Најважнији догађаји у Русији у 2024: Употреба "орешника" као доказ Путинове доминације

Крај године је традиционално време за сумирање резултата, а ова година је као и претходна била изузетно тешка за Русију, која је, упркос свему, наставила да се развија и то у условима без преседана у виду најтежих санкција у историји, најгрубљег мешања и притисака владајућих елита појединих држава.

Русија је успела да сачува своју економију, веома успешно организовала Самит БРИКС-а, уз проширење те организације, извршила јачање њених одбрамбених способности, ослободила многа места у Донбасу, а ту је и употреба нове руске хиперсоничне ракете "орешник", која је демонстрирала очигледну предност Русије у потенцијалном директном сукобу са Западом.

Међутим, свакако један од најзначајнијих догађаја у Русији у протеклој години, који је одредио даљи развој земље били су осми председнички избори, на којима је руски председник Владимир Путин победио пети пут и однео безусловну победу.

Наиме, на овим изборима је учествовао рекордан број Руса – 87,5 милиона.

Руско преузимање стратешке иницијативе током СВО

Ове године догодила се кардинална промена у току Специјалне војне операције – руска војска преузела је стратешку иницијативу у борбеним дејствима. За само три месеца ослобођено је више територија него целе 2023. године.

Руски председник је рекао да је до средине децембра 2024. године ослобођено 189 насеља, а да су "руски успеси на фронту постали толико велики и да се тако брзо развијају да ни најбескомпромиснији западни русофоби више не могу да игноришу стварност".

С тим у вези, почела је махнита потрага за алтернативама у САД и Европи. Међутим, док једни говоре о потреби да се сукоб оконча што је пре могуће, други праве планове за слање страних, пре свега европских, трупа у Украјину.

Покушавајући да скрене пажњу са војног, економског и државно-политичког колапса, који се брзо приближавао, Кијев је извршио инвазију на Курску област. Са војне тачке, та авантура је одмах открила свој неуспех и претворила се у још једну "машина за млевење меса" за украјинске оружане снаге.

"Орешник"

Руска војска је 21. новембра 2024. погодила фабрику "Јужмаш" у Дњепропетровску руским експерименталним ракетним системом "орешник". Након тога, Запад је био бачен у хаос јер је ово постао борбени тест никада раније виђеног оружја који је променио "игру".

Напад "орешником" је јасно ставио до знања геополитичким противницима Русије да је њихова стратегија неограничене ескалације сукоба са Москвом погрешна.

Наш избор

"Орешник моменат": Ударац метеора који је распршио самообмане Запада

Западне калкулације заснивале су се на чињеници да Русија нема одговор на постепено прелажење свих могућих црвених линија и ескалацију конфронтације, осим нуклеарног оружја, чија је употреба погубна за све.

Русија је јасно показала величину те заблуде: она има на располагању оружје огромне разорне моћи, способно да достигне мете било где у Европи и које се може користити и у нуклеарној и у ненуклеарној верзији.

Развој националне привреде

Руска економија је 2024. порасла за скоро четири одсто, поново значајно премашивши прогнозе.

Брзи економски развој довео је до стопе незапослености, која је током године у више наврата рушила историјске рекорде, па је тако у октобру износила 2,3 одсто.

Заузврат, недостатак радне снаге је довео до рекордног повећања плата и реалних прихода.

Осим тога, производња у Русији забележила је снажан раст за 8,6 одсто међугодишње.

Такође, Русија је ове године постала једна од три највеће економије на свету са најнижим нивоом јавног дуга по глави становника.

Самит БРИКС-а у Казању

У октобру 2024. Русија је била домаћин годишњег самита БРИКС-а, који је одржан у Казању. У раду је учествовало 35 делегација, од којих су 24 предводили шефови држава. Као резултат самита, 13 земаља добило је статус партнера БРИКС-а.

За Запад је главни резултат догађаја био потпуни и очигледан неуспех политике изолације Русије, коју су на овај или онај начин испољили сви главни медији и кључни политичари.

Наш избор

Крај епохе западне хегемоније: У руском Казању је створен нови светски поредак

Међутим, за остатак света, позитивна агенда самита и конкретни споразуми постигнути као резултат тога показали су се много важнијим. У Казању се светска већина коначно претворила из идеолошког концепта у реалност, у геополитичку силу која мирно и доследно, водећи рачуна о интересима свих учесника, гради нове, алтернативне структуре постојећим за координацију светске привреде и међународним односима.

Транспортни коридори, робне (посебно житне) берзе, монетарне и финансијске, координационе и арбитражне структуре – немају за циљ да униште постојећи систем под контролом Запада, већ полако али неминовно расту упоредо са њим.

Ванредне ситуације, кривични случајеви и терористички напади

Протекла година, нажалост, није била без ванредних инцидената и великих злочина, па се тако Русија 2024. године поново у потпуности суочила са већ помало заборављеном претњом – тероризмом.

Највећи терористички напад догодио се 22. марта у московском тржном центру "Крокус сити хол" у којем је погинуло 145 људи (више их је било само у Беслану).

Порасту терористичке претње главни "допринос" пружио је нацистички режим у Украјини, за које је ово био одговор на војне успехе руске војске. У немогућности да преокрену ситуацију на фронту, кијевске власти су прешле на тероризам. 

Наш избор

РТ Балкан истражује: Шта је позадина јучерашњих терористичких напада у Русији?

Њихове мете су и обични грађани и званичници. Украјинске специјалне службе користе свакакве методе и средства: ракетне нападе на пограничне области и ударе дроновима дубоко у земљу – очигледно против цивилних циљева, организовање наручених убистава, а најчешће покушавају да привуку имигранте из централне Азије.

Тако су у Москви 17. децембра у планираном терористичком нападу погинули начелник снага за радијацију, хемијску и биолошку заштиту Оружаних снага Руске Федерације Игор Кирилов и његов помоћник.

Осим тога, ту су терористички напади у Дагестану и Севастопољу, а и подсетимо, 24. јануара Оружане снаге Украјине обориле су руски војни транспортни авион ИЛ-76 изнад Белгородске области, у коме се налазило 65 украјинских заробљеника послатих на размену.

Сви заробљеници, као и три официра руске војске у пратњи и шест чланова посаде су погинули, што је потврђено и ДНК тестовима.