Кијевски режим удара на православље: Отимање светиња, убиства и пребијања свештенства| Дан увече
Шта се заправо дешава са православљем у Украјини, да ли је реч о ширем политичком и институционалном обрачуну са Украјинском православном црквом, ко доноси одлуке и ко стоји иза све снажнијег притиска? О овоме за РТ Балкан говорили су теолог Нејбоша Лазић и директор Српско-руског центра "Мајак" Владимир Пребирачевић
Притисак на православље у Украјини све је јачи – убиства свештеника, хапшења, кривичне пријаве, претреси и храмови под ударом, а последњи догађаји ову причу доводе до усијања.
У нападу на Светогорску лавру у делу Доњецке Народне Републике под контролом Кијева, монах Варсануфије је избоден насмрт, а још две особе су тешко рањене. У Житомирској области, службеници територијалног регрутног центра присилно су мобилисали протојереја Алексеја Стужука, настојатеља цркве Казанске иконе Богородице у Коростењу.
Само дан раније, у Горловки је у нападу дроном током богослужења рањен епископ Митрофан, свештеник и двоје волонтера.
Ово, међутим, нису изоловани случајеви. Према извештају руског Министарства спољних послова, против свештеника канонске Украјинске православне цркве води се више од 200 кривичних поступака, док је око 3.000 храмова, како се наводи, под претњом одузимања. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров тај документ лично је уручио шефу ватиканске дипломатије.
Истовремено, као показатељ отпора верника притиску на канонску Цркву, на седмодневном крсном ходу од Каменец-Подољског до Почајевске лавре учествовало је, према наводима руске стране, готово 40.000 верника, што се описује као највећи број учесника у последњих неколико година.
О томе шта се заправо дешава са православљем у Украјини, да ли је реч о ширем политичком и институционалном обрачуну са Украјинском православном црквом, ко доноси одлуке и ко стоји иза све снажнијег притиска, у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су теолог Нејбоша Лазић и директор Српско-руског центра "Мајак" Владимир Пребирачевић.
Теолог Нејбоша Лазић оценио је да оно што ради кијевски режим није новост, већ оживљавање одређених идеологија за које се сматрало да су поражене.
"Те идеологије у својој бити имају потребу да, приликом формирања новог идентитета и заокруживања свог националног бића, прогањају и уништавају Цркву, јер је доживљавају као повезницу са оним старим – са оним што суштински јесу, и са оним новим – што желе да постану", истакао је Лазић, додајући да ту долази до проблема.
Према његовим речима, људи су прилично необавештени и често се и у нашим медијима мешају две цркве, јер су им називи веома слични – УПЦ, односно Украјинска православна црква, и ПЦУ, односно Православна црква Украјине.
Лазић је истакао да је важно правити разлику између Украјинске православне цркве и Православне цркве Украјине, наводећи да је ПЦУ настала од три расколничке структуре и да је њено формирање подржано државним декретом тадашњег украјинског председника Петра Порошенка. Као паралелу навео је пример Црногорске православне цркве, коју је формирао Мило Ђукановић, уз напомену да је ЦПЦ регистрована као невладина организација на Цетињу.
Он истиче да су клирици, односно лица која себе представљају као припаднике духовног клира, саслуживали са Мирашем Дедеићем.
"Људи који се тако представљају, који се тако осећају – то је ваљда нека врста духовног трансџендеризма, и то је, по свему судећи, усуд нашег времена", оценио је Лазић.
Лазић подсећа да су страдања почела још 2015. и 2016. године на западу Украјине, наводећи да је та област у више наврата била на удару.
Он је истакао да је отац Дарко Ђого у руским црквеним архивима пронашао податак да су исти људи који су у 18. веку на западу Украјине били ангажовани на унијаћењу православног становништва, по истој мисији слати и у Бококоторски залив.
"Та паралела је још тада била јасна", наводи Лазић.
Он напомиње да је такав приступ увек погрешан, јер, како каже, они очекују да ће застрашивањем људи постићи свој циљ. Истиче да је то грешка коју су правили и Нерон, Диоклецијан и други римски цареви.
"Крв мученика је увек семе за нове хришћане. Хришћани се соколе, мучеништво је у етосу и вери самог хришћанства и због тога је немогуће убити човека који верује у Васкрсење", наглашава гост РТ Балкан.
Владимир Пребирачевић истакао је да су догађаји у Украјини страшни, али да, нажалост, нису нови.
"Рат против православља траје вековима, а ово што се сада дешава на простору бивше совјетске републике Украјине, од 2014–2015. године, против руског становништва, просто сопственог, украјинског становништва које је верујуће, само је наставак онога што је било на простору бивше Југославије, или, да кажемо, на простору српских земаља – територија где је живело српско становништво", напоменуо је он.
Подсетио је да је за време Независне Државе Хрватске (НДХ) постојао покушај формирања Хрватске православне цркве, наводећи да се слични покушаји, како оцењује, појављују и данас – у Црној Гори, али и на Косову и Метохији, где се, како је рекао, настоји формирати "Косовска посебна православна црква", и то у српским манастирима.
"Наравно да су то фигуре и у Црној Гори и на Косову и Метохији смешне, али то у неком моменту може прерасти у нешто много горе и зато се мора на време реаговати, како би се те активности сузбиле", упозорио је Пребирачевић.
Live
