Свет
Мерц на стакленим ногама: Како се политичка криза у Немачкој одражава на ЕУ? | Дан увече
О томе да ли слабљење традиционалних странака мења само политичку мапу Европе – или и будућност саме Европске уније у емисији "Дан увече" говорили су Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра "Мајак" и професор др Милан Петричковић са Факултета политичких наука. Они су указали да би политичка криза у Немачкој, изазвана изразито лошим резултатима владајућих демохришћана на регионалним изборима на истоку земље, могла имати последице по читаву Европску унију
Европа се мења. Странке које су деценијама одредјивале правац континента губе подршку, док политичке снаге које су до јуче биле на маргинама постају све утицајније. Након изборних пораза на истоку Немачке, канцелар Фридрих Мерц суочава се са све већим притиском, док у Француској расте подршка Марин ле Пен уочи председничких избора.
О томе да ли слабљење традиционалних странака мења само политичку мапу Европе – или и будућност саме Европске уније у емисији "Дан увече" говорили су Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра "Мајак" и професор др Милан Петричковић са Факултета политичких наука.
Они су указали да би политичка криза у Немачкој, изазвана изразито лошим резултатима владајућих демохришћана на регионалним изборима на истоку земље, могла имати последице по читаву Европску унију. Гости "Дана увече" су истакли да су резултати избора искључиво одраз лоших економских прилика, које су настале због одрицања од јефтиних руских енергената, али и због финансирања сукоба у Украјини.
Најновији проблем за Брисел настао је након што је група од шест земаља, коју предводи управо Немачка и канцелар Мерц, запретила да ће блокирати доношење новог вишегодишњег буџета Уније ако он не буде значајно смањен, пренео је "Фајненшел тајмс".
У заједничком писму које су потписали лидери Немачке, Шведске, Данске, Аустрије Финске и Холандије истиче се да би потрошња морала да буде смањена за "више стотина милијарди евра", као и да би фокус буџета требало да буде на "одбрани и подршци индустријама којима прети конкуренција из Кине", уместо на пољопривреду и помоћ за сиромашније европске регионе.
Многе европске земље се већ годинама суочавају са све већим дефицитима, високом инфлацијом, као и слабим економским растом – у великој мери услед одлуке да одустану од увоза руских енергената, а током последњих неколико месеци и због енергетске кризе изазване Трамповим ратом против Ирана.
Проблем за Европску унију представља и јачање партија које се противе дубљој интеграцији, а које бележе све боље резултате широм континента. Поред Алтернативе за Немачку, која данас води у свим анкетама у тој земљи са подршком око 30 одсто гласача, промене се наслућују и у другој по величини чланици Уније, Француској.
Марин ле Пен, лидерка десничарске партије Национално окупљање, води у свим истраживањима јавног мњења уочи председничких избора у Француској, заказаних за април следеће године. Национално окупљање остварило је одличан резултат на недавно одржаним изборима за сенат, где је број представника које имају у том телу повећан са 3 на 15.
Професор др Милан Петричковић је указао да су политички процеси жива, константна кретања која прате дух времена или историјски контекст конкретних збивања и напоменуо да у случају Немачке, тако и остатка ЕУ, имамо више фактора који су укрштени, а који директно имају, мање или више, али свакако имају поприличан утицај на резултате избора.
"Приметио бих раст оних политичких ставова који су један облик негирања тога што смо до сада традиционално навикли у Европи, да буде као политички тренд", рекао је професор Петричковић.
Он је казао да раст деснице и с друге стране, како је Мерц рекао, катастрофалних резултата за ЦДУ, представљају посрнуће које се у новијој историји не памти. Он је указао да је утицај Кине још један фактор који није уопште занемарљив.
"То никако не можемо да заборавимо, као ни учешће Немачке у овом сукобу на тлу Украјине, где ратује колективни запад са Русијом. Важно је подсетити да је претходна влада и пала и да је и даље ровито стање управо због дисбаланса економске природе, односно због упумпавања и донетих одлука из Бундестага које се односе на Украјину и због директног учествовања у том рату", рекао је професор.
Он је указао да је Немачка радила на властиту штету, јер је имала из Русије велике попусте и врло повољно је набављала енергенте по ниским ценама и да је то изгубила.
"Сада је остала у вакууму. За набавке електричне енергије, нафте, гаса и свега из Америке је питање колико је исплативо. Мерцу и његовој опцији сигурно није ишло на руку ни то што је интервенција према Ирану, поскупела енергенте и довела до низа турбуленција. Енергетска дестабилизација се иначе директно прелива, по принципу концентричних кругова на економију. Када се уздрма енергетска стабилност, поскупљењем нафте или гаса, онда долази на удар читава једна економија, у овом случају Европе и Немачке. Онда се то наставља на пољопривреду, свакодневно снабдевање и на уштрб читаве привреде. Сада се мењају одређене околности и ово што се збива на политичкој сцени Немачке није апсолутно никаква спонтаност, нити се то догодило случајно, већ је то скуп свих тих индикатора", објаснио је професор.
Он је указао да Немачка као лидер, која је била локомотива европске привреде посустаје, јер долази до преливања и на систем социјано-политичких мера и пада животног стандарда.
"Дошло је до засићена мондијализма и глобализма. И ово су директни показатељи да тај концепт може да доживи једну трансформацију", казао је Милан Петричковић.
Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра "Мајак" је рекао да је заправо добро питање да ли све ово што се дешава значи да Немци заправо не желе никакав рат са Русијом, али да је за то потребна дубља анализа изборних резултата. Он је указао да је тај рат са Русијом којим се прети европском континенту и европском становништву прекомерно експлоатисан од политичара у сопственим земљама.
"Опасност од руске државе не долази ни у пропагандном сегменту, нити у директном чињењу против европских земаља. Ничим се не поспешује и не пали та ватра којом тако страсно, посебно политичари ако што су Мерц и Каја Калас, Руте и остали, који просто 'пале' ту ватру у свим европским земљама. То је њихова политика и циљ, али наилазе на препреке на том путу. Они су рачунали да ће победити Русију. Просто ми је нелогично да кренете у сукоб са нуклеарном силом, ако не верујете у могућност победе. Да су имали трунку размишљања, размишљали би о томе", казао је Пребирачевић и истакао да у конвенционалном рату Русију нико не може да победи.
Он је истакао да је су енергетску независност Европе од Русије промовисали они који желе ЕУ да продају своје скупље енергенте.
"Поред Кине, Немачка је имала најнижу цену гаса. На том јефтином гасу су темељили своје благостање и своју економију деценијама", истакао је Пребирачевић.
Он је указао да није исто било у првој години сукоба у Украјини и сада, када су у петој години високих рачуна.
"Обичан Немац прави своју математику и види колико мање пара има. То се сада види и по аутомобилској индустрији. Наравно да се повећава незадовољство. Поготово јер се сада види да желе да троше више на одбрану. Грађани се боје будућих одлука свог руководства које је на граници лудила, када се гледа однос према Русији", рекао је директор Српско-руског центра "Мајак".
Live
