Француски избори: Нови кошмар за НАТО? | Дан увече
На председничким изборима који се одржавају у мају следеће године, Француска неће бирати само Макроновог наследника, већ ће бирати између наставка досадашњег политичког курса и могућности његовог потпуног заокрета. О томе шта ови избори значе за Француску, ЕУ и НАТО за РТ Балкан су говорили Душан Гујаничић и Никола Перишић
Француска бира новог председника у мају следеће године, али предизборна атмосфера се већ осећа у ваздуху. Емануел Макрон одлази после два мандата, Едуар Филип и Жан-Лик Меланшон већ најављују кандидатуре, али над трком се поново надвија име Марин Ле Пен.
После година у којима је Национално окупљање било на корак од власти, питање је да ли ће 2027. тај последњи корак коначно направити.
И зато Француска неће бирати само Макроновог наследника — бираће између наставка досадашњег политичког курса и могућности његовог потпуног заокрета, у тренутку када Париз покушава да сачува утицај и у Европи и у свету.
НАТО се спрема за веома реалну могућност да би следећи француски председник могао да направи рупу у савезу.
Док се савез бори са сумњама у вези са одбрамбеном посвећеношћу Вашингтона Европи и поново се наоружава у страху од наводне руске претње, недавне анкете у Француској показују да око половине француских бирача на изборима следеће године подржава тврдокорне кандидате који имају озбиљне примедбе на НАТО.
Марин Ле Пен из десничарске странке Национално окупљање жели да извуче Париз из интегрисане команде блока, док је Жан-Лик Меланшон, тврди левичар, рекао да жели да напусти савез.
Према истраживању анкетарске куће Харис-Интерактив-Толуна коју је француски лист "Монд" објавио 24. августа, Ле Пенова ужива стабилну подршку између 35 и 38 одсто бирача, док подршка Меланшону расте, и сада износи између 16 и 17 одсто, у односу на 12 одсто у априлу.
Повлачење Француске – једине нуклеарне силе ЕУ – из НАТО-а, довело би у питање француско размештање снага у Румунији и Естонији, ограничавајући приступ кључној опреми за бојно поље и отежало војну координацију међу 32 чланице.
О томе су у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили Душан Гујаничић, са Института за политичке студије, и Никола Перишић, политиколог.
Гујаничић је казао да ствари неће ићи ни брзо ни лако.
"Избори у Француској су највероватније најпраћенији избори у свету, после америчких. Француски председник има заиста велика овлашћења и надлежности како се Француској не би никада поновила историјска срамота 1940. године када је покорена", казао је Гујаничић.
Истакао је да су два од три фаворита доста критични према НАТО, али је додао да не верује да би неко тек теко извукао Француску из Алијансе.
"Та бојазан неименованих европских дипломата је делимично оправдана, али ствари неће ићи ни брзо ни лако", навео је Гујаничић.
Перишић је казао да се сада већ налазимо у периоду кампање и да је политичари користе да би придобили своје гласаче. Навео је пример Ђорђе Мелони која се понашала потпуно другачије након што је дошла на власт у односу на оно што се говорило у кампањи.
"Јасно је да је ситуација комплексна и да није тако једноставно питање да ли ће Француска напустити НАТО, већ ће се гледати њен интерес", казао је Перишић, оценивши да неће бити крупног заокрета. Оценио је да је Француска значајна европска држава, али да нема утицај у ЕУ који јој припада.
Гујаничић је казао да је Никола Саркози вратио Француску у интегрисану команду НАТО-а и поништио одлуку Шарла де Гола, што је био корак уназад. Истакао је да Француска овим није ништа добила и то је била превасходно одлука једног човека и његових савезника из сенке.
Перишић је навео да Марин Ле Пен заступа суверенизам који постаје веома значајан у Европи и да је покретач свега био Трамп. Истакао је да је позиција Француске у ЕУ веома значајна за будућност саме ЕУ.
"Реформа ЕУ је неизбежна и мора да се деси у неком тренутку. ЕУ остаје у другом плану и због тога је неопходна реформа", навео је Перишић.
Гујаничић је оценио да о судбини председничких избор одлучује много тога, јер Макрон више нема право да се кандидује, а није позвао и вероватно неће позвати гласаче да гласају за неког од кандидата.
Перишић је оценио да је занимљив спектар кандидата који се јавља у Француској и да први пут имамо у новијем периоду да је председник завршио други круг и да нема више могућности да се кандидује.
"Макрон је успео да промени ток политичког деловања у Француској са својом странком и веома је важно да видимо ко може да се наметне као кандидат који је близак Макрону", казао је Перишић.
Према његовом мишљењу Марин Ле Пен и Жан-Лик Меланшон имају стабилно бирачко тело и потребно је допрети до неопредељених бирача.
Live
