Мирјана Васовић у "Релативизацији": Зашто критикујем појам "нормалан Србин"

Како је дошло до дубоке поларизације у српском друштву, о демонизацији и борби "апсолутног зла" и "апсолутног добра", хитлеризацији власти и усташизацији студената, теорији звучног топа и каква је веза те теорије са "Јеврејима" и "вештицама", како је напетост између суверенизма и евроатлантског интеграционизма довела до дубоке расцепљености друштва, о овоме и другим обрасцима политичког понашања у Србији у емисији "Релативизација са Љиљаном Смајловић" говорила је професорка Факултета политичких наука у пензији Мирјана Васовић.

Говорећи о теорији о звучном топу, за коју је у својој анализи покушала да нађе везу са "Јеврејима" и "вештицама", проф. Васовић сматра да је "звучни топ била тема која је подгревана" и да без обзира на то што "од почетка није поверовала у ту причу", занимало ју је са научног аспекта зашто су људи поверовали.

"Анализирала сам то како једна идеја утиче на политичко понашање. Анализирала сам ту повезаност са вештицaма и Јеврејима, јер то није било понашање паничне гомиле као што се тврдило. То је потпуно супротно теорији понашања паничне гомиле, није било дезорганизованости. То је можда био одређени сценарио на том протесту, али један део је дубоко поверовао у то", сматра проф. Васовић.

Наш избор

Шта су донели први дани изборне кампање: Ко ће све у трку за гласове

Покушала је у својој анализи, како указује, да покаже историјску аналогију – како нека узрочна теорија о друштву може да утиче и на саму перцепцију.

"Као што су у доба вештичарења посматрани одређени физички знаци, као што је црвена боја косе, и око тога су се сви чланови друштва сложили, што је снажно утицало на понашање према тим женама. Као што је и код Јевреја, снажно уверење да постоји јеврејска завера, коштало те људе прогона. Теорије завере у дубоком уверењу имају образац како се треба понашати према одређеној групи људи. Свака теорија завере је теорија прогањања, толерише насиље према одређеној групи људи", наводи Васовић.

У случају звучног топа, став проф. Васовић је да је посреди ситуација уверења да је држава употребила репресивно средство.

"Није било опипљивих доказа, а тај след звукова, ако је уопште постојао неки звук, могао је да се протумачи на различите начине. Али, морало је да постоји дубоко уверење и очекивање да ће се тако нека репресија догодити. Немогуће да они тако зли нама ништа нису учинили", оцењује проф. Васовић.

Бавећи се проучавањем политичког понашања у различитим друштвима, проф. Васовић указује да је приметила да је владајућа концепција демократизације свих постсоцијалистичких друштава била једна – постављање државе наспрам демократије, јер свака држава је претња демократији.

"То се сада заоштрило. Када сам анализирала наратив, показало се да постоје чак сујеверних уверења код радикализованих група младих, да је држава препрека демократији. Од пада надстрешнице је појачано уверење да је власт непријатељ сопственог народа. Дешава се сатанизација врховних политичких ауторитета", истиче проф. Васовић.

Њен утисак је да се сада некоме веома жури и да је напетост која постоји између суверенизма и евроатлантског интеграционизма дошла до пуцања.

"То се рефлектовало и на ово друштво које је вечито расцепљено. Мени се чини да се сада то убрзава. Више некоме није довољно да чека постепену демократизацију свести народа, већ уводи демократију без демоса и изборни процес без избора. Видите да је сада народ постао сувишан, народ који гласа за ову власт, а да се иде ка томе да ће улица одлучити. То је једна врста политичког нихилизма – 'партије су корумпиране, остала је само улица'. Из тога се изродила та студентска листа која је састављена, ви не знате по којим критеријумима, али на крају бар знамо шта није ушло као опција. Оваква концепција друштва захтева радикално решење, подгрева ванинституционалне облике политичког понашања и екстремизам", сматра проф. Васовић и додаје да остаје само "племенска борба ових који су за власт и оних који су против власти".

Мирјана Васовић у "Релативизацији": На протестима препознајем увезене симболе

На питање колико је узнемирена тиме што је на сцени с једне стране, хитлеризација власти и с друге стране од стране медија власти, усташизација студената и опозиције и да ли је то одлика и других друштава, проф. Васовић наводи да мисли да су сва постсоцијалистичка друштва склона демонизацији, а да је код нас то појачано због свега што је наше друштво прошло.

Она указује да једна врста демонизације постоји и према "Путину и Русији".

"Имате европске званичнике које сервирају на такве начине. Није довољно неког назвати диктатором, него је потребно ићи степен више", наводи проф. Васовић.

Указује да ширење негативних стереотипа, попут "ћација", има такође своју функцију и да стереотипи никада нису низ случајних придева.

"Имају функцију да се направи разлика – 'ми смо паметни, нисмо ћаци', а потом се нижу особине које садрже тај стереотип – 'сендвичари, необразовани'. Све има функцију да се покаже да су морално поткупљиви и да зато гласају за власт и да су примитивни да их треба цивилизовати", наглашава проф. Васовић.

Као пример наводи и идеју о "нормалним Србима" – кад неко доказује да је "нормалан Срби" да би се препоручио.

"Кад год је нека група опште одбачена, неки њени припадници се мире, али мноштво образованијих људи покушава да се асимилује. Код неких то није могуће, па покушавају са лажном асимилацијом", наводи проф. Васовић.

На питање како дефинише политичку малограђанштину, саговорница "Релативизације" објашњава да је то "тикет менталитет".

"Људи који желе статус који не могу да добију по својим заслугама, покушавају заступањем одређених уверења да обезбеде улазницу у поједине кругове, понашају се конформистички, а немају јасна политичка уверења, него се према моди понашају. Многи прикривају своја права уверења да не би били одбачени. То ће се показати на изборима. И када смо деведесетих истраживали јавно мњење, показало се да су радикали потцењени у анкетама, а да су добијали више на изборима. Испитаници се нису усуђивали да кажу искрено своја уверења, али су у тајности гласања били слободни да изразе своја стварна уверења", подсећа проф. Васовић. 

Говорећи о борби против елита и између "елита", проф. Васовић указује да је код нас с једне стране, "државна елита и с друге, контраелита – студентска листа".

"То је елита која се бори против система, али која треба да уђе у систем. То је покушај цивилних друштва, интелектуалаца да уђу у власт, да буду у прилици да доносе неке одлуке. Ово је на тај начин конструисано да се укида избор, бирање, имате антирежим и прорежим, мислим да је то погубно", оцењује проф. Васовић.

Коментаришући отворени феномен да народ не ваља, да не зна шта хоће и да није просвећен, истиче да то показује да "не верујеш да је изборна битка конкурентска битка".

"Ово је тактика, није то појединачно да неће дуеле. То је ћорава кутија, не знате шта улази, очекујете одређени исход, бирање на слепо", сматра проф. Васовић.

На питање Смајловић да ли ће се, уколико победи група која сматра непотребним да разговара са политичким противницима и одбија дијалог, то предавати на политичким наукама, проф. Васовић наводи да "не зна да ли ће се предавати", али мисли да ће "изазвати велике сукобе. Она одговара да би "победа студентске листе изазвала велике сукобе".

"Овде се сукобљавају та два 'апсолутно добро' и 'апсолутно зло'. Чим ставите политички процес демонизације, то је пут ка сукобима", закључује проф. Васовић.