
Захарова позвала САД да престану са испоруком оружја Украјини

Став Сједињених Држава заиста је јединствен. С једне стране, тим америчког лидера Доналда Трампа је као "наследство" од Бајденове администрације добио украјински конфликт, који и даље добија америчку подршку у виду испорука наоружања Оружаним снагама Украјине. С друге стране, садашње руководство САД, како видимо, улаже напоре за проналажење опција за излазак из украјинске кризе, коју је сам Вашингтон инспирисао пре више од десет година, изјавила је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова.

Како су подсетили у руском спољнополитичком ресору, дана 15. фебруара, на маргинама Минхенске безбедносне конференције, а затим 16. фебруара у Будимпешти, државни секретар САД Марко Рубио изјавио је да Сједињене Државе делују као својеврстан посредник и да се "налазе у јединственој позицији, као једина држава на свету која је успела да за преговарачки сто доведе представнике Русије и Украјине". Истовремено, Рубио је нагласио да САД настављају да испоручују оружје Кијеву и задржавају санкције против Русије.
"Што се тиче наших контаката са Кијевом, овде треба бити објективан: своју помоћ у организовању таквих сусрета понудиле су многе земље. Неколико рунди преговора одржано је у фебруару и марту 2022. године на територији Гомељске и Брестске области Белорусије, где су припремљени први елементи будућих договорa о решавању конфликта", указала је руска званичница.
Напоменула је да су контакти настављени путем видео-везе, а потом и на територији Турске, а током наредне рунде руско-украјинских преговора у Истанбулу, 29. марта 2022. године, шефови делегација двеју земаља дошли су до заједничког разумевања о нацрту Споразума о регулисању украјинске кризе.
"Захвални смо нашим белоруским и турским колегама на помоћи у организацији тих сусрета", поручила је Захарова и додала да је даљи ток преговарачког процеса свима добро познат.
Нагласила је да је перспектива прекида борбених дејстава и мирног решења конфликта била у супротности са плановима англосаксонских господара Украјине.
"Због тога је у Кијев хитно упућен тадашњи британски премијер Борис Џонсон, који је забранио режиму Зеленског да настави дијалог са Москвом и захтевао да настави да се бори са нашом земљом 'до последњег Украјинца'", подсетила је Захарова.
Ипак, наставила је, полазећи од предности политичко-дипломатског пута у остваривању циљева СВО, на иницијативу председника Русије Владимира Путина успели су да у мају 2025. године у Истанбулу обнове директне преговоре са Кијевом, прекинуте на подстицај западних сила.
Три рунде преговора одржане су 16. маја, 2. јуна и 23. јула прошле године.
"Оне су омогућиле постизање важних договора о размени ратних заробљеника, задржаних цивилних лица и репатријацији тела погинулих војника. Поред тога, украјинској страни смо предали меморандум са нашим предлозима за решење сукоба, иницирали стварање билатералног центра за мониторинг и контролу режима прекида ватре, као и радних група за војна, политичка и хуманитарна питања. Били смо спремни да у конструктивном духу размотримо и идеју Кијева о подизању нивоа делегација", подвукла је Захарова.
Нажалост, напоменула је, сви ти предлози остали су без одговора, а у новембру 2025. године Министарство спољних послова Украјине саопштило је о прекиду преговора, наводно због недостатка "опипљивог напретка".
Захарова је указала да је, у том контексту, тврдња да су само САД успеле да "посаде Русију и Украјину за преговарачки сто" у најмању руку некоректна, а и сама таква терминологија једва да је примерена са становишта дипломатије.
"Истовремено, захвални смо америчкој страни на искреној жељи да допринесе проналажењу мирног решења конфликта. Од ступања на дужност садашњег домаћина Беле куће, између наших земаља одржано је неколико телефонских контаката на највишем нивоу. У Русији је више пута боравио специјални изасланик председника САД Стив Виткоф, кога је увек примао председник Русије Владимир Путин. Као резултат тога, у Вашингтону су почели не само да нас чују, већ и боље да разумеју наш став", напоменула је званичница руског Министарства спољних послова.
Како је додала, све то је омогућило одржавање сусрета лидера Русије и САД 15. августа 2025. године на Аљасци, а током тог сусрета постигнуто је међусобно разумевање о кључним принципима регулисања кризе, у чијем оквиру Русија настоји да гради даљи процес.
"Важно је да се и у Вашингтону у целини држе истог приступа", поручила је Захарова.
По резултатима телефонских разговора председника Путина и Трампа од 28. и 29. децембра 2025. године, Русија је подржала америчку идеју о формирању радне групе за безбедносна питања уз учешће представника Русије, САД и Украјине. До данас су одржана три њена састанка – у Абу Дабију 23–24. јануара и 4–5. фебруара, као и у Женеви 17–18. фебруара.
"О ефикасности америчког посредовања судићемо, како се каже, по делима", истакла је Захарова.
Скренула је пажњу на то да ће, ако тим Доналда Трампа успе да кијевски режим, који трпи поразе на бојном пољу, "врати с неба на земљу" и убеди га да се озбиљно посвети решавању кризе путем преговора, а не ратоборне пропаганде, Русија то моћи само поздравити.
"Слажемо се да дуалност америчког става, коју сте приметили, заиста изазива питања. Ако неко искрено намерава да буде посредник у регулисању, требало би да престане са војним снабдевањем једне од страна у конфликту. Тада ће се отворити могућности за истинску и делотворну дипломатију, за коју се Министарство спољних послова Русије доследно залаже", поручила је Захарова.







