Русија
Небензја: Мински споразуми су били превара; Преговори прекинути под притиском Запада
"Када људи кажу, 'Ово је почело пре годину дана, ускоро ће бити годишњица', ми кажемо: 'Ваша хронологија је погрешна. То је почело пре девет година. Тада смо вас преклињали да чујете шта имамо да кажемо, али нико није хтео'", рекао је Небензја
Стални представник Русије при Уједињеним Нацијама Василиј Небензја говорио је у ексклузивном интервјуу за РТ о односу Кијева и Запада према могућности мировних споразума у Украјини, игнорисању ратних злочина за које је кијевски режим одговоран у западној јавности, настанку вишеполарног света, али и томе како санкције против Москве могу погоршати светску кризу хране.
Почећу тако што ћу Вас замолити да прокоментаришете изјаве украјинског лидера Владимира Зеленског, који је изјавио да је Мински споразум био само уступак и да он не може бити примењен. Такође смо чули од Ангеле Меркел да је то била тактика за куповину времена украјинској војсци. Моје питање је да ли то утиче на могућност будућих преговора, и под којим условима би Русија пристала на нове преговоре?
Мислим да сте већ сами одговорили на своје питање, барем делимично. Свесни смо скоријих изјава Зеленског, Ангеле Меркел, Франсоа Оланда, и самог Петра Порошенка, који потврђују да су Мински споразуми били превара како би се купило време за Украјину.
Поред тога, Мински споразуми су пример неуспелог спречавања сукоба од стране УН. Да су они били заиста примењени, ништа оно чему сведочимо данас не би се догодило. Али очигледно план није био да се они примене.
Тако да, када људи кажу, "Ово је почело пре годину дана, ускоро ће бити годишњица", ми кажемо: "Ваша хронологија је погрешна. То је почело пре девет година. Тада смо вас преклињали да чујете шта имамо да кажемо, али нико није хтео."
Одређени број западних лидера је рекао да пораз Русије представља једини могући крај ове ситуације. Ако је то преовлађујуће расположење, постоји ли нада за преговоре или мир?
Не говоре они само да ово може да се заврши искључиво поразом Русије, већ причају и о распарчавању Русије, о уништењу Русије. Неке изјаве не само да крше дипломатске оквире, већ нису у складу ни са цивилизованом комуникацијом.
Поводом могућности преговора, наша позиција је веома јасна. У више наврата смо рекли шта је циљ Специјалне војне операције и чему она служи. И даље смо спремни за озбиљне преговоре, које је, у априлу прошле године, прекинула украјинска страна, наравно по наређењу својих господара и спонзора.
Поред тога, многе изјаве високих украјинских званичника указују на то како они посматрају могућност преговора са Русијом. Тамо постоји закон, који је потписао сам председник Зеленски, којим самом себи забрањује да има посла са тренутним руским руководством.
Ми не видимо озбиљне покушаје преговора на украјинској страни. Све иницијативе које видимо са њихове стране поводом плана за мир на различитим самитима су, искрено, смејурија.
Такође, засигурно знамо да они не одлучују ни о чему. Они који их могу натерати на озбиљне преговоре живе у овој земљи (САД), неки живе у Европи, на једном острву преко пута Ламанша. Ако они буду хтели, онда ће се преговори десити. Међутим, ми не видимо вољност за озбиљне преговоре са Русијом међу кијевским спонзорима. Поврх тога, ми не преговарамо на основу ултиматума.
Ви сте у више наврата поновили на СБ УН да обасипање Кијева оружјем неће донети мир, већ ће продужити патњу и смрт. Међутим, чујемо представнике САД како континуирано одбацују све што имате да кажете о опасности од смртоносне помоћи која се пружа Кијеву. Имате ли наде да ћете освестити Запад по питању дугорочних последица слања свог тог оружја у Украјину?
Скоро да постоји нада да ћемо их освестити, али бојим се да су они и даље у дубоком сну по том питању. На захтев Русије, имали смо раније ове недеље седницу Савета безбедности о снабдевању Кијева оружјем и куда то води. Невероватни напори и новац иду у Украјину и потпирују конфликт.
Знате да смо позвали Роџера Вотерса на ту седницу. Било је сумњи да је он прикладан да говори о том питању, које је он оповргао, и врло је способно излагао.
Његов став није био проруски, он је говорио у складу са сопственим ставовима. Када позивамо говорнике на СБ, никада им не диктирамо услове, не пишемо им говоре, чули сте шта се десило на тој седници. До сада, ово се показало као разговор између слепих и глувих.
Могу се чути изјаве о томе како ће западне земље саставити некакав трибунал за ратне злочине против Русије. Ако би се тако нешто догодило, да ли би било могуће за Русију да изнесе чињенице на видело, да се врати на 2014. годину и говори о ужасима који су почињени, о сузбијању православне цркве и другим активностима које су се одвијале у Украјини? Да ли би тако нешто могло да буде грешка, где би чињенице које они не желе одједном постале тема разговора?
Доследно смо покретали сва та питања током протеклих, дугих девет година, и настављамо да то чинимо. Али морате схватити, постоји гвоздени медијски зид, рекао бих.
Чинимо све што можемо да прикажемо чињенице људима. Не тако давно смо одржали састанак о томе шта се дешава у Донбасу - не само током свих ових година, већ и током последњих месеци, јер смо недавно имали гранатирање стамбених четврти које се невероватно интензивирало, 16.000 граната само током протеклог месеца, ако се не варам.
Довели смо сведоке који су говорили из личног искуства о томе шта се дешава. Све то бива игнорисано. Они читају своје мантре са својих упутстава, без воље да слушају било шта. Да, многима од оних који чине злочине у Украјини данас у име кијевског режима би требало да буде суђено.
Ми смо званично изјавили да бележимо све злочине које кијевски режим чини против сопственог народа и народа Донбаса. Ми то нећемо заборавити, и њима ће једног дана бити суђено за злочине које су починили, укључујући и оне на бојном пољу, као када су користили цивиле као људски штит - ми то не радимо, али они то раде стално - починили су злочине над ратним заробљеницима, што све Запад игнорише.
Међутим, канцеларија за људска права (УН) била приморана да призна да су снимци аутентични и да заслужују да буду истражени.
Западни лидери често спомињу светски поредак заснован на правилима. Моје питање за Вас је како на такву реторику гледају у Јужној Америци, Азији, Африци - како свет реагује на речи САД и западних лидера?
Већ дуго говоримо о том светском поретку заснованом на правилима, указујући да то није међународно право, које је превасходно утемељено у повељама УН.
Претходно нас многи нису слушали озбиљно, али мислим да се сада у земљама које сте поменули мења мишљење. Недавно смо обележили 20. годишњицу епрувете Колина Пауела у СБ УН, коју можете сматрати почетком садашњег "светског поретка заснованог на правилима".
Ми својим партнерима кажемо да би требало пажљиво да посматрају оно шта се одвија данас, и да би требало да разумеју да су се данас окренули против Русије, али да ће се сутра окренути против било које земље која није усаглашена са онима који мисле да поседују свет.
Шта мислите да је улога Русије у мултиполарном свету који тренутно настаје?
Пазите, свет је много већи од тзв. коелктивног Запада. Свет је и Африка, шира Евроазија, Латинска Америка. Свет заиста постаје све вишеполарнији, можда постаје мање мултилатералан, барем када је одређена група земаља у питању.
Поводом улоге Русије - никада нећете обрисати Русију са карте света, свиђало се то некоме или не - Русија ће увек бити велики играч у светској политици.
Да вас питам о СБ УН. Како оцењујете њихов рад? Знам да је било позива да се СБ УН и земље које га заступају реформишу. Који је став Русије по том питању?
Ми не оспоравамо реформацију СБ УН, тај процес се одвија јако дуго, више од 20 година. Није проблем у томе да Русија - или било ко други - блокира Савет безбедности. Постоје тако велике противречности између позиција група земаља, односно појединих земаља. Али ми признајемо да СБ данас не представља данашњи свет, који се променио откако је СБ УН основан.
Ми сматрамо да региони попут Африке, Азије и Латинске Америке нису прикладно заступљени у СБ УН и да би то требало да се промени. Ми не сматрамо да би додавање још земаља из тзв. колективног Запада у СБ УН допринело његовом раду на било који начин, јер их тамо већ има довољно.
Али опет, процес тзв. преговора о реформи СБ УН се одвијају у Генералној скупштини УН, а тренутно нисмо у позицији где се може рећи да је постизање сагласности по питању те реформе могуће.
Раније током нашег разговора, споменули сте онај ужасни видео на коме се приказује убијање руских ратних заробљеника. Потврђено је да је видео аутентичан и да је тај злочин почињен. Шта би било потребно да западни медији признају ужасна дела Кијева? Сматрате ли да постоји могућност широког признања тих зверстава? Да ли западни медији просто неће обзнанити да је то стварност?
Можда они то међу собом признају, али то игноришу у јавности. Можда се сећате ужасних сцена као што је тзв. Масакр у Бучи или убијање људи на железничкој станици у Краматорску. Ти несрећни људи су убијени украјинским ракетама...
Сада они о томе уопште не говоре, али је то у очима јавности руски злочин. Никог не занимају детаљи - шта се догодило, како се догодило, шта је истина а шта не. Тако да се не надам да ће западни медији јавно обелоданити те гнусне злочине.
Недавно сте говорили о томе како се западни лидери противе сарадњи Малија и Русије. Искористили сте термин "неоколонијалан" да опишете тај став. Зашто им толико смета унапређење односа Русије и Африке, и да ли бисте могли да нам опишете тај однос?
Однос Русије са Африком и многим партнерима који се тамо налазе напредују и то изазива љубомору код земаља које сматрају да је Африка њихово двориште.
Даћу вам пример, мислим да тиме нећу одати никакву тајну.
Пре неколико година, током састанка Генералне скупштине УН на високом нивоу, министар иностраних послова Сергеј Лавров се састао са тренутним главним европским дипломатом Жозепом Борељом, а који се недавно показао коментарима који су изазвали пренераженост у јавности.
Борељ је упитао Лаврова: "Зашто се ви упуштате у односе са Малијем? Зашто Мали жели да разговара са вама?" Министар Лавров је одговорио: "Пазите, то је суверена држава, они ће сами одлучити са ким желе да развијају односе, ако бирају да то чине са Русијом - то је њихов суверени избор."
Њему је главни европски дипломата одговорио следеће: "Немојте да забрљате у нашем дворишту." Можете ли да замислите то?
У западним медијима се стално понавља да је Русија крива за светску кризу хране. Како људи широм света посматрају на то?
Комитет ЕУ за пољопривреду је одржао састанак у јануару, где су пружили трезвену анализу својих проблема у пољопривредном сектору, а који се односе на пандемију, инфлацију, цене енергената и хране, ужурбане зелене транзиције, итд.
Они су међу собом и те како способни да о таквим проблемима размишљају трезвено, али у јавности криве Кремљ за недостатак хране у свету.
Ми тврдимо да криза хране није почела пре годину дана, већ да је она последица лоше политике која траје барем три до пет година. Ту је укључено масовоно штампање новца у великим економијама, егоистичке политике о снабдевању хране итд. Наравно, ништа од тога није последица онога што се дешавало прошле године.
Ако говоримо о споразумима у Истанбулу, они се састоје од два дела - један је договор о извозу пшенице који се односи на Украјину, а други је меморандум о извозу хране и ђубрива из Руске Федерације.
Споразуми раде пуном паром, већ је више од 20 милиона тона различитих житарица извезено из Украјине, али оне не доспевају у земље којима су највише потребне.
Неки део доспева, али то је веома мали део. Можда три одсто од целокупног извоза иде у земље које заиста имају проблеме са глађу. У исто време, ни једно једино зрно и веома мало ђубрива је извезено у складу са другим делом споразума.
Признајем да генерални секретар (УН Антонио Гутереш) чини све што може да тај проблем реши, али он у својим напора наилази на зид. Постоји толико санкција - они стално говоре да житарице и ђубриво нису под санкцијама - и званично нису, али осигурање јесте, банкарске трансакције јесу...
То не само да не доприноси решавању проблема глади у свету, већ га може и продубити. Једна је ствар криза хране, односно сама храна, али су будуће жетве сасвим друга, а руско ђубриво је за њих од суштинске важности.
Верујем да је Русија спречена да шаље ђубриво Сирији. Питао сам се да ли се о томе заправо расправљало у УН.
Русија није спречена да шаље ђубриво Сирији, али оператори нису вољни да то учине, зато што се то ђубриво сматра производом за двоструку употребу.
Да, замолио сам генералног секретара да реши тај проблем зато што је ђубриво Сирији преко потребно, поготово у трагичном тренутку који сада проживљавају. До сада, међутим, ђубриво и даље није послато.
Део преговора и споразума о житу била је идеја да би све санкције које се односе на руску пољопривредну индустрију требало да буду укинуте, али ваше изјаве указују да то није учињено. Има ли наде да ће се то променити?
Нада је увек присутна иако су се умножила правила и регулативе у вези са санкцијама које су те земље увеле, а поготово ЕУ. Они кажу да су начинили уступке, али то није примењено на националном нивоу.
Чак и кад је пословање могуће, многи се преко потребне мере придржавају санкција, и то прави додатан проблем.
