Варљиво лето '26 | Дан увече

Од Албаније, преко Италије и Белгије, до Француске и Холандије, студентски протести букте данима. Из различитих земаља стижу готово исте слике: млади са фантомкама, запаљене зграде и контејнери, сукоби са полицијом. Као да се један немир, заједно са својим призорима, прелива преко граница.

Искрено незадовољство младих може постати средство у рукама политичких и финансијских елита које знају како да окупе, усмере и искористе масу. Многи можда верују да сами бирају пароле и правац, док се иза сцене обликује шира агенда. Тако бунт студената престаје да буде само њихов. 

Неславни биланс: Колико је особа приведено од почетка протеста средњошколаца у Француској

Европа тоне у анархију, а над њеним улицама поново се надвија сенка 1968. године. Тада се политика није променила само по садржају, већ и по правилима игре. Данас се чини да се историја поново исписује на улицама.

О томе за "Дан увече" на РТ Балкан говоре Бранко Павловић, правник и народни посланик, и проф. др Небојша Радић са универзитета у Кембриџу.

"Могуће је да им (свима) у истом тренутку нешто фали, јер смо сада у ери глобализације", каже Радић и напомиње да се ради о генерацији која је пре 5-6 година била затворена у кући за време пандемије. А сад, када су дошли на универзитете, схватају да ће послови за које се припремају отићи било мигрантима било вештачкој интелигенцији. 

"Они су окружени пропагандом о климатским променама, они су застрашени, живе у клими страха. Исто тако им прете ратом са Русијом", каже Радић.

Тај страх представља плодно тло за протесте, које неко очигледно организује, додао је.

Павловић се сложио да су велики проблем "фрустрације усађене младим људима у главу" и напоменуо да је реч о демографској групи која се лако прима на трендове.

"Имамо проблем са младим људима који значајно мање знају и значајно мање разумеју дубље процесе и јако су размажени", навео је Павловић.

По њему, омладина која пали градове од Албаније до Француске нема идеале, за разлику од протеста 1968. са којима постоји сличност на површини.

"Њихови захтеви су заправо конформизам: да њима буде лакше у животу", каже Павловић, што би рецимо у Азији било незамисливо. 

По његовим речима, студенти и средњошколци су већ годинама припремани за мобилизацију на основу емоција, путем објава на друштвеним мрежама и кратких видео-садржаја који су им скратили распон пажње.

Павловић иза протеста види руку глобалиста, којима је свака држава проблем и који желе поделе и сукобе како би онемогућили државе да се баве озбиљним темама, већ могу да се упрегну у неолиберални поредак.

Француска спрема шок-бомбе за демонстрације, очекује се 100.000 људи на улицама

Радић је цитирао запажање једног британског новинара који се управо вратио из Париза, да се тамошњи демонстранти деле на три заставе: палестинску, француску и црвену комунистичку.

Данашња левица, подсећа он, није она марксистичка из 1968. већ неолиберална и глобалистичка. Она већ контролише институције система по рецептури коју је развио Антонио Грамши а коју је 1968. артикулисао његов ученик Руди Дучке. Сада та "левица" заговара отворене границе и глобализам, као и поделе у друштву.

Радић је напоменуо да у Британији оваквих демонстрација нема, као ни силних невладиних организација које их подржавају, како су установили амерички истраживачи.

"Ја не разумем њихове идеале", рекао је Радић о демонстрантима. "Нисам уверен да имају јасан циљ и да се јасно иде ка том циљу", додао је.

Његов страх је да се овакви нереди најлакше решавају изналажењем спољног непријатеља, што објашњава наративе ЕУ о наводној претњи од стране Русије.