ЕУ лицемерје: Санкције без подршке, а увоз руског гаса на рекордном нивоу | Дан увече
Подршка за увођење нових санкција против Русије унутар Европске уније све је слабија, објавио је "Фајненшел тајмс". О подељености у ЕУ, односу са САД, изласку из кризе и завршетку сукоба за РТ Балкан су говорили политиколог Никола Перишић и новинар Игор Мекина
Европска унија суочава се са све дубљим политичким и економским поделама.
"Фајненшел тајмс" пише о све слабијој подршци новим санкцијама против Русије, док се у Немачкој све гласније говори о последицама дуготрајне енергетске кризе.
У исто време, администрација Доналда Трампа, према писању "Фајненшел тајмса", припрема нови модел финансирања иницијатива и покрета блиских МАГА идеји широм Европе.
Подршка за увођење нових санкција против Русије унутар Европске уније све је слабија, а све већи број земаља се противи увођењу санкција које би могле да нанесу штету њиховим компанијама, пише "Фајненшел тајмс".
Како наводи тај британски лист, земље попут Грчке, Француске, Италије, Немачке, Аустрије и Португала покушавају да обезбеде изузећа за неке од својих водећих компанија из нових пакета санкција, уз претње да би могли да блокирају нове рунде казнених мера ако не добију уступе.
"Фајненшел тајмс" преноси и да је Европа "близу врха" када је реч о новим санкцијама, те да је присталицама тврде антируске политике све теже да убеде своје умереније колеге.
Европска унија је увела 20 пакета санкција против Русије од почетка Специјалне војне операције.
Међутим, те казнене мере негативно су се одразиле на привреде европских земаља, пре свега када је реч о ценама енергената.
Да је губитак руског гаса један од главних разлога за енергетску кризу у Немачкој признао је и канцелар те земље Фридрих Мерц у интервјуу који је дао за немачки јавни сервис.
Пре него што је одустала од увоза руских енергената 2022. године, Немачка је око 55 одсто свог гаса добијала из Русије.
У међувремену, Европска унија наставља да увози руски течни природни гас.
Према писању "Фајненшел тајмса", блок је током прве половине 2026. увезао рекордне количине течног гаса са полуострва Јамал у Сибиру.
О томе да ли то значи нову прерасподелу политичког утицаја на Старом континенту и како ће се то одразити на односе Европе, Русије и Сједињених Држава у емисији "Дан увече" на телевизији РТ Балкан говорили су Никола Перишић, политиколог, иИгор Мекина, новинар.
Упитан о томе да ли санкције Руској Федерацији имају смисла и да ли постоје још неке мере које Запад може да уведе, Перишић је казао да се труде да прошире спектар антируских санкција, као вид подршке Украјини.
"Долази до 'бумеранг' ефекта, где се последице осећају на простору Европе. Многе државе на простору западне Европе, које су социјално усмерене, управо су умањиле средства и грађани су због тога незадовољни", навео је Перишић и подсетио на различите протесте које смо видели на простору западне Европе.
Оценио је да ће Европа инсистирати, не само на санкцијама против Русије, него и помоћи за Украјину, а то је неки вид борбе са САД, јер представљају контратежу ономе што САД желе.
Нагласио је да Европа санкцијама против Русије одлаже преговоре о миру. Перишић је указао и на то да је Европа у енергетској кризе.
Са друге стране, Мекина је казао да ЕУ губи због сукоба.
"Проблем је у томе што Европа захуктава своју војну индустрију и покушава да пошаље у Украјину што више дронова. Украјински проблем више није толико оружје, него људи", нагласио је Мекина.
Оценио је ситуација веома опасна и додао да су сукоб иницирале и водиле Сједињене Америчке Државе и сад га пребацују Европи.
"Ствар се није одвила у оном правцу коме су се надали", истакао је Мекина.
Мекина је казао да се упркос празним резервоарима на Западу иде ка новом рату.
Оценио је да још није дошло до енергетске кризе, али да је бафер све мањи и да се ситуација само погоршава.
Указао је и на то да постоје планови за слање европских трупа у Украјину, али да би Русија жестоко ударила по тим трупама.
Live
