помињући Тукидидову замку, хтео целом свету да скрене пажњу да је Кина самоуверена сила која не доводи у питање чињеницу да ће у економском смислу, према свим статистичким показатељима, преузети примат у свету.

"Кина је показала једну сигурност и самоувереност, са највише позиције председника. Додао бих томе и истицање острва Тајван, као црвене линије у кинеској спољној политици", рекао је Жујовић.