Специјализована већа тзв. Косова у Хагу осудила су Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија на укупно 81 годину затвора због ратних злочина на Косову и Метохији и у Албанији. Пресуда некадашњим вођама тзв. ОВК вратила је у фокус истину о деценијама некажњених злочина над Србима.
После 78 дана НАТО агресије и потписивања Кумановског споразума, Војска Југославије и српска полиција повукле су се са Косова и Метохије, а одговорност за безбедност у покрајини преузеле су међународне снаге. Тзв. ОВК је формално разоружана, али су њени команданти убрзо униформе заменили оделима и заузели врх приштинских институција. За Србе, међутим, није почео мир. Почео је прогон.
Уследила су убиства, отмице, паљење кућа, отимање имовине и рушење светиња. Злочини су се низали, а одговорност је изостајала. Само месец дана после доласка КФОР-а, убијено је 14 српских жетелаца из Старог Грацког.
Отворени терор временом је замењен институционалним притиском. Методе су се промениле, али су циљ и последица остали исти. Што мање Срба на Косову и Метохији.
О свему томе, али и о ономе што ниједан суд није измерио, у емисији "Дан увече" говорили су историчари Милош Ковић и Александар Гуџић.
Историчар Милош Ковић је истакао да се 16. септембра није променио однос према Србима и перцепција Срба као људи другог реда.
Он је нагласио да за Србе и данас не важе правне норме које важе за Албанце, Бошњаке, Хрвате или људе са Запада.
"Казне су скандалозне: за 96 убистава 25 година, односно 18, односно 13 година, док су албански судови у Приштини за догађај у Бањској изрекли две доживотне казне, а да не говоримо о томе колико су доживотних казни осуђени Срби у Хашком трибуналу", напомиње Ковић.
Ковић је посебно истакао да у пресуди нема злочина против човечности, а да поента свега што се дешава на Косову и Метохији још од 17. века, од Велике сеобе Срба, јесте уништење српског становништва.
Он ипак напомиње да је с друге стране, ово први случај да су на овакав начин, пред међународном правном, и уопште јавношћу, лидери тзв. ОВК осуђени за злочине.
"Макар то не били злочини против човечности и макар Срби, Роми и Горанци били само успут поменути, ово је ипак огроман ударац за албанске националисте и то је очигледно схваћено и у Приштини и у Тирани и на другим местима. Без обзира на то што су судије инсистирале на томе да се није судило ОВК нити 'праву Косова на самосталност'", истиче Ковић.
Ковић подсећа да је Хашим Тачи био политички лидер ОВК, док су и остали који су осуђени такође били врло високо позиционирани у тој терористичкој организацији.
"Ово је због тога важан тренутак", каже Ковић.
Подсећа и на то шта се догађало у Хашком трибуналу на суђењу хрватском генералу Анти Готовини, који је такође првостепено осуђен на око 20 година, да би другостепено био ослобођен.
Осврнуо се и на поступак против Рамуша Харадинаја, током чијег суђења су сведоци убијени.
"И нико није питао где су нестали сви ти људи. Толико о међународној правди у Хагу", оцењује Ковић, додајући да су то три чињенице које вреди истаћи када је реч о ономе што се догодило пре неколико дана у Хагу.
Александар Гуџић сматра да то што је суд утврдио да је постојао заједнички злочиначки подухват, али је одбио да га квалификује као напад на цивилно становништво, представља само још једну у низу парадоксалних и контрадикторних одлука и решења које међународна заједница, "или они људи које она делегира", доносе када је Косово и Метохија у питању.
"Албанци су награђени за свој злочин. Албанске политичке елите су награђене за све оно што су деценијама након рата урадиле Србима. Награђени су независношћу, награђени су државношћу. Једном речју, политичке елите косовских Албанаца су схватиле да им се насиље исплати, да је језик силе и насиља једини језик који разуме међународна заједница", оцењује Гуџић.
Подсећа да политичке елите и руководство тзв. ОВК нису кажњени ни за 1999. годину и протеривање преко 200.000 Срба са Косова и Метохије, као да ни албански екстремисти нису кажњени за највеће послератно насиље – мартовски погром над Србима.
"У том тродневном погрому над Србима, према проценама и извештајима међународних организација, учествовало је преко 50.000 Албанаца, а судски епилог и пресуде је доживело 416 Албанаца", наглашава Гуџић.
Пресуде су, каже, биле скандалозне.
"У тим пресудама су косовске и међународне судије као олакшавајућу околност узимале етнички мотивисано насиље. Судије су пресудама показивале разумевање за албанске екстремисте који су вршили нападе на Србе у Гњилану, Призрену и Пећи јер су били 'под утицајем вести РТВ Косова', поводом вести о утапању тројице дечака, иако се касније установило да за њихово утапање нису били одговорни Срби", наводи гост РТ Балкан.
Он истиче да, када је у питању насиље над Србима, није заказао само правосудни систем на територији КиМ, већ и међународни правосудни систем.
"Тиме је послата јасна порука албанским екстремистима да се насиље над Србима њима дугорочно исплати и да им може донети политички поен и корист", закључује Гуџић, уз напомену да су они који су, од стране међународних организација, били означени као организатори погрома над Србима касније постали министри, председници влада, председници општина...