Уметник који руске бајке и народне приче претвара у модерну фантазију

Када се помену фантастика, чаробњаци и мачеви, већина одмах помисли на "Господара прстенова", "Игру престола", "Вешца", "Тамнице и змајеве" и остале псеудоевропске поставке. Словенска митологија са Кошчејом Бесмртним, Баба Јагом или троглавим Змајем Гориничом нису ни приближно "мејнстрим" као змајеви, витезови и вештице које смо навикли да виђамо у играма, филмовима и књигама.

Један руски уметник је одлучио да то исправи, користећи своје искуство у развоју игара како би староруску митологију ставио у први план.

Име Роман Папсуев можда није превише познато љубитељима западне фантастике, али његов надимак Амок вероватно јесте љубитељима серијала Џорџа Р.Р. Мартина "Песма леда и ватре".

Пре него што се појавила серија, Папусев је био међу првима који је визуализовао ликове из књига.

Портрет мајстор Таргарјенових

"Волео сам 'Песму леда и ватре' и почео сам да радим 'фан арт' и постављам радове на својој веб страници. У једном тренутку, радови су почели да привлаче пажњу публике, углавном на Западу, јер је Мартин тамо био познатији у то време. Било је то пре више од 20 година", рекао је Папусев за РТ интернешенел.

У једном тренутку, линк за страницу Романа Папусева стигао је и до самог Мартина коме су се свидели радови и који је дао Роману неке смернице о изгледу ликова, укључујући ствари које нису биле у књигама, тако да су слике Папусева у извесном смислу најприближнија репрезентација ликова из серијала.

Мартин га је препоручио компанији "Фантази флајт гејмс" која је штампала карте за игру по мотивима "Игре престола" и Папусев је за њих направио неке од карата а касније и књигу портрета чланова династије Таргарјен "Уметност леда и ватре".

Од игара до словенских суперхероја

Папусев је осам година радио у гејмингу, као водећи уметник за руску компанију "Мејл.ру". Један од његових многих задатака био је да створи чудовишта која ће играчи убијати.

"А онда сам помислио, зашто не би били у словенском духу? Зашто не замислити створења из руских народних прича као ликове из видео игара?", рекао је он.

У почетку, Папусев је искористио Иљу Муромеца – јунака из старог руског фолклора, најпознатијег богатира и мало га модернизовао. Сви који су играли "Воркафт" препознаће то у његовом оклопу и мачу.

"У почетку нисам планирао ништа озбиљно. Радио сам то за себе и своје пратиоце на мрежи. Али одједном је то одјекнуло и почео сам да развијам ову тему. Имао сам неке опште идеје пре тога, али никада нисам размишљао о њиховом потенцијалу, иако сам осећао да постоји", рекао је он.

Идеја се онда продубила. Уследили су други хероји, зликовци и чудовишта – Кошеј Бесмртни, Баба Јага, Леши и други, још непознатији западњачкој публици. Приказујући своју уметност на интернету, Папусев је изазвао велико интересовање и почео је да саставља потпуно ново окружење - Стари Рус.

Фантазија старе Русије

Стари Рус није замишљен ни као тачан (псеудо)историјски приказ древне кијевске Русије нити као препричавање класичних народних прича и митова већ је у питању засебни фантастични универзум.

"То је једноставан универзум, без везе са стварним светом", каже Роман. "Постоји Дрво света, на које је повезано више светова. Свет Старе Русије се зове Белосвети. То је лепа, идеалистичка, бајковита земља Рус, која нема директну везу са историјском Русијом. Насељена је херојима и створењима из бајке и мита. Као планета бајки."

У овом универзуму, локације и ликови задржавају изразито руске карактеристике и добијају атрибуте препознатљиве модерним познаваоцима фантастике. Богатири – људи надљудске снаге, браниоци Русије – описани су као хероји који су прошли магичну трансформацију која их је претворила у виртуелне суперхероје. Кочшеј је вампирска фигура слична Личу из "Ворграфта". Славуј-разбојник смртоногнох звиждука постао је монструм који напада звуком и јаше храстове-људождере.

Мрачна фантазија

Ови атрибути "мрачне фантазије" изазвали су критике јер су били превише слични суморној естетици "Ворхамера", али је уметник одбио да се одрекне својих инспирација.

"Концептуални уметник видео игара треба само да погледа снимке да би препознао визуелни стил. Добро разумем трендове, форме, стереотипе, визуелне назнаке које функционишу у игрицама – то ми је дало идејуе како да визуелизујем свој универзум", рекао је он.

"Узео сам отприлике стил 'Ворхамера' као инспирацију, јер је реалнији од, рецимо, 'Воркрафта'", додао је он.

Анти-дизнификација

Када је реч о везама са бајкама, Папусев настоји да пренесе суштину, а не да преприча постојеће приче. Већина Руса познаје све ликове из Старе Русије из детињства, али то је један од разлога зашто нису баш популарни међу одраслим љубитељима фантазије: бајке штампане у совјетскко доба су често биле ублажене верзије примерене за децу, док су оригиналне приче биле много крвавије, суровије и морално амбивалентне. Сличну "дизнификацију" су прошле и бајке браће Грим.

Стара Рус није баш била пуна секса и насиља до нивоа "Игре престола", али су дела Папусева ипак намењена публици старијој од 16 година због повремених визуелно узнемирујућих тема и насиља.

Папусев је Иљу Муромеца описао као контрадикторног лика, који је понекад херој и праведник а понекад избија његова "тамна страна" када дивља, пијанчи и руши цркве. "Да не говорим да у једној причи убије и раскомада сопственог сина. Тешко да би ваша деца требало да се угледају на њега", рекао је он.

Уметник је зато модерниозовао и рационализовао ову дихотомију, стварајући причу у којој Иља, млад и опијен својом новостеченом супер-снагом (и буквално пијан), наилази на старог и мудрог богатира и најпре га напада и губи, да би потом њих двојица успоставили однос ментора и ученика који је препознатљив у савременим делима.

Старе теме, нова визија

Покушаја да се руске народне приче прилагоде популарној култури било је и раније али су у 21. веку, најсавременији прикази су и даље совјетски филмови из 1960-их и 1970-их или цртани филмови из истог доба или модерна верзија "Три богатира", анимирана, породична, комедија која се толико одмакла од бајке да је упитно назвати је адаптацијом.

Постоји и серија филмова "Последњи ратник" (реч "богатир" се наизменично преводи као ратник, херој или витез) коју су руски студији урадили у сарадњи са "Дизнијем". Иако имају "Дизнијев" визуелни квалитет и добро су прошли на благајнама у Русији, филмови су далеко од оригиналне митологије као и "Дизнијеве" принцезе од прича браће Грим.

Довођење словенског фолкора на Запад

Када је реч о "продаји" словенске митологије западној публици, Папусев верује да је она могућа. "Узмимо на пример (америчког аутора стрипова Мајка) Мигнолу, који је користио словенски фолклор у свом 'Хелбоју'. Тамо се појављују и Баба Јага и Кошчеј Бесмртни. Западна публика већ зна те ликове."

Али у већини случајева, покушаји да се словенска предања прилагоде Западу били су или веома плитки, потпуно неуобичајени, или су у великој мери западњачки. "Сага о Вешцу" на коју се гледа као на пример словенске митологије у модерној култури, у ствари је класична западњачка фантазија са словенским штихом.

"Анджеј Сапковски је пронашао веома добар баланс између западног и словенског, али он углавном користи словенске елементе као 'радни материјал' и прилично се удаљава од оригиналних митолошких описа створења", рекао је Папусев.

Добар пример за то је Кикимора, која је у митологији нејасно дефинисан, али скоро увек хуманоидни женски дух. У универзуму Вешца, постао је инсектоидно чудовиште.

У неким случајевима, словенска створења су имала изразито келтске црте попут Лешија, шумског духа.

"Да ли би западну публику занимала екстремна источнословенска верзија? Не знам, али свакако вреди покушати", сматра Роман.

Уметност Папусева је такође нова интерпретација старих прича али се уметник нада да ће својим делима ухватити неухватљиви "руски дух". У стварном свету, дебата о томе шта је то тачно траје деценијама, ако не и вековима – али у бајкама је то концепт у универзуму, где Баба Јага може да открије присуство хероја њушкањем ваздуха и коментром "Овде мирише на руски дух!"

Игре и филмови?

Један логичан начин да се Приче о старој Русији пронесу светом су игре и филмови, а Папусев већ гледа у том правцу. Чак је и разговарао о снимању анимираних филмова или филмова, али постоји проблем.

"Проблем је у томе што сам имао слике, али не и приче иза њих. Није било фикције за адаптацију на екрану. Морате бити веома храбри или изузетно страствени да бисте направили филм од неколико слика и без приче!"

Управо сада, Папусев са тимом руских аутора фантастике ради на томе. Издали су две књиге у серији "Битка за Лукоморје" на руском језику. То је збирка кратких прича која наративно месо ставља на кости окружења које је започео својом уметношћу.

"Никада не можете разумети причу само гледајући слику. Гледаш на тренутак и доносиш суд. Али као уметнику, потребно ми је много више од секунде да створим ту слику. Ја то прожимам својом душом, својим искуством. Тренутно, мој главни циљ није визуелно, већ прича иза тога, и свом снагом се трудим да то пренесем кроз текст."

Када то буде завршено, размотриће евентуалне предлоге мултимедијалног развоја "Прича о Старом Русу". До тада, ради на својој уметности, књигама илустрација, енциклопедији митских бића и друштвеној игри "Наслеђе старе Русије: Легенда о змији" која би требало да се појави касније ове године.

Каже да је свестан колико је труда потребно да се приче преведу, објасне и приближе западној публици али верује да ће се ускоро на тржишту појавити и верзије на енглеском.