Руски технолошки милијардер Павел Дуров нашао се у центру пажње откако су га власти у Француској ухапсиле и оптужиле за 12 кривичних дела, а борци за слободу изражавања широм света подигли узбуну због потеза који сматрају да има везе с одбијањем Дурова да ма којим властима пружи приступ осетљивим подацима корисника Телеграма.
Дуров је и раније током лета привукао пажњу светске јавности информацијом да има више од 100 биолошке деце у 12 различитих земаља, будући да је редован донатор сперме. Међутим, у Русији је одавно познат као творац једне од најпопуларнијих друштвених мрежа на постсовјетском простору – "Вконтакте". Овај руски еквивалент Фејсбука, 39-годишњи Дуров лансирао је након студија у родном Санкт Петербургу 2006. године, да би свој улог у компанији продао 2014, када уједно напушта Русију.
Дуров је са својим братом Николајем годину дана пре тога покренуо Телеграм.
У наредном периоду, "руски Марк Закерберг" ће добити држављанство Сент Китс и Невиса, Француске и Уједињених Арапских Емирата, а после периода путовања и селидби ће се стационирати у Дубаију.
У међувремену, Телеграм се истиче као апликација са непробојном енкрипцијом, односно безбедношћу података корисника, а Дуров као оштар критичар технолошких гиганата који продају сличне производе – како због нарушавања приватности својих корисника, тако због цензурисања садржаја.
"Данас, 'Епл' и 'Гугл' цензуришу информације и апликације на нашим телефонима, док 'Виза' и 'Мастеркард' ограничавају робу и услуге које можемо да платимо", рекао је Дуров 2021. године, запитавши се да ли ће актуелна генерација ући у историју као она која је "пустила да слободна друштва постану дистопијски кошмари".
Исте године је такође откривено да је Дуров био мета шпијунског софтвера "пегаз" који производи израелска компанија "НСО Груп", а руски милијардер рекао да га то нимало није изненадило.
Годину дана касније, након што су откривене слабости у коду Воцапа, Дуров је тврдио да су такве слабости намерно уграђене, и да је "Метина" апликација дизајнирана за сврхе надзора и усклађена с потребама америчких обавештајних агенција попут ФБИ.
Раније ове године, Дуров је у интервјуу с америчким новинаром Такером Карлсоном оценио да су компаније "Гугл" и "Епл" опасније од државних актера што се тиче способности за цензуру.
Истом приликом је тврдио да су власти САД покушале да врбују једног од његових програмера како би уградио "задња врата" у код Телеграма, а која би Вашингтон могао да користи како би допрео до заштићених информација.
"Кад год бих отишао у САД, два агента ФБИ би ме дочекала на аеродрому, постављајући питања", додао је Дуров у разговору с Такером.
Француска није прва држава која је покушала да предузме законске мере против Дурова, односно Телеграма.
Као што је портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова недавно напоменула, Москва је накратко забранила Телеграм 2018. године. За разлику од третмана кроз који тренутно пролази у Француској, Дуров је том приликом остао на слободи и могао неометано да усавршава свој производ.
Руске власти су убрзо одустале од покушаја да ограниче ову апликацију и саме је пригрлиле.
Телеграм је такође био накратко забрањен у Бразилу 2023. године након што је компанија одбила да преда податке о наводним неонацистичким криминалцима, тврдећи да је немогуће да одговори на захтев. Норвешка је исте године забранила употребу Телеграма на службеним телефонима државних званичника.
"Форбс" процењује Дуровљево богатство на 15 милијарди долара, а уз статус милијардера је изгледа дошло и до физичке трансформације. Дуров тврди да живи повучено, и да не конзумира месо, алкохол, нити кафу.
Павел Дуров је предложен за Нобелову награду за мир, саопштио је ректор Евроазијског међународног универзитета и председник куће БРИКС Константин Клименко.
"Лично сматрам Дурова изузетном личношћу. Зато сам послао званичан предлог Нобеловом комитету да Павелу Дурову додели Нобелову награду", навео је Клименко.
Он је објаснио да према прописима Нобеловог комитета, има право да предложи кандидата за награду за мир, а ову иницијативу су већ подржали представници низа универзитета и јавних организација из азијских и афричких земаља.
Након хапшења Дурова, криптовалута ТОН, коју је такође створио, изгубила је више од 15 одсто на вредности.