Масовни протести у Шпанији док горе улице Париза: Криза је ипак прелазна | Дан увече

Премијер Педро Санчез расписао је ванредне изборе у Шпанији усред стамбене кризе, растућег незадовољства и све дубљих политичких подела. Али, шпански премијер није једини европски лидер под притиском — од Берлина до Париза, популарност власти пада, док економски и друштвени проблеми расту.

Новинари Славољуб Качаревић и Никола Тркља су у емисији "Дан увече" на РТ Балкан рекли да елите у ЕУ занемарују суштинске проблеме свог друштва и да је Шпанија најновија епизода у развоју политичких криза у читавој ЕУ, која представља једну врсту краха тог политичког модела.

Сав јад шпанске кризе становања: Жена на носилима избачена из стана, друга месецима спавала у колима

Шпански премијер Педро Санчез нашао се међу европским лидерима који се боре са веома неизвесном ситуацијом "код куће" након што је у великим шпанским градовима дошло до масовних протеста у вези са стамбеном кризом у тој земљи.

Незадовољство је почело да ескалира прошлог месеца, услед избацивања становнице Мадрида, Марикармен Абаскал (87), из стана у којем је живела готово 70 година, пошто није била у стању да плати кирију која је повећана за 230 одсто.

Протести су се пооштрили током претходног викенда, након што шпански парламент није прихватио два предлога закона којима је Санчезова влада покушала да ограничи кирије и привремено забрани избацивање станара. Према конзервативним проценама власти, око 70.000 људи је изашло само на улице Мадрида, док организатори тврде да је учесника било око пола милиона.

Санчез, чија се земља раније ове године суочила са масовним продором миграната у Сеути и чија влада не успева да донесе буџет од 2023. године, одлучио је да сазове ванредне парламентарне изборе за 29. новембар.

Истовремено, француски председник Емануел Макрон се такође суочава са масовним протестима у својој земљи, али из нешто другачијих разлога. Док је Француска одавно пробила европску границу за задуживање, а све више стручњака упозорава на растућу могућност новог "грчког сценарија", протести који су изазвани лошим стањем француског школства увелико су у својој трећој недељи, а до сада је повређено више стотина демонстраната и припадника полиције.

Док у Немачкој за сада нема масовних протеста, канцелар Фридрих Мерц je своју странку ЦДУ, традиционално сматрану окосницом политичког живота у тој земљи, успео да доведе до најнижег рејтинга у њеној историји. Након катастрофалних резултата које је ЦДУ остварила на недавним регионалним изборима, Мерцову странку подржава свега 18 одсто Немаца.

Песков о масовним протестима у Француској: Ми своје ученике ценимо и бринемо о њима

Новинар Славољуб Качаревић је рекао да нећемо чекати дуго на расплет ситуације у Шпанији и да ће све бити јасно већ после избора у новембру. 

"Тада ће се решити судбина шпанске власти, јер изгледа да овог пута Санчез губи. То показују анкете, али он тврди да ће да добије и да ће то и грађани увидети јер их у том случају чека долазак деснице и укидање разних социјалних и сличних права, што погађа најшире слојеве. Он очекује да ће мобилисати шпански народ и јавност да овога пута у већем броју изађе на изборе и да подржи његову и остале странке које су са њим у коалицији. То је његов план и он на то рачуна. Док опозиција, која боље стоји у анкетама и представља скуп десничарских странака, и то до умерених до радикалнијих, сматра да они добијају. Видећемо како ће то да изгледа", рекао је Качаревић.

Он је додао да је Шпанија најновија епизода у развоју политичких криза у читавој ЕУ, која представља једну врсту краха тог политичког модела.

"Озбиљни теоретичари у Европи последњих година који изучавају савремене европске земље указују да су социјалне разлике веће него у доба феудализма. У темељу свега што се догађа су нерешени проблеми расподеле друштвеног богатства. Та концентрација новца у огромним количинама просто води друштво у један ћорсокак. Сви ти политичари који представљају лидере неких влада у Европи на неки начин личе једни на друге, као да су сви ишли у исту школу и да заступају исти програм. Очигледно је либерални развој европских друштава у последњих неколико деценија довео до овог резултата. То су странке које презиру своје бираче, које манипулацијама и парама долазе до власти, које се одржавају тако што пактирају са најкрупнијим компанијама, банкама и на томе се заснива њихов посао и политика", рекао је Качаревић.

Објаснио је да је томе, под притиском проблема који се гомилају, а не решавају се, очигледно дошао крај, указујући на миграције у Немачкој, школство у Француској и стамбену кризу у Шпанији. Славољуб Качаревић је напоменуо да се може рећи да све те земље пате од свих тих проблема, а да, када сине варница на некој од тих тема, видимо демонстрације и нагли пад рејтинга власти, а чини се да има више заједничких елемената у тој кризи европске владавине.

Улога Европе у сукобу у Украјини: Шаљу оружје и новац, али Русија односи победу

"Док не буду почели тиме да се баве, док се не ухвате у коштац са правим проблемима, неће ни избори донети трајно решење. Док се не ухвате тих проблема, Европа неће наћи пут. То важи и за нас као за земљу која је нека врста копије и периферије тог система. Код нас се још политичари сете да говоре о тим стварима када крене предизборна кампања,  а тамо је то постало готово нешто што није вредно помена. Сада ће Санчез можда кренути да игра на ту карту социјалне политике, али он је осам година тамо на власти и могао је то да унапреди, али очигледно шпански народ не види да је нешто урадио и решио", рекао је Славољуб Качаревић.

Никола Тркља је указао да Санчез има врло "танку" подршку у Парламенту и да блок десничара практично и сада има половину или на граници од половине подршке, а да анкете говоре да се та разлика у корист опозиције повећава и да је зато он вероватно одлучио да "пресече" расписивањем избора.

"Када је у питању криза лидерства и криза у Европи, Европа није у кризи због недостатка правих лидера, већ су  узроци далеко дубљи. Рат у Украјини је само убрзао и разголитио ту љуштуру која је почела да се круни последњих петнаестак година, од пријема Хрватске, а  тај оклоп се потпуно распрснуо за време короне, када је свако бринуо о свом 'дворишту'. Није било јединствене политике ЕУ и ту се видео њихов основни проблем, који је после гурнут под тепих. Тако су почели да се јављају појединачни проблеми у свакој држави", рекао је Тркља.

Он је казао да европски лидери не успевају да реше те проблеме и да на њих одговоре, јер је модел њихове политике превазиђен.