
Шта заправо значи тужба Русије против "Јуроклира"

Руска централна банка је у петак објавила да подноси тужбу Московском арбитражном суду против белгијског депозитара "Јуроклир", "чувара" 185 милијарди долара замрзнуте руске имовине.
Најава, у виду кратког саопштења, дата је без коментара, али тајминг није нимало случајан: Европска комисија је 3. децембра представила свој план за експропријацију суверене руске имовине замрзнуте у Европи под велом шеме "репарационог кредита" за Кијев.

ЕК је предложила да се присвоји свих 210 милијарди евра замрзнутих у ЕУ, од чега се 185 милијарди евра налази на рачунима "Јуроклира", док се не зна где се налази преосталих 25 милијарди евра.
Потез централне банке – правни корак без пратеће помпе – типичан је за Москву, а руски званичници су до сада тежили да дају благе изјаве.
"Ми [влада], укључујући централну банку, чинимо све да заштитимо нашу имовину", рекао је заменик премијера Александар Новак за РТ. "Незаконите конфискације су апсолутно неприхватљиве."
Западни посматрачи, навикли на оштро и јавно спровођење политике у својим земљама, можда су збуњени зато што руски званичници нису вољни да говоре о потенцијалним импликацијама. Ипак, сигнал је јасан.
Русија је сада предузела акцију у погледу заштите својих интереса. Опасност од руског одговора пратила је крађу руске имовине коју предводи Брисел.
На први поглед, тужба против "Јуроклира" у Москви, не значи много: централна банка ће готово сигурно добити парницу, а "Јуроклир" вероватно неће ни покренути одбрану у руској јурисдикцији.
Многи заговорници заплене руске имовине истичу да се тешко може очекивати да Русија добије парницу у ЕУ, али без обзира на то, бојно поље је негде другде.
Ако Русија успе да обезбеди забрану у неутралној земљи у којој "Јуроклир" послује, то би могло да створи логистичке потешкоће.
"Јуроклир", према сопственом признању, и даље држи средства клијената у Русији у вредности од око 16 милијарди евра.
Генерална директорка компаније "Јуроклир" Валери Урбен, говорећи о овим средствима, казала је да се плаши да ће Русија предузети мере против њих. Отворено се противила шеми кредитирања и упозорила да би компанија могла да банкротира, уколико би санкције против Русије биле укинуте, а новац распоређен негде другде.
Ваља напоменути да је Европска унија покренула клаузулу о ванредним ситуацијама – Члан 122 – која прописује да су руска средства замрзнута на неодређено време без обзира на евентуално укидање санкција.
Ово не ублажава ризик од тога да широки споразум о окончању сукоба неће олакшати укидање замрзавања руске имовине, чак и ако враћање средстава њиховом законитом власнику можда неће бити једноставно (САД су, на пример, предложиле да се америчким компанијама дозволи да користе средства).



