Више од игре: Шта се крије иза двоструких стандарда у светском спорту

За разлику од политике и рата, спорт подразумева да су сви учесници једнаки, односно играју по истим правилима. У савременој пракси, међутим, неке су државе очигледно "једнакије" од других.

Међународни олимпијски комитет (МОК) није часио ни часа после почетка руске Специјалне војне операције у Украјини, па је већ почетком марта 2022. забранио спортистима из Русије и Белорусије (!) учешће на светским такмичењима.

МОК је тек крајем 2025. променио став па су бројни руски спортисти почели да добијају дозволе за међународна такмичења у пуном капацитету. Упркос препорукама МОК-а да се јуниорима дозволи учешће без ограничења, јер "имају основно право да се такмиче без политичких притисака", Европска гимнастичка федерација (ЕГФ) је изгледа нашла начин да то спречи.

Екипа ритмичких гимнастичарки из Русије обавештена је ове седмице да неће моћи да учествује на Европском првенству 2026. које се одржава у Азербејџану, јер њихова одобрења за такмичење у неутралном статусу нису била процесуирана на време. 

Како наводи РТ интернешенел, Руска гимнастичка федерација је још 25. марта поднела захтев ЕГФ за такмичење у неутралном статусу, а потом упутила неколико дописа Светској гимнастичкој федерацији са молбом да убрза процедуру. Делимично одобрење је дошло тек 14. априла, док су Рускиње заказане за допинг-контролу тек 23. априла. ЕГФ је онда обавестила Москву да је жреб већ одржан 11. априла и да је рок за регистрацију истекао. Тек тада су напоменули да је све време постојала могућност провизорне регистрације руских такмичарки.

Наш избор

Када политика умеша прсте у олимпијски спорт: Док је Русије, Запад неће желети мир

Иначе, ЕГФ је још у новембру 2025. одобрила учешће руских спортиста на такмичењима, додуше у "неутралном" статусу. Та накарадна категорија вуче порекло од Олимпијских игара у Барселони 1992. године, када је МОК одлучио да њеним успостављањем примени санкције УН према СР Југославији и тиме направи преседан у свету спорта.

Исти тај статус је онда наметнут руским спортистима средином прошле деценије, након оптужби Светске антидопинг агенције (ВАДА) за систематски допинг. Цео случај се заснивао на оптужбама Григорија Родченкова, отпуштеног званичника руске антидопинг агенције (РУСАДА) који је "пребегао" у САД и тамо добио нови идентитет.

Тадашњи шеф ВАДА Крег Риди је 2017. признао да у 95 од 96 случајева против руских спортиста "расположиви докази нису били довољни да потврде оптужбу о кршењу правила против допинга", али је агенција свеједно прогласила Русију кривом. Суд за спортску арбитражу (ЦАС) је 2020. нашао "соломонско" решење и одлуку ВАДА променио у двогодишњу суспензију. Односно, забрану која је требало да истекне баш 2022.

Сво лицемерје светских спортских душебрижника испливало је на површину након што је Израел одговорио на терористичке нападе Хамаса бомбардовањем и инвазијом Појаса Газе, а касније и Либана. 

Иран поднео захтев да се Израел суспендује са свих такмичења: Хоће ли МОК имати исте аршине за све?

Тако су 2025. бројни национални фудбалски савези, УН, па и "Амнести интернешенел", затражили од Уефе да суспендује Израел са међународних такмичења због рата у Гази. Француски фудбалер Ерик Кантона позвао је Фифу да суспендује Израел. Одговор је била громогласна тишина, која је у преводу значила: "друго је то".

МОК такође није реаговао ни на напад САД и Израела на Иран у фебруару ове године. Техеран је првобитно тражио суспензију обе земље, а сада је и формалним путем од МОК-а затражио суспензију Израела.

"У спорту не може да не буде правила, не могу да постоје двоструки стандарди. Ако постоје, то више није спорт", изјавила је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, у октобру 2025.

Од измишљених статуса до произвољних забрана и "бирократских превида", биће да је Захарова у праву: у питању је нешто више од игре.