Овогодишњи НАТО самит у Анкари започео је у сенци текућих трзавица у трансатлантским односима, чија фасада јединства остаје нарушена упркос ономе што су неки протумачили као промену става америчког председника Доналда Трампа по питању наоружавања Украјине и вршења притиска на Русију.
Док је шефица европске комисије Урсула фон дер Лајен дошла на самит хвалећи се како ће земље Европске уније потрошити 800 милијарди евра на наоружавање до 2030. године, Трамп, који је самит започео претњама ЕУ о повлачењу америчких трупа, а са њим и генерални секретар Алијансе Марк Руте, остају непоколебљиви у захтевима да све чланице НАТО-а подигну потрошњу на одбрану на пет одсто БДП-а.
Трамп је искористио текући НАТО самит да објави да је примирје са Ираном готово, пошто су америчке снаге спровеле серију удара на иранске мете услед наводних напада на три танкера у Ормуском мореузу. Истовремено, амерички председник је сугерисао у изјави за "Аксиос" да је спреман да прода авионе Ф-35 Турској након вишегодишњег застоја, али и услед растућих тензија на релацији Тел Авива и Анкаре.
Амерички председник је у Анкари поновио да би Сједињене Државе требало да контролишу Гренланд, истакавши на почетку самита да је управо питање данског острва, како је рекао, покварило његов однос са НАТО-ом. Са друге стране, данска премијерка Мете Фредериксен изјавила је да се став Копенхагена по овом питању није променио, и да је Данска, по потреби, спремна да се војно брани.
Социолог и новинар Слободан Рељић и правник и народни посланик Бранко Павловић су у емисији "Дан увече" на РТ Балкан истакли да је на сцени непрестано опадање моћи НАТО-а годинама уназад и да су земље чланице суочене са бесмисленошћу те организације, а да не могу и не желе да одговоре на захтеве САД да издвајају пет одсто БДП-а за њено финансирање.
Док на овогодишњем самиту није дошло до нових напора да се Украјина уведе у Алијансу, амерички председник је рекао да ће Кијеву дати лиценцу за производњу ракета "патриот" на сопственој територији. Истовремено, Трамп је изјавио да са руским председником Владимиром Путином разговара више него са Владимиром Зеленским, и да је нови разговор двојице лидера планиран за вечерас.
Правник и народни посланик Бранко Павловић је рекао да, када говоримо о НАТО пакту данас, имамо један глобални пад због раста других сила, које, пре свега, предводе Русија и Кина, и да то даље продубљује и унутрашње пукотине. Он је указао да је други ниво однос Америке и земаља НАТО-а, односно Европе и Канаде, а као трећи су проблеми самих европских чланица НАТО-а.
"У оквиру тога, ту нема спаса, нема излазне варијанте у којој би НАТО пакт, као ни Америка, могли да се врате на ону улогу хегемона, какви су били до деведесетих година. То је просто немогуће, али не значи да они неће покушавати да то постигну, и у том смислу су опасни, јер то код њих буди потребу за повећаном агресивношћу. Можемо очекивати да ће сигурно задржати тај став да они и даље 'деле лекције' целом свету, иако то више нема никаквог значаја", рекао је Бранко Павловић.
Он је рекао да је немогуће и неодрживо да издвајају пет одсто БДП-а за НАТО и да то заправо за њих значи задуживање.
"Све државе, осим Немачке су презадужене и имају дуг већи од 100 одсто. Са текућим буџетским дефицитима, значи да би практично сви ишли у банкрот. Немачка и донекле Француска форсирају да се та издвајања повећају, јер рачунају да би њихови војно-индустријски комплекси добили паре и да би кроз то избегли рецесију", објаснио је Бранко Павловић.
Он је рекао да на крају то дође до Шпаније, која каже да ће у неком тренутку стићи до издвајања од два одсто, али да преко тога уопште неће да иде, јер је то бесмислено.
"Ту крећу потпуне пукотине, а унутар тих држава 'нарастају' снаге које заговарају сарадњу са Русијом и не могу да верују шта они раде и где такво понашање води. Те политичке групације су тренутно најпопуларније у државама чланицама НАТО-а", истакао је Павловић.
Социолог и новинар Слободан Рељић је указао да је на сцени непрестано опадање моћи НАТО-а.
"Они су од деведесетих година суочени са бесмисленошћу те организације. Моћ им опада, а они стално покушавају да то 'закрпе'. То је све теже, 32 државе, потпуно различити интереси, а сукоби у Ирану и Украјини су показали потпуно нове начине ратовања, где то њихово оружје постаје неупотребљиво, у смислу у којем је било раније. Све ствари се мењају, а тако велики бирократски механизми не могу да се прилагођавају томе".
Он је указао да су на Самиту у Анкари донети неки закључци, којих се, како је рекао, за 15 дана нико неће сећати и додао да то заправо говори о паду значаја НАТО савеза.
"Долази им главни играч, који и даље хоће да им отме Гренланд. То све више не изгледа као нормалан војни савез", поручио је Рељић.
Коментаришући изјаву америчког председника о Ирану, Бранко Павловић је рекао да је Трамп заправо љут што Техеран поштује меморандум, јер у њему пише да ће Иран и Оман бити задужени за транспорт Ормуским мореузом, обавештавајући и друге државе Персијског залива и они то и раде.
"Трамп са чланицама НАТО-а жели некако да то поништи и зато наговарају неке бродове да прођу без договора са иранским властима, да би споразум пропао. Такво понашање је последњи стадијум 'преламања' некаквих чињеница на највишем нивоу, од једне мегасиле каква је Америка и то је невероватно. Као да има некаквог другог решења, осим разговора. Јер, да га има, никакав меморандум не би ни био потписан", објаснио је Павловић.
Слободан Рељић је указао да је Америка изгубила рат у Ирану и истакао да се већ сада "види да је тај пораз већи од оног који је претрпела у Вијетнаму".