
Лавров у необјављеном тексту за "Политико": Брисел купује време за сукоб са Русијом до 2030. године

Нагла промена реторике Европе када је реч о преговорима о Украјини намеће питање какве циљеве европски лидери заправо желе да остваре својим изјавама, написао је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у ауторском тексту "Украјина, Европа и глобална безбедност", објављеном у часопису "Међународни живот".

У руском Министарству спољних послова истакли су да је овај Лавровљев текст првобитно био планиран за објављивање у европском издању "Политика", али да је редакција у последњем тренутку донела одлуку да га не објави.
Шеф руске дипломатије се осврнуо на то што су лидери Велике Британије, Француске и Немачке, као и Владимир Зеленски, на састанку у Лондону 7. јуна изнели пет захтева Русији као услове за постизање "праведног и трајног мира" у Украјини.
Додао је да на основу тог скупа захтева уједињена Европа предлаже вођење дијалога са Москвом.
"Целокупно искуство преговора са Европом као делом 'колективног Запада' током последњих више од двадесет година сведочи само о једном: преговори са Русијом представљају обмањујућу тактику, дипломатско покриће за геополитичку експанзију Запада и његових институција, пре свега НАТО-а и Европске уније, ка Истоку – у правцу руских граница", подвукао је Лавров.
Истакао је да је немогуће порицати допринос Европе распиривању украјинске кризе.
"Заједно са Американцима, Европљани су инспирисали 'наранџасту револуцију' у Кијеву 2004. године. Са циљем стварања антируског мостобрана у Украјини, годинама су куповали навелико политичаре и читаве политичке странке, преписивали историју и образовне програме, потхрањивали и неговали украјински национализам и чинили све како би Украјину удаљили од Русије", објаснио је министар спољних послова Русије.
Подсетио је на то да је Европска унија 2013. године одбацила руски предлог да се пронађе компромисно решење у вези са Споразумом о придруживању, чије је потписивање Брисел захтевао од Виктора Јануковича, тадашњег председника Украјине. Лавров је указао на то да је Украјини било понуђено да отвори своје тржиште без обећања реципроцитета, иако би то било неспојиво са наставком учешћа Кијева у зони слободне трговине Заједнице независних држава.
Шеф руске дипломатије је додао да су, након што је Јанукович затражио одлагање потписивања споразума, Европљани испровоцирали уличне нереде, а затим и државни удар у Кијеву у фебруару 2014. године.
"Након тога су се Немачка, Француска и Пољска понеле подједнако подмукло. Иако су гарантовале спровођење споразума између опозиције и Јануковича, 'опрале су руке' чим је управо та опозиција, која је била под њиховом контролом, преузела власт, уз образложење да демократија, наводно, понекад може да добије неочекивани ток", изјавио је.
Лавров је додао да су затим Европљани почели да подржавају нове власти, а када је 2. маја 2014. године у Одеси спаљено десетине недужних присталица приближавања Русији, из Европе није стигла ниједна реч осуде.
"Као гаранти Минских споразума из 2015. године, Француска и Немачка су де факто охрабривале украјински режим да саботира преузете обавезе. Како су Ангела Меркел и Франсоа Оланд признали тек након почетка Специјалне војне операције, Кијев никада није ни планирао да спроведе Минске споразуме, које је једногласно одобрио Савет безбедности УН. Циљ је био да се добије на времену ради 'јачања моћи' Оружаних снага Украјине и њиховог снабдевања западним оружјем", напоменуо је министар спољних послова Русије.
Додао је да је Русија, са своје стране, учинила максимум како би дипломатским путем превазишла кризу безбедности у Европи. Међутим, у јануару 2022. године Сједињене Америчке Државе и НАТО одбацили су руски предлог за закључивање правно обавезујућих споразума о узајамним безбедносним гаранцијама, а европске чланице Алијансе активно су учествовале у томе.
"Након почетка Специјалне војне операције, уједињена Европа подржала је курс британског премијера усмерен на осујећивање истанбулских преговора између Русије и Украјине. Позив Бориса Џонсона Кијеву да 'ништа не потписује и да се само бори' на дуже време је затворио могућност за стварну дипломатију", подсетио је Лавров.
Поставља се питање: због чега су европски лидери одједном "променили плочу" и почели да говоре о преговорима и шта заправо желе да постигну својим изјавама.
Скренуо је пажњу на недавне изјаве шефице европске дипломатије Каје Калас, која је тврдила да је дијалог са Русијом потребан како би се Москви пренели услови Европе, који подразумевају исплату "репарација" Украјини, повлачење руских трупа из Придњестровља и Закавказја, укидање закона о "страним агентима" и утврђивање максималне бројности Оружаних снага Руске Федерације.
"Она сматра да је 'немогуће постићи праведан и трајан мир без позивања Русије на одговорност'", додао је Лавров, истакнувши да је представник Европске уније 19. маја ове године, током седнице Савета безбедности УН, нагласио да "војна подршка Украјини није у супротности са тежњом ка миру, већ представља предуслов за вођење савесних преговора".
Лавров је нагласио да Европа намерава да преговоре са Русијом води упоредо са наставком правне агресије која се спроводи преко Савета Европе. У оквиру те некада угледне организације формирају се структуре "за позивање Русије на одговорност": "регистар штете", "претенциозна комисија" и "специјални трибунал".
"Европска унија дала је 'зелено светло' за задржавање трговачких бродова на отвореном мору. Неколико таквих инцидената се већ догодило на Балтичку и у Атлантском океану. Истовремено, Запад затвара очи пред терористичким диверзијама Оружаних снага Украјине у Црном и Средоземном мору", подвукао је.
Стога, објаснио је Лавров, стварни циљ европских лидера није преговарање са Русијом, већ спасавање режима Владимира Зеленског и његово очување као мостобрана за наставак борбе против Русије.
"У ту сврху европске престонице настоје да што пре обезбеде што бржи прекид ватре како би спречиле слом Оружаних снага Украјине на фронту. Намера је да се сукоб 'замрзне' без отклањања његових првобитних узрока, а затим да се у Украјину одмах упуте војни контингенти британско-француске 'коалиције вољних'", указао је.
Додао је да је општепознато да су европске елите уложиле свој политички капитал у конфронтацију са Русијом, потрошивши стотине милијарди долара на подршку кијевском режиму и на повећање војних буџета држава Европске уније и НАТО-а.
Како је истакао, у Европи планирају да до 2030. године достигну пуну борбену готовост за могући сукоб са Русијом.
"До тада желе да на различите начине добију на времену. Како је цинично изјавио начелник Генералштаба Белгије у априлу ове године, 'имамо још неколико година захваљујући крви Украјинаца, који нам купују то време'", подсетио је Лавров.
Напоменуо је да уједињена Европа и даље машта о експанзији, намерава да укључи Украјину и Молдавију у своју сферу утицаја, а у своју орбиту постепено увлачи и Јерменију.
"НАТО се проширио ка Истоку, прогутавши Финску и Шведску. Украјина се посматра као 'ударна песница' будућих европских оружаних снага, аутономних од САД и НАТО-а", поручио је.
Говорећи о ризицима по глобалну безбедност, Лавров је истакао да оваква ситуација носи озбиљне ризике, јер би директан сукоб између НАТО-а и Русије могао брзо да прерасте у размену нуклеарних удара са катастрофалним последицама.
"Под паролом 'стратешке аутономије' у Европи се интензивно јачају војни потенцијали, укључујући и нуклеарну сферу. Дубоку забринутост изазивају намере Париза да обезбеди 'нуклеарни кишобран' за неколико држава Европске уније и НАТО-а. То, међутим, сигурно неће допринети јачању безбедности ни саме Француске, нити држава које би добиле такву 'помоћ'", нагласио је шеф руске дипломатије.
Истовремено, додао је, европски политички и војни званичници Русији приписују агресивне планове који се, наводно, не ограничавају само на Украјину.
"Председник Русије је више пута изјавио да су такве тврдње бесмислица, провокација и дезинформација чији је циљ да се извуку додатна буџетска средства за борбу против Русије. А то свакако није атмосфера у којој је могуће водити садржајне преговоре о било ком питању", поручио је Лавров.
Што се тиче преговора, напоменуо је шеф руске дипломатије, како је председник Русије Владимир Путин још једном истакао на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, Русија не одбија контакте ни са ким.
"Међутим, Европу доживљавамо као страну заинтересовану за пораз Русије у овом сукобу, а и сами Европљани се отворено управо тако и представљају. Сходно томе, дијалог са Европом се не може градити као да је она непристрасан спољни посматрач", објаснио је.
Истакао је да Русија преферира да циљеви Специјалне војне операције буду остварени дипломатским путем, а за то је неопходно да безбедност Русије на њеним западним границама, као и част и достојанство руских грађана и сународника, укључујући њихово право на матерњи руски језик и православну веру, буду поуздано гарантовани.
"Не може бити ни речи о наставку западне војно-политичке и економске експанзије, јер је то у супротности са основним принципима мултиполарног света", подвукао је Лавров.
Поручио је да европски лидери морају да схвате да је модел регионалне безбедности који је у Европи грађен деценијама, почев од усвајања Хелсиншког завршног акта 1975. године, уништен управо њиховим рукама, а повратка на њу више неће бити.
"Сада је потребно кретати се ка стварању општеконтиненталне, за све државе Евроазије отворене архитектуре безбедности, која ће одражавати мултиполарне реалије савремености. Принцип једнаке и недељиве безбедности, који је погажен у оквиру евроатлантских структура, може бити реализован у оквиру нове евроазијске архитектуре безбедности. Када се за то стекну услови, и Европа ће моћи да се прикључи том великом раду", нагласио је.
Лавров је истакао да је најважније да је за суштински дијалог неопходно обновити поверење које је нарушено антируским деловањем Запада и Европе, која је његов саставни део, у периоду након Хладног рата.
"Поверење се може вратити само практичним корацима који ће показати искрено одбацивање коришћења дипломатије као паравана за остваривање експанзионистичких планова. Поверење се не може обновити, нити дијалог поново успоставити, ултиматумима попут оног који је Русији постављен у Лондону 7. јуна", поручио је шеф руске дипломатије.
На крају је указао на то да је индикативно да су амбасадори Велике Британије, Француске и Немачке категорично потврдили лондонски ултиматум током састанка у Министарству спољних послова Русије 11. јуна, који су сами упорно тражили.
"То је био једини циљ њихове посете руском спољнополитичком ресору", закључио је шеф руске дипломатије.










