Русија
Москва: Одлука о горњој граници цене руског гаса је политичка, a не економска мера
Колеге из Европске уније понављају исту грешку, поручили су данас из Русије, додајући да још увек немају одговор на ову меру, јер се сада детаљно анализирају правни аспекти овог питања
Потпредседник Владе Русије Александар Новак рекао је данас да је последња одлука Европске уније о одређивању горње границе цене руског гаса још једна политичка одлука која може довести до последица по европско тржиште.
"Сматрамо да је ово још једна политичка одлука, а не нека економска мера. Наше колеге поново праве исту грешку. О овоме је говорио и председник Русије током 'Руске недеље енергетике', када је цитирао нобеловца Милтона Фридмана. Он је рекао да ако желите да доведете до несташице парадајза, треба одредити горњу границу цене тог производа", објаснио је Новак.
Он је додао и да ће Русија сачекати са одговором на нове мере Уније и да ће прво детаљно проучити све правне документе на ову тему.
Министри енергетике земаља чланица ЕУ договорили су се јуче, 19. децембра, да уведу и ограничење цене руског гаса. Ова мера ће се користити у тренуцима када цена фјучерс уговора за гас на холандској TTF берзи превазиђе 180 евра за киловат-сат, што је отприлике 2.000 долара за хиљаду кубних метара по садашњем курсу, и уколико је она барем за 35 евра већа од средње цене течног природног гаса током три дана.
Међутим, из Брисела поручују и да задржавају право да суспендују одлуку уколико подаци покажу да мера ствара више проблема него користи.
Коначна максимална цена мања је од оне коју је Европска комисија првобитно предложила за готово 100 евра по мегават-часу. Првобитно је било предложено да се механизам активира у случају да цена гаса премаши 275 евра током десет везаних дана.
Из Европе су поручили да сматрају да ће нове мере које се тичу гаса "заштитити грађане од скока цена енергије" и, како је рекао премијер Пољске, ставити тачку на манипулације Москве и енергетског гиганта "Гаспрома".
Ипак, "Блумберг" је данас пренео предвиђања компаније "Голдман Сакс", која је саопштила да би ова одлука Уније заправо могла да погорша енергетску кризу и поремети снабдевање европског тржишта овим енергентом, али и појача конкуренцију из Азије.
Последња мера ступа на снагу 15. фебруара. Мађарска је гласала против, док су Холандија и Аустрија биле уздржане.
Шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто напоменуо је 13. децембра да је Будимпешта против било каквог ограничавања цене руског енергента јер би то могло да угрози енергетску безбедност његове земље.
Потрошња гаса у Европској унији пала је за 20,1 одсто између августа и новембра ове године у поређењу са истим периодом између 2017. и 2021. године, саопштио је данас "Евростат".
Смањење је забележено након што је Европска унија у августу ове године поставила нови циљ смањења потрошње гаса за 15 одсто. Ово би, како се надају, требало да помогне блоку да ограничи зависност од руског гаса.
Према последњим подацима, највећи пад потражње за гасом забележила је Финска - 52,7 одсто, а затим Летонија (43,2 одсто) и Литванија са (41,6), док су Малта и Словачка повећале потрошњу за 7,1 и 2,6 одсто.
