Свет
Рат и немири: Док ЕУ финансира Кијев, народ се буни против цене русофобије | Дан увече
Гостујући на телевизији РТ Балкан, дипломата Милован Божиновић рекао је да су европске земље направиле грешку што су се искључиво ослањале на САД као гаранта безбедности, док социолог и новинар Слободан Рељић верује да сведочимо крају једног процеса пропадања Европе који траје неколико деценија
Протести који потресају недељама Француску добили су нове размере, пошто су се већ масовним демонстрацијама младих против стања у образовању придружили и други грађани незадовољни растућим животним трошковима, неједнакости и предложеним буџетским резовима за 2027. годину.
Према процени француског Министарства унутрашњих послова, број демонстраната је достигао 550.000, док је према бројкама водећег синдиката Генерална конфедерација рада око 800.000 људи изашло на улице широм земље.
Демонстрације су се током викенда прелиле у насиље и пљачку, када је више од 1.800 људи ухапшено услед нереда у којима је опустошено 1.500 радњи, док је у Лиможу изгорела зграда градске скупштине из 19. века, коју је, према речима градоначелника Мориса Барата, намерно запалила "дивља хорда".
До ескалације протеста долази у тренутку када популарност лидерке Националног окупљања Марин Ле Пен наставља да расте, а анкете указују на њену све извеснију победу на предстојећим председничким изборима у пролеће 2027. године.
Према "Телеграфу", Европска унија и Кијев настоје да обезбеде следећи пакет антируских санкција пре потенцијалне победе Ле Пенове на изборима, док је један неименовани извор за британски лист рекао да би могао бити и последњи.
Поред Француске и Шпаније, протести се одвијају и у Белгији, Италији, Албанији, али и Португалији.
О свему томе, али и о политичкој кризи у Берлину и рекордима непопуларности које у Немачкој обара канцелар Фридрих Мерц, у емисији "Дан увече" говорили су дипломата и некадашњи амбасадор Србије у тој земљи Милован Божиновић, и социолог и новинар Слободан Рељић.
Божиновић је истакао да у Француској видимо једну озбиљну ситуацију, али да не верује да је још, у суштинском смислу, уздрмала државу.
"Али је довољно опомињућа да се постави питање какве се политике објективно воде у тим државама и срединама, и да ли је ово што сад видимо, а сцене су бруталне, део нечега што је шири процес који треба дефинисати", почео је Божиновић.
Како каже, у питању су западни модели друштава, који су стварани вековима и током тог периода имали доминантну позицију на глобалној сцени.
"Тако како се владало, очигледно не иде. Људи се осећају непримећени од политике глобалистичког типа, не виде да су генерације ових политичара способне да их изведу из фрустрације у којој се налазе", објаснио је дипломата.
Слободан Рељић је, анализирајући сцене са француских улица, истакао да је на делу покушај одржавања "макронизма".
"Макрон је та нека средња линија која одржава утицај тог финансијско-корпоративног светског капитала. То нису више националне државе, нису национални председници, већ су извршиоци. Директно из 'Блек рока'", навео је Рељић.
Божиновић је, у покушају да пронађе први погрешан корак земаља западне Европе, садашње Европске уније, који их је довео у ову ситуацију, детектовао превелико ослањање на Сједињене Америчке Државе као гаранта њихове безбедности. Због тога су, према његовом мишљењу, доживеле нешто што описује као фрустрацију недораслог политичког субјекта за околности које су једном морале да наступе.
"И, уместо да, када је потреба за блоковима престала, покушају да раде на интеграцији Европе, а то подразумева и њену источну половину, они су тај јаз са својом источном половином продубили. И живе данас од нечега што личи на политичку хистерију, да тај јаз треба да буде све већи и да западни део Европе треба да победи источни", казао је Милован Божиновић.
Рељић је навео да је све део дугог процеса пропадања Европе који траје од Другог светског рата. Сматра да Европа није имала реалан квалитет да препозна тренутак када се свет мењао и реагује, да више није економски доминантна каква је била и да је њен успон завршен седамдесетих година прошлог века.
"Имате два важна догађаја који су означили крај тог процеса. Један је сукоб у Украјини, а други је рат у Ирану. Они показују да та сила више нема ту моћ. Не може да добије сукоб у Украјини, тек Иран, то је катастрофа. То је за Америку горе од Вијетнама", нагласио је социолог.
"То је процес који показује унутрашњу трулеж Европе", закључио је Слободан Рељић.
Live
