Париз Гори, а Макрон... тестира ракете: Куда воде немири у Француској | Дан увече

Протести у Француској који су почели због проблема у школама прерасли су у масовне демонстрације, сукобе са полицијом и још један озбиљан изазов за власт Емануела Макрона који се бави лансирањем нуклеарних пројеката док му земља гори. За то време Жан-Лик Меланшон покушава да политички капитализује незадовољство младих, Француска улази у изборну годину оптерећена огромним дугом, социјалним незадовољством и све слабијим политичким центром. Отвара ли француска криза коначно пут ка власти Марин ле Пен?

Протести студената и средњошколаца, који у Француској букте већ две и по недеље, не показују знаке смиривања, а у досадашњим окршајима повређено је више стотина демонстраната и припадника полиције.
Протести су изазвани лошим стањем француског образовног система. Ученици у Француској се жале на недостатак наставника и професора, превелика одељења и неодржаване школске зграде. Један од окидача било је и одржавање часова током топлотног таласа прошлог лета.

Насилни протести у Француској зауставили наставу: Објављено колико ће школа сутра бити затворено

Представници француских власти поручили су да "захтеви демонстраната морају бити саслушани", али су и осудили насиље на улицама. Протести су добили отворену подршку лидера левичарске партије "Непокорена Француска" Жан-Лика Меланшона, који је актуелне демонстрације упоредио са познатим студентским протестима из 1968. године.

Меланшон, који се у више наврата кандидовао за место француског председника, бележи раст подршке уочи гласања заказаног за идући април. Истраживања јавног мњења показују да би он могао да добије и до 18 одсто гласова и обезбеди улазак у други круг. Међутим, тамо га чека готово известан пораз од Марин ле Пен, која води у анкетама, и која би у таквом хипотетичком другом кругу могла да освоји и до 70 одсто гласова.

Предстојећи председнички избори биће одржани у светлу све акутније финансијске кризе у Француској. Цене задуживања те земље достигле су највиши ниво у последњих 25 година, а каматне стопе која Француска мора да плаћа данас су веће од оних које издвајају земље попут Италије и Грчке. Француски буџетски дефицит данас износи чак 5,4 одсто – готово дупло више од три процента колико прописује Европска унија – док је француски јавни дуг достигао чак 119 одсто БДП-а.

Недаће са којима се суочава друга по величини привреда еврозоне одразиле су се и на снагу евра, који је ослабио у односу на долар и чија је вредност пала на седамнаестомесечни минимум.

У међувремену, Министарство одбране Француске је објавило да је спроведен тест најновије балистичке ракете која се лансира са подморнице, а која може да носи и нуклеарно оружје.

Француска извела пробно лансирање нове ракете способне да носи нуклеарну бојеву главу (ВИДЕО)

Историчар Синиша Вулић је рекао да Француска има ту традицију да се незадовољство и немири каналишу на улицама, али да се онда некако, када је у питању политичка артикулација, ипак најчешће очува нека врста стабилности и да се у Француској ретко дешавају ванредни избори.

"Француска је заправо земља поприличне политичке стабилности иако чести протести, који умеју да буду насилни, као и овај тренутни, често наводе на другачију слику. Оно што се тренутно дешава је веома специфично, нарочито у погледу демографије учесника. То су протести који су почели пре две недеље, од једне школе у предграђу Париза, где су заправо наставници иницирали протест, пре свега јер им недостаје особље. Њихови захтеви су брзо решени, али се у међувремену протест проширио на друге школе са сличним проблемима. То је подстакло ученике да следе дух онога што виде на улицама готово сваке године, различитим поводима. И средњошколци су сада кренули у веома насилне и немирне протесте", рекао је Вулић.

Он је рекао да је очигледно да постоји неко опште незадовољство у земљи и да је овај бунт резултат тога. Указао је да крајња десница продире све више у младу популацију и да добија подршку и да је то европски тренд.

"То је заправо главни адут Марин ле Пен на предстојећим изборима и то је оно што утиче значајно на раст њене популарности. Протести су последица финансијске кризе у Француској, која је некако већ 'пузајућа', јер постоји већ годинама, чак и деценијама у неку руку, а у последње време се преплела са том политичком кризом која је прошле године била на врхунцу", рекао је Вулић.

Политиколог Никола Перишић је подсетио на низ протеста различитих сектора претходних година и указао да су то углавном били економски протести који су имали и политичку димензију.

"Ови протести су усмерени на побољшање квалитета образовања и нису били политички усмерени на самом почетку. Наравно сада су политичке опције покушале да преузму протест, односно да на тај начин профитирају. И левица и десница желе да профитирају од демонстрација. Све то сада добија и политичку димензију, а  повезано је и са нивоом политичке културе, која је у Француској на јако високом нивоу и генерално највиша у Европи. Французи су спремни у сваком тренутку, за било коју ствар која им се не свиђа или није у складу са оним на шта су навикли, да изађу на улице. И отуда сви ти протести које је Макрон имао и током свог првог и током другог мандата, јер видимо да је он занемарио многе секторе и многе структуре становништва, управо својом политиком", казао је Перишић.

Он је указао да је виши слој белаца у Француској фаворизован и да је на тај начин уствари, кроз различите економске реформе, Макрон уствари негативно утицао на демографске структуре становништва у Француској.

"Макрон је тек неколико дана по ступању други пут на место председника унео пензионе реформе и повећао праг старости за одлазак у пензију. Он је намерно сачекао да прође кампања и то је урадио. Французи се итекако осећају изневерено и због тога. Када на све то додамо и економске издатке које Француска има, пре свега према Украјини, кроз различите врсте помоћи које даје, јасно је било да одређене буџетске реформе морају да уследе и да се 'режу' одређене финансије. То је утицало на многе субвенције које имају грађани Француске и довело до економске и политичке кризе и допринело је непопуларности Емануела Макрона који је сада на неких 18 процената што опет доводи у питање и легитимност његовог обављања функције председника ", казао је Перишић у емисији "Дан увече" на РТ Балкан.