
Албански терористи против косовских јунака: Зашто лажна држава жели да отме Косовски бој

Српско културно и верско наслеђе на Косову и Метохији је већ дуже од две деценије на удару албанских екстремиста и "институција" лажне државе.
С једне стране, православне светиње и културни споменици се скрнаве, а са друге, "научна елита", уз подршку власти лажне државе, настоји да преотме српске православне храмове и манастире, прекроји историју, мењајући називе историјских и географских локалитета, не би ли представила Србе као дошљаке и окупаторе.
У том покушају прекрајања историје и покушају брисања било каквих трагова и сећања на моћну средњовековну државу са Косметом у средишту, лажна држава је (поново) ударила на Косовску битку и косовске јунаке.

Општина Обилић, на чијем је челу Хаљиљ Тачи из "Самоопредељења", покренула је иницијативу да у својој организацији обележи годишњицу Косовске битке на Газиместану. "Комеморација на Газиместану" требало би да буде одржана 15. јуна, односно дана када се по старом јулијанском календару одиграла Косовска битка.
Јуришници лажне државе покушали су много пута до сада да се обрачунају са сећањем на Косовски бој и обележавањем Видовдана на Газиместану, где се служи парастос косовским јунацима.
Од тзв. ОВК, преко Харадинаја до Куртија: Како су Албанци кидисали на Косовску битку и Газиместан
Пре 10 година бивши командант тзв. ОВК и председник Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај покренуо је иницијативу да се на Газиместану подигне споменик "Албанцима који су страдали у Косовском боју".
"Битка на Косову 1389. један је од најважнијих датума у историји Косова и Балкана. Албанска војска и војници били су део заједничке коалиције балканских народа који су учествовали у том важном боју и многи од њих дали су тада свој живот", поручио је тада Харадинај.
Сећамо се и како је, поводом обележавања Видовдана на Газиместану, пре осам година, албански политичар Газменд Исљами изјавио да "Косово" није суверено све док Срби обележавају Видовдан на Газиместану.
На Видовдан се све види, каже стара српска народна изрека.
Исљами је позивао на доношење закона који је еквивалентан немачком закону о нацистичким симболима и фигури Хитлера, а све не би ли се стало на пут обележјима, симболима и фотографијама које Срби из свих делова Србије и региона доносе на Газиместан.
Исте године су албански посланици, чланови надлежног парламентарног одбора који је разматрао Закон о "косовским" празницима у скупштини лажне државе, гласали против тога да се Видовдан уврсти у тај акт.
У медијима на албанском језику уочи и након обележавања Видовдана излазили су текстови у којима се овај датум назива "шејтаном" и подсећа на то да се да се 28. јуна 1999. године на Газиместану вијорила албанска застава. Изостављају податак да је те године миниран споменик Александра Дерока посвећен косовским јунацима. Подсетимо, до 2010. године, Газиместан је обезбеђивао КФОР, а онда је "чување" преузела тзв. косовска полиција.
Верници и ходочасници из свих делова Србије, Црне Горе, Републике Српске наставили су да се сабирају у Грачаници и на Газиместану и да обележавају Видовдан.
А када је на чело привремених институција у Приштини дошао Аљбин Курти из редова "Самоопредељења" уследио је нови талас удара. Курти је остао одлучан у томе да све оно што су његови претходници "саветовали" у вези са обележавањем Видовдана на Газиместану спроведе у дело.
Стога и не чуди што припадници тзв. косовске полиције с посебном страшћу претресају и свлаче голе до појаса вернике на улазу у Газиместан.
Црква Светог Јована Претече у Самодржи, код Вучитрна, у којој је, према предању, кнез Лазар причестио војску уочи Косовског боја, давно је претворена у сметлиште и јавни тоалет.

Тако је још једно свето место, Газиместан, постало тло на коме се Србима задају понижавајући ударци: српске заставе се одузимају и бацају у блато, не изостају ни хапшења и привођења, а забележено је да су малолетна деца "легитимисана" и одвајана од родитеља.
Сведочили смо и томе да су привремене приштинске институције забраниле истицање српских застава за Видовдан.
Било је покушаја и да се започне изградња на овом месту и уједно у заштићеној зони: равнало се земљиште, изливала бетонска плоча...
Но, тек пре три године је Куртију пошло за руком оно што није ниједном албанском вођи од 1999. године: централни догађај и парастос косовским јунацима нису одржани на Газиместану. Неколико стотина верника и ходочасника и тада се окупило на светом месту сабирања Срба.





