Здравље или профит: Да ли људско право на лечење постаје роба | Дан увече
О развоју медицине Истока и Запада за РТ Балкан говорили су проф. др Даница Грујичић и проф. др Сергеј Бољевић, који се укључио из Москве
Док Русија убрзано развија сопствену фармацеутску индустрију и персонализоване вакцине против рака које би требало да буду доступне кроз државни здравствени систем, на Западу се сличне терапије развијају кроз комерцијални и патентни модел.
Русија у области фармације све више тргује са Кином и Индијом.
Руски научници су крајем прошле године произвели три пробне серије вакцине против рака.
Колективни запад се током фијаска који су доживели здравствени системи појединих држава током пандемије корона вируса одлучио да препусти корпорацијама.
Да ли је лечење људско право или постаје роба?
О томе да колико кошта право на здравствену заштиту, ко треба да поседује медицину будућности и када здравствена политика постаје питање националне безбедности у емисији"Дан увече" на РТ Балкан говорили су проф. др Даница Грујичић и проф. др Сергеј Бољевић, који се укључио из Москве.
Грујичић је истакла да су бивше совјетске земље најбоље поднеле пандемију корона вируса.
Нагласила је и да је неприхватљиво нуђење новца деци за испитивање вакцина без знања родитеља, као и да нови лекови морају да прођу одређену проверу пре употребе.
"У скандинавским земљама је добро што иновативну терапију прима велики број пацијената", казала је др Грујичић и нагласила је да се мРНК вакцине праве тачно за оболеле пацијенте.
Истакла је да наша земља производи антитетанусну вакцину.
"Антитетанусна вакцина и БСЖ вакцина се праве у посебним зградама и велика је штета што је Торлак дошао дотле, озбиљна држава би реконструисала Торлак и довела људе", истакла је и додала да има људи, да Инситут Торлак није продат и да, ако хоћемо да будемо вакцинално суверена држава, онда би требало уложити и произвести вакцине.
Сергеј Бољевић, шеф катедре за патолошку физиологију на Сеченовском универзитету у Москви и члан истраживачког тима који ради на развоју револуционарне терапије, нагласио је да је један пацијент који је боловао од меланома излечен, а да је пре пола године добио вакцину.
"Није било клиничких испитивања, већ смо имали претклиничка испитивања", објаснио је др Бољевић.
Нагласио је да је следећи пацијент који ће добити вакцину Јована из Србије која ће доћи у Русију.
"То ће бити велики успех за руско-српске односе и за руску и за српску медицину", навео је гост РТ Балкан.
Пацијент о коме се говори, наведено је у емисији, а који се излечио, био је у поодмаклој фази болести.
Објаснила је да је 30 и нешто одсто произведено по страној лиценци, а да се увозе само болести за ретке болести, које користи мали број пацијената.
Осврнула се и на лечење онколошких пацијената у Србији.
"Ја бих пожелела да се сви онколошки пацијенти излече, али онкологија је јако компликована и сваки пацијент мора да иде на редовне контроле", истакла је др Грујичић.
Ти прегледи, нагласила је, морају да буду бесплатни, јер свака одговорна држава води бригу о здрављу својих грађана.
"Све почиње на лекару опште праксе који је добро обучен", истакла је др Грујичић и додала је да је врло незадовољна системом дигитализације у нашој земљи и да су подаци "на изволите" свима.
Live
