"Њујорк тајмс" о гаранцијама безбедности Украјине: Или руски колапс или чланство у НАТО-у

Давање безбедносних гаранције Украјини биће једно од најважнијих питања након завршетка сукоба у тој земљи, пише "Њујорк тајмс", и додаје да ће све зависити од исхода сукоба – Западу, очекивано, највише одговарају "руски колапс и пораз".

Друга опција, о којој се, међутим, и не говори радо на читавом Западу, јесте чланство Украјине у НАТО-у.

То би, наиме могло да створи "проблеме у рају", односно да разједнини досадашње савезнике, па тако, будућност, како предвиђа директорка Института за међународне послове у Риму Натали Точи, носи многе ризике за европско и трансатлантско јединство.

"Ако Украјина успе да поврати изгубљену територију, тада ће у Европи и Вашингтону бити све више гласова који ће сугерисати да се сагледају текући цивилни и војни трошкови и да се иде ка компромису. Украјина ће пак желети чврсте безбедносне обавезе, а то би могло да подели Запад. Јер земље Централне и Источне Европе захтевају чланство Украјине у алијанси, а западноевропски савезници то одбијају", сматра Точи.

Чланство Украјине у НАТО-у на дугачком штапу

Иако су НАТО и Европска унија обећале Украјини чланство, све је то на дугом штапу – не зна се ни када ће, ни да ли ће то обећање бити испуњено, јер је баш тај "западни загрљај" један од разлога који је навео Путина да покрене специјалну војну операцију у тој држави.

"Све док трају територијални спорови, мала је вероватноћа да ће Украјина чак и у некој врсти споразума о прекиду ватре са Русијом добити једногласну подршку потребну да се придружи било којој институцији", пише овај лист.

"Најприкладнији" исход рата, истиче и Томас Клајн Брокоф, сарадник аутора у раду у којем се детаљно наводе главна питања у вези с "реконструкцијом" Украјине, био би да ова земља врати територију коју су заузели Руси.

"Али перспектива потпуног пораза РФ, која би могла да подрије Путина и његов круг, носи и ризике руске ескалације које многи лидери земаља НАТО-а, укључујући председника Бајдена, не желе. Кључне европске државе попут Француске и Немачке брину шта би нуклеарно наоружана Русија могла да уради уколико би се срушило Путиново руководство, а страхују чак и од повратка у 'време невоља', односно године безакоња, сукоба и анархије коју је Русија доживела почетком 17. века", oцењује "Њујорк тајмс".

Бивши генерални секретар НАТО-а Андерс фон Расмусен покушао је да причу о безбедности те земље заокружи "Кијевским безбедносним споразумом", предлогом који су јесенас он и његове колеге израдили са Андријем Јермаком, шефом кабинета украјинског председника Владимира Зеленског.

"Циљ је да споразум пружи нешто између празних обећања и пуног чланства у НАТО-у и ЕУ. Основна препорука је да украјински савезници претворе земљу у својеврсног јежа, тј. да се Украјинци толико добро наоружају да се Русија не усуди да их прогута. Да би се то постигло, позива се на стратешко партнерство између Украјине и кључних западних земаља, на билатералној основи", пише "Њујорк тајмс", док Расмунсен свој предлог пореди са односом између САД и Израела, где две државе сарађују, али без формалног споразума о одбрани.

НАТО би, дакле, био расположен за савез, али није рад да даје чланство Украјини. А то је, како овај лист оцењује, мање гаранција безбедности него што је "велики дестимуланс Москви".

Неки сугеришу да су појединачни савезници, укључујући Сједињене Државе, Британију, Француску, Немачку и Пољску, поставили своје трупе у Украјину после рата, као што је НАТО поставио напредне мултинационалне бригаде у државе чланице НАТО-а које се граниче с Русијом.

Тако да би непримање Украјине у чланство алијанси могло да донесе веће проблеме него да је једноставно приме у савез, јер би се значајно присуство трупа у држави нечланици у Москви, како "Њујорк тајмс" тумачи, видело као даља провокација и "додатни доказ који одговара руском наративу да НАТО покушава да отргне Украјину из руске сфере".

Хоџис: Украјина није безбедна све док Русија контролише Крим

Пензионисани генерал који је командовао америчком војском у Европи Бен Хоџис верује да "не постоји начин да Украјина буде безбедна све док Русија контролише Крим".

"Крим омогућава Русији да блокира Азовско море, изолује Маријупољ, погоди Одесу и доминира Црним морем, док тврди да има ексклузивну економску зону око Крима, ограничавајући риболов и истраживање гаса", каже он и додаје да је једина права гаранција за ову земљу евентуално чланство у НАТО-у.

Али за многе, као што је бивши помоћник генералног секретара НАТО-а Камил Гранд, највероватније је да ће се рат завршити тако што ће Русија "постићи делимичне циљеве".

"Потпуни пораз Русије и улазак Украјине у НАТО само је један сценарио, и то оптимистичан. Иако би било шта осим чланства у НАТО-у било тешко продати Украјинцима, Русија би у својим ратним плановима претпоставила да ће Украјина бити ефективно део НАТО-а, баш као што је увек чинила са Шведском и Финском. Постконфликтна Украјина би пружила НАТО-у најбоље опремљену, најбоље обучену и најспособнију војску у Европи, на неки начин она би пружала гаранције безбедности НАТО-у, уместо да буде обрнуто", уверен је он. 

Да је чланство у НАТО-у једина гаранција украјинске безбедности, сматра и бивши италијански дипломата у Русији и бивши амбасадор у НАТО-у Стефано Стефанини, који ипак упозорава да та опција носи и бројне компликације.

"Безбедносне гаранције великих земаља биле би једнаке чланству у НАТО-у и неизбежно би носиле ризике када се ставе на пробу. Чак и сада поједине земље НАТО-а одбијају да пошаљу трупе и војну помоћ Украјини, па зашто би то чиниле у будућности", истиче он.

Јер, како он спекулише, није тешко замислити ни да Украјина изгуби део територије, а онда настави да провоцира Русију не би ли је повратила и тако гаранте своје безбедности намерно увуче у сукоб. Шта би се онда десило?

"Уколико Украјина и добије чланство у НАТО-у, то је одбрамбени савез и долази са ограничењима", рекао је Стефанини.

Била би, међутим, упозорава он, грешка потценити "циничну креативност дипломата". А као пример за то он наводи Дејтонски споразум који је, како каже, "незграпна акробатска архитектура која је само служила за окончање рата".