Русија
Захарова за РТ Балкан: Како су УН замишљене, а шта су данас постале
Поново се боримо да будемо слободни и да постоји једнак однос свих према закону, односно једнакост пред законом. У претходном историјском развоју, у суштини, није било равноправног дијалога међу државама. Ко је био јачи, моћнији, ко је кога освојио, поробио или чак уништио – за тог се сматрало да је у праву, нагласила је портпарол руског Министарства спољних послова поводом Дана дипломате Русије
Није нестала тежња држава да бране сопствене интересе – то је нормално, то је део конкурентске борбе – као ни тежња једне групе земаља, односно појединих држава, да присвоје ресурсе. И то се чини управо мимо конкуренције, без конкуренције, занемарујући конкуренцију, право и законе, изјавила је у интервјуу за РТ Балкан Марија Захарова портпарол руског Министарства спољних послова.
Додала је да се то спроводи путем сада већ неоколонијалних, а раније колонијалних и империјалних циљева, прилагођавајући томе одговарајуће инструменте.
Тако је портпарол руског спољнополитичког ресора одговорила на питање о томе колико се променио рад дипломата последњих година.
"Није се променио, зато што, наравно, та иста борба добра и зла нигде није нестала. На њој су се, нажалост, ломила копља бројних генерација. И, нажалост, то је и даље део света – као што је било некад, тако је и сада", указала је она.
Захарова је напоменула да Русија, с једне стране, за те неоколонијалне силе представља огромне, можда чак и неограничене могућности за сарадњу.
"А они сматрају да су то неограничене могућности за одузимање, заузимање и прерасподелу ресурсне базе. У том погледу, много тога се, наравно, понавља. Ако се осврнете на различите историјске епохе, посебно на периоде конфликата, ратова, светских ратова, видећете исту ту дубинску логику", поручила је.
Међутим, Захарова је нагласила да постоје и разлике. Дипломатија се заиста изменила и појавила су се нова средства.
"Наступила је фаза послератног светског поретка која је показала могућност вођења односа на основу међународног права, решавања питања путем дијалога, арбитраже, судова, праве конкуренције у позитивном смислу те речи – конкуренције идеја, робе, економске и сваке друге. Отвориле су се нове могућности јер су људи, захваљујући медијима и средствима масовне комуникације упознали свет. Почели су да комуницирају, да једни другима директно постављају питања: шта се дешава, како сте, сними ми видео, пошаљи ми. Желим да знам не само главне вести, већ и нешто више. Људи су добили могућност да долазе до информација. И то се, наравно, одражава и на међународне односе и мења рад дипломата, јер и тај аспект савременог живота мора да се узме у обзир", истакла је портпарол руског Министарства спољних послова.
Додала је да су, с једне стране, многи проблеми остали исти, али се, с друге стране, обликује "нова стварност са новим факторима моћи, новим центрима моћи, новим искуством, новим могућностима, новим задацима и новим надама".
Међународно право или право јачег
Говорећи о томе да данас видимо како дипломатија одлази у други план и како се државе мање међусобно поштују, Захарова је подсетила на то да пре процеса деколонизације и пре завршетка Другог светског рата многи уопште нису сматрали потребним да слушају државе и народе који су говорили да су "неправедно поробљени, незаконито окупирани, да не могу да стекну своју државност јер им то не дозвољавају они који их сматрају колонијама, а себе називају метрополама".
"Према мом мишљењу, данас већ постоји искуство дијалога заснованог на узајамном поштовању. Постојала је култура односа у којој су снажне, економски моћне државе, на врхунцу својих могућности, комуницирале са мање развијеним, мање богатим и мање успешним земљама – не са позиције силе или агресије, већ са позиције равноправности, односно једнаког односа према закону", подвукла је портпарол руског Министарства спољних послова.
Како је напоменула, постојао је тај историјски тренутак за који су многи дали животе у Другом светском рату борећи се за равноправност и истинску слободу, али не треба заборавити да је за њега морало да се бори.
"И то је оно што се дешава и данас. Поново се боримо да будемо слободни и да постоји једнак однос свих према закону, односно једнакост пред законом. У претходном историјском развоју, у суштини, није било равноправног дијалога међу државама. Ко је био јачи, моћнији, ко је кога освојио, поробио или чак уништио – за тог се сматрало да је у праву", истакла је Захарова.
Ко је применио читав арсенал могућности, па и до уништења, тај је могао себе назвати господаром света, указала је она.
Међутим, напоменула је да је двадесети век донео нову реалност. Свет је, барем у покушају, прешао са "методе силе и интрига на модел изградње међународних односа заснованих на међународном праву".
"Ми припадамо генерацији која је искусила те могућности. Оне нису биле панацеја, нису биле чаробни штапић који решава све светске проблеме, али су те године и деценије дали пример како може и како би вероватно требало да се гради међународни дијалог", нагласила је Захарова.
Ипак, сада ће јачати и друге тенденције: у праву је онај ко је јачи, моћнији и који може себи више да дозволи. Управо зато, наставила је портпарол руског спољнополитичког ресора, треба истовремено бранити националне интересе и залагати се за међународни правни поредак међународних односа.
Истакла је да без сумње прелазимо ка мултиполарном свету, али да он не значи хаос, већ ће то бити свет са центрима моћи који ће имати одређене карактеристике – економске, геополитичке, логистичке, цивилизацијске.
Напоменула је да формирање тих полова неће бити процес који ће трајати један дан, већ ће и за то бити потребна борба.
"Постојаће и тежње одређених држава да поново заиграју игру сопствене изузетности и доминације са позиције силе, можда чак и да обнове идеју униполарног света. Али, како прогнозира наша земља, како сматрају водећи научници и аналитичари, и како своју политику гради светска већина – будућност ипак припада мултиполарном свету", поручила је портпарол руског спољнополитичког ресора.
Реформа УН: ефикасност или нове поделе?
Одговарајући на питање новинара о томе шта руска дипломатија чини ради унапређења реформи које су Уједињеним нацијама све потребније.
Портпарол руског спољнополитичког ресора је истакла да је тема реформисања УН и Савета безбедности на агенди већ годинама, напоменувши да се, пре свега, УН реформишу све ове деценије.
"Чим је организација основана, започело је њено прилагођавање савременим циљевима и задацима. Без тога она не би могла да постоји", објаснила је Захарова.
"Када су независност и слободу добијале не једна, не две, већ десетине држава, било је неопходно створити одговарајући механизам. У оквиру УН формирани су органи који су се бавили управо питањем деколонизације и годинама су радили на том процесу", истакла је портпарол руског Министарства спољних послова.
Додала је да исто важи и за разне комитете, специјалне представнике и специјалне известиоце УН, као и за мандате које додељује генерални секретар.
Како је напоменула, поједине теме добијају већу актуелност, друге губе на значају – организација живи и стално се прилагођава.
Међутим, Захарова је скренула пажњу на то да се поставља питање како треба да функционише Савет безбедности УН са пет сталних чланица.
"Оне су формиране на основу исхода Другог светског рата, одражавајући вољу победника и реалност тог тренутка. Земље победнице које су поседовале нуклеарно оружје постале су сталне чланице. Данас, фактички, нуклеарно оружје има већи број држава. Данас су три, односно три сталне чланице Савета безбедности УН повезане војно-политичким, командно-административним системом НАТО-а, те, сходно томе, не наступају са сопственим, појединачним гласовима, већ делују са позиција управо тог командно-административног система – јединства које се не заснива на доношењу одлука, већ на потискивању воље и на јединственом ставу који се представља као некаква солидарност", подвукла је.
Поред тога, додала је да су се појавили нови центри моћи и нове економије које не само да бележе развој и доприносе благостању својих земаља, већ поседују и значајну војно-политичку снагу – армије и нове, најсавременије врсте наоружања.
"И није реч само о оружју за масовно уништење, већ и о средствима његове испоруке, као и, на пример, о оружју новог типа које може бити подједнако разорно, а притом не спада у категорије које се традиционално називају оружјем за масовно уништење и слично", напоменула је Захарова додавши да је све то довело до дугогодишњих расправа о реформи Савета безбедности.
Са руске тачке гледишта, кључно је да евентуална реформа доведе до стварних, ефикасних резултата и повећања делотворности рада.
"Реформа ради реформе, или реформа која би довела до тога да Савет безбедности ради мање ефикасно, наравно, никоме није потребна. Већ и сада, са 15 држава – од којих је пет сталних, а десет се бира на ротационој основи на двогодишњи мандат – доношење одлука није једноставно. То је, између осталог, последица процедура и чињенице да читав низ земаља припада НАТО блоку, па самим тим не уносе сопствену индивидуалност, али имају могућност да се удружују како би блокирале поједине одлуке. Зато је важно да реформа не доведе до ситуације у којој би Савет безбедности био проширен – било повећањем броја чланова, па чак и сталних – а да се одлуке доносе још теже, да се мање ефикасно примењују у пракси и да уопште не буду способне за реализацију", објаснила је портпарол руског Министарства спољних послова.
Русија активно учествује у овим расправама. Истовремено, указала је на то да постоји и други аспект – опасност од, како се наводи, "деконструкције" УН, односно до слабљења принципа и смисла.
Како је нагласила, организација је замишљена као заједница равноправних држава, једнаких пред Повељом УН, које делују не толико вођене лукавством и жељом да једна другу надмудре, већ тежњом ка заједничком резултату – на општу корист, за добробит свих и за добробит планете.
"Основни циљ је био спречавање трећег светског рата и избегавање новог глобалног сукоба", објаснила је Захарова.
Међутим, указала је на то да се сада стиче утисак да се организација једноставно користи као инструмент, а у Секретаријату се функције попуњавају представницима углавном земаља Северноатлантског блока.
"Унутар Савета безбедности формирају се групе и блокови како би се спречило усвајање одређених одлука или лобирало искључиво за уске сопствене интересе. Позиције као што су генерални секретар УН, његови заменици и одговарајућа овлашћена тела користе се, како се чини, пре свега за реализацију сопствених политичких циљева", приметила је портпарол руског спољнополитичког ресора.
Скренула је пажњу на кадровски састав руководства Уједињених нација, напоменувши да чак и када делује разнолико и представља различите земље, често се испоставља да ти људи имају и друге, углавном англосаксонске пасоше, пре свега Сједињених Америчких Држава.
"Чију ће политику онда спроводити? Као међународни службеници, они би требало да спроводе не националне политике својих земаља, већ колективну вољу држава, која се изражава кроз одлуке Савета безбедности и Генералне скупштине УН", подвукла је Захарова.
Због тога се, како се истиче, поред разговора о реформи, води и борба да се очува изворна улога УН као механизма колективног одлучивања и међународног права и спречи мутација УН у неку врсту алата или "батине" у рукама једне групе држава.
Дан дипломате: Традиција и савремени изазови
Говорећи о значењу Дана дипломате и како се он одражава на напоре да се представи јасна и аутентична слика руске спољне политике, она је истакла да је он радни, иако је свечан и има своју симболику.
"Наше одељење се бави информативним праћењем тог празника – организују се бројни интервјуи, прилози, документарни филмови, као и активности у области дигиталне дипломатије", рекла је Захарова.
С једне стране, то је свечан и важан датум који одражава савремени допринос руске дипломатије у изградњи мултиполарног света и решавању актуелних питања. С друге стране, он подсећа на историју и представља симбол континуитета генерација дипломата и државних службеника.
Како је истакла, ти људи су патриоте и из поколења у поколење преносе тај пламен посвећености и љубави према својој професији и, наравно, отаџбини.
Live
