Путин: Руска специјална операција има за циљ окончање сукоба

Председник Русије Владимир Путин рекао је да сукоби у Донбасу нису престали од 2014. године, а да све руске акције, укључујући специјалну операцију, имају за циљ да се овај рат заустави.

"Сукоби у Донбасу у пуном обиму нису престала од 2014. године – уз употребу тешке опреме, артиљерије, тенкова и авиона. Све што данас радимо, укључујући и специјалну војну операцију, је покушај да се заустави овај рат. То је смисао наше операције. И да заштитимо наше људе који живе тамо, на овим територијама", рекао је Путин на састанку са ветеранима Другог светског рата поводом 80. годишњице пробијања блокаде Лењинграда.

Земље које су гласале у УН против осуде величања нацизма извршиле су притисак на Русију

Руски председник, говорећи о резолуцији УН којом се осуђује величање нацизма, рекао је да ово није само историјска и политичка амнезија, већ покушај да се задржи притисак на Руску Федерацију.

"Уједињене нације су недавно предложиле на гласање документ којим се осуђује величање нацизма, а педесет земаља је гласало против. Ко може бити против признања величања нацизма као злочиначког? Па, шта је то? Ово није само нека врста историјске и политичке амнезије", упитао је руски лидер.

Он је додао да је ово поновно притискање Русије на основу актуелне политичке ситуације и да се у том смислу, нажалост, мало тога променило.

"А то значи да морамо доследно бранити историјску истину", поручио је Путин.

Русија учинила све да мирним путем реши ситуацију у Донбасу

Путин је нагласио да је Русија учинила све да мирним путем реши ситуацију око Донбаса, али да је то по дефиницији било немогуће.

"Дуго смо издржали, дуго смо покушавали да се договоримо. Како се сада испоставило, једноставно су нас вукли за нос, преварили су нас. Ово није први пут да нам се то дешава. Учинили смо све што је било могуће да решимо ову ситуацију мирним путем. Сада је постало очигледно да је то по дефиницији било немогуће", рекао је.

Он је напоменуо да Русија није могла да не одговори на догађаје који су се одиграли у Украјини од 2014. године, укључујући истребљење руског говорног становништва.

"У то време, непријатељ се спремао да цео овај сукоб пребаци у врућу фазу. Ништа нам није преостало, осим овога што сада радимо".

Русија ће наставити да бележи злочине кијевског режима

Русија бележи злочине кијевског режима, укључујући и цивилно становништво, овај посао ће бити настављен, рекао је председник Русије. 

"Апсолутно је неопходно забележити шта раде, посебно са цивилним становништвом. И ми ћемо то урадити. Истражни комитет се тиме бави. Не само да бележи, снима, он сажима ове материјале и даје им правну оцену. И овим путем ћемо свакако ићи даље", истакао је он.

Државни удар 2013-2014. постао извор данашње моћи у Украјини

Путин је нагласио да је државни удар који се догодио у периоду 2013.-2014. године постао извор данашње моћи у Украјини и да су власт преузели неонацисти.

"Неонацисти су преузели власт као резултат овог пуча и све што се касније догодило је битно. Сви њихови злочини над цивилним становништвом. Ипак, примарни извор данашње моћи у Украјини је државни удар. Не смемо никада заборавити на ово", рекао је председник Руске Федерације.

Како је навео руски председник, у Украјини има много људи који разумеју шта се дешава и дају исправну процену.

"Поготово након најновијих дешавања, где 'савремени владари' малтретирају цивилно становништво и Руску православну цркву. То им неће проћи узалуд. Не сумњам", упозорио је руски лидер.

Одбрана Лењинграда - историјско сећање које мора да се очува

Он је поручио да генерацијама мора да се преноси знање о подвигу бранилаца Другог светског рата, а посебно о подвизима бранилаца Лењинграда под опсадом како би то заувек остало у сећању народа.

"Не само за херојске браниоце и становнике опкољеног Лењинграда, већ за целу земљу – ово је догађај. Велики догађај, историјских размера", рекао је Путин.

Руски лидер је додао да историјско сећање мора да се очува управо због тога да се никада више не би поновиле трагедије које је преживео руски народ током Другог светског рата.

"Постоји и практични смисао тога - да можемо на време да реагујемо на претње према нашој земљи", додао је руси председник.

Руске акције током специјалне операције имају за циљ окончање сукоба

Питање признања геноцида над грађанима СССР-а изузетно важно

Руски председник је рекао да је питање признавања геноцида над цивилним становништвом Совјетског Савеза веома важно, јер је током Нирнбершког процеса било немогуће изнети и размотрити све доказе.

"Питање признавања геноцида над цивилним становништвом Совјетског Савеза је изузетно важно. Зато што је током Нирнбершког процеса било немогуће размотрити и изнети све чињенице које сведоче о овом геноциду", нагласио је.

Он је захвалио ветеранима што су "у своје време прошли овако тешке тестове, нису одустајали, подржавали су једни друге, град и државу".

Он је заједно са ветеранима погледао и трејлер за нови филм "Нирнберг", посвећен међународном суђењу нацистичким злочинцима.

"Овај филм, мораће да се види у пуном издању. Ствар је веома важна. Такви филмови, таква дела чувају историјско памћење, потребу очувања о којој сам већ говорио", додао је.

Руски председник положио је данас цвеће на споменик "Гранични камен" у Лењинградској области у част обележавања 80. годишњице пробијања опсаде града.

Овај споменик је постао симбол отпорности и храбрости совјетских војника у бици за Лењинград. – мостобрану на левој обали Неве, који је постао симбол постојаности и храбрости совјетских војника у бици за Лењинград.

Како се наводи у саопштењу Кремља, руски лидер положиће и цвеће на масовну гробницу и споменик "Мајка отаџбина" на Пискарјовском меморијалном гробљу.

"Руски председник ће такође посетити и Државни меморијални музеј одбране и опсаде Лењинграда, где ће се састати са ветеранима Великог отаџбинског рата, становницима опкољеног Лењинграда и представницима јавних патриотских удружења", додаје се у саопштењу.

Пискарјовско меморијално гробље налази се на северу Санкт Петербурга и представља једно од највећих места где су сахрањене жртве Лењинградске блокаде током Другог светског рата.

Меморијални комплекс је отворен 9. маја 1960. године, а према проценама, на том гробљу је сахрањено више од 500.000 људи.

Немачка фашистичка блокада Лењинграда током Другог светског рата трајала је тачно 872 дана, од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. године, а то је најдужа и најстрашнија блокада једног града у 20. веку. Једини пут којим је у град стизала храна је био "пут живота" преко залеђеног Ладошког језера.

Руска северна престоница је на почетку немачке блокаде имала око два и по милиона становника, а према подацима изнетим за време Нинбершког процеса, током опсаде је 17.000 људи погинуло од бомбардовања и гранатирања града, док је 630.000 људи умрло од глади, хладноће и болести.

Процене броја жртава варирају, али има података да је страдало више од милион људи.