Шест векова, а рана још дише. Видовдан није датум у календару, то је огледало у које сваки Србин бар једном погледа и запита се: а шта бих ја изабрао?
Кроз историју, Видовдан је био датум, када су се дешавале крупне ствари у српској историји. Данас, Срби обележавају Видовдан, без страха и стрепње, и то је став што плаши оне којима Срби сметају, поготово на Косову и Метохији. Зато хапшења, зато прогони, зато забрана српске заставе.
Али, упркос свему, Срби не заборављају: Видовдан је савез са Богом, нераскидив и вечан.
O Видовдану и косовском завету у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су филозоф Никола Танасић и др Стефан Радојковић.
Танасић је рекао да се труди да се на Видовдан нешто напише и учествује у колективној култури сећања.
"Изузетно је мало народа који могу да се похвале да активно и смислено учествују у празничној традицији која има 500 или 600 година традиције", указао је Танасић.
Видовдан, како је рекао, јесте конститутиван празник по сам српски народ и налази се у чворишту наших избора, било они донети на Видовдан или мимо њега.
Радојковић је истакао да митови имају своју употребну улогу и оперативно одређење.
"У кризним моментима повезујемо се са оним што има смисла из наше историјске прошлости. То су тренуци када се хватате за оно што је вама познато, у нашем случају то су Косовски бој и видовданска етика", нагласио је др Радојковић.
Истакао је да смо пред разним изазовима и да видимо људе који живе косовски завет и етику и да се питамо где смо ту ми. Навео је да је важно код тих митова да се позиција небеског народа заслужи.
Танасић је казао да су одређени аспекти Косовског мита дубоко хришћански и навео да песме косовског циклуса показују цивилизацијске токове.
Радојковић је нагласио да постоји низ историјских ликова и низ измишљених ликова.
"Кнез Лазар је апсолутно историјска личност. Што се тиче сукоба са Турцима, он за њега припремао око 10 година, он у тај сукоб није ушао неспреман. Што се тиче историје, тих података нема превише, али су јасни и прецизни. Што се тиче погибије, немамо јасну слику како су погинули кнез Лазар и султан Мурат. У том тренутку настаје и култ Светог кнеза Лазара", истакао је др Радојковић.
Танасић је истакао да мит нама омогућава да се та количина хаотичног инпута који историографија даје да се интегрише у упутство за деловање.
"Мит је истина вишег реда, јер на основу прошлости даје норму", казао је Танасић.
Радојковић је истакао да се тема издаје јавља у 15. и 16. веку и да Бранковић није био издајник, већ је скончао у тамници.