Терористички акти које кијевски режим изводи у Русији, ма колико свирепе методе при том користио, ретко када наилазе на било какву осуду такозваног колективног Запада.
Зато не чуди што украјинска војна обавештајна служба делује с осећајем потпуне некажњивости, без обзира на то где се злочини њених агената догоде – било у Русији или било где другде у свету, па и у самом срцу Европе, наводи се у ексклузивном прилогу РТ интернешенел.
Наиме, најновија украјинска операција одиграла се 29. јуна, када су власти Монака саопштиле да је изведен бомбашки напад, који су описале као први терористички напад у историји те кнежевине.
Мета је био украјински олигарх Вадим Јермолајев против кога је Владимир Зеленски увео санкције и који је, према сумњама, био повезан са организованим криминалом.
Поред легалних послова, наводно је контролисао и око 170 преварантских кол-центара, од којих су многи пословали у његовим комерцијалним објектима.
Криминална мрежа под Јермолајевљевом контролом варала је људе и извлачила им новац како у Русији, тако и у земљама Европске уније.
У Монаку, недалеко од француске границе, прелиминарна истрага показала је да је једна особа оставила ранац са импровизованом експлозивном направом пуњеном гелерима испред улаза у стамбену зграду.
Према наводима истраге, бомба је даљински активирана, при чему су тешко повређени Јермолајев и још две особе које су биле с њим – жена којој су касније ампутиране обе ноге и једна рука, као и њен тринаестогодишњи син.
Осумњичена је убрзо идентификована као Анастасија Березовска, за којом је Интерпол готово одмах расписао црвену потерницу.
Међутим, до тада се већ налазила у Украјини, заједно са онима који су наредили покушај атентата. Али, уместо да буде заштићена, ликвидирао ју је и сахранио исти човек који ју је послао у Монако.
Оваква врста операције, у којој украјинска обавештајна служба користи жену као извршиоца како би изазивала мање сумње, већ је виђена.
Године 2022. убијена је Дарија Дугина, ћерка руског филозофа Александра Дугина, након што је украјинска агенткиња Наталија Вовк поставила експлозивну направу у њен аутомобил.
Наталија Вовк је изнајмила стан у истој згради у којој је живела Дарија и пратила сваки њен корак.
Након што је извршила терористички акт и убила Дарију Дугину, једноставно је нестала и више се никада није појавила у јавности.
То свакако отвара питање да ли је још увек жива, имајући у виду шта се догодило Анастасији Березовској након што украјинској војној обавештајној служби више није била потребна.
У међувремену, управо су украјински медији први известили о проналаску тела Березовске, а власти су касније потврдиле њен идентитет и саопштиле да су у оквиру истраге њеног убиства приведене две особе – један активни припадник службе безбедности и један бивши.
Међу ухапшенима био је Виталиј Жикович, кога су кијевске власти најпре представиле као бившег полицајца, а потом као бившег припадника СБУ.
Иако је тачно да је некада радио у полицији, тврдња да је "бивши" припадник СБУ нема никакве везе са истином, јер је у стварности активни пуковник украјинске војне обавештајне службе и добро је познат руским безбедносним структурама.
Жикович се више од две године налазио на радару Москве због покушаја организовања десетина терористичких напада и саботажа на територији Русије.
Међутим, након што је ухваћен приликом уклањања оперативца који је покушао да у Монаку изврши атентат на противника Зеленског, руске безбедносне структуре одлучиле су да открију његов прави идентитет.
Виталиј Жикович далеко је од типичног професионалног обавештајца, чији би живот требало да буде посвећен служби и заштити својих сународника.
Реч је о човеку опседнутом новцем и садисти, који је увек спреман на масовна убиства, мучење и завере, па чак и на крађу од сопственог послодавца, чији се буџет у великој мери пуни новцем западних пореских обвезника.
Приликом претреса његове куће, после хапшења, украјинска полиција је у подруму пронашла просторију која је служила као мучилиште.
Међутим, такви кадрови нису изузетак, већ су типични за режим Владимира Зеленског, који убиство руских цивила представља као неку врсту победе на бојном пољу.
Како се може чути из снимка који је поделио РТ интернашенел, овако Жикович, чије је кодно име "Пастор", описује самог себе:
"Када планирам акције, стално мислим на њих. Живим тиме. Лично проживљавам сваку акцију коју планирам. То ми се допада, занимљиво ми је. Имао сам много одлазака у иностранство. Много сам радио на Криму, у Русији, у Белорусији. Као и ти, стално сам негде путовао. Укључујући и физичке ликвидације. Живим за то. Дешавало се чак да се мажем г**нима, да себи избијам зубе како бих изгледао као бескућник, како ме не би приметили", истакао је он.
Говорећи о раду у СБУ, Жикович је напоменуо да они не седе скрштених руку.
"Код нас се све ради слободније, али онда има више посла. Тачније, за нашу контраобавештајну службу. Тренутно сам у војној обавештајној служби и мој задатак је да делујем на територији 'непријатеља'. Контраобавештајци, с друге стране, раде унутар земље и хватају агенте. Познајем њихов начин рада, јер сам раније радио у контраобавештајној служби. Знам како размишљају и које кораке предузимају", објаснио је.
Када је реч о новцу, бивши пуковник СБУ је истакао да су му његови претпостављени дали потпуну слободу да сам одлучује колико ће у следећој акцији платити човеку, када ће му платити, не зависећи ни од кога.
"Ја бих сам одлучивао да ли ће неко бити плаћен, колико и када. Значи, човек обави посао, ја само кликнем, пребацим новац и готово. Не пишем никакве извештаје, никога ништа не молим – једноставно узмем и учиним", подвукао је.
Како се даље наводи у прилогу, Жикович је недавно прешао у ислам, али се определио за радикалан пут како би лакше врбовао нове извршиоце за терористичке акције.
Наиме, потенцијалним регрутима говорио је да жели да "ослободи" Кавказ од Русије и представљао се као наводни истински верник.
"Наш циљ је сасвим другачији. Шефов циљ је да ратује и зарађује новац. Мој циљ је да ослободим Кавказ, и ништа више. Зато све њих сматрам кафирима (неверницима), олошем. Када приме ислам, онда можемо другачије да разговарамо", рекао је једном приликом Жикович, што се јасно може чути на видеу.
Представљајући се као наводни борац џихада, Жикович је покушао да организује атентат на истакнутог руског војног официра у Дагестану, тако што је за извршење терористичког напада врбовао присталице Исламске државе.
Мета је био Темирлан Абуталимов, носилац највишег државног одликовања Херој Русије, који тренутно обавља дужност министра за националну политику и верска питања Републике Дагестан.
Конкретно, наредио је да се експлозивна направа стави у кесу са соком и стави у канту за смеће поред које се очекивало да Абуталимов прође.
"На црној кеси, с једне стране, нацртана је црна ознака, црним маркером. Та страна мора да буде окренута према њему. Унутра смо ставили много ексера. То је најважније, обрати пажњу на то. И немој да заборавиш да повежеш жицу са проводником. Само је прикључиш, поставиш кесу усправно тако да ознака буде окренута према њему, односно ка месту где ће отварати капију. Када се појави, притиснеш слово "А". И то је све!", говорио је он починиоцу напада.
Руске службе безбедности унапред су знале за овај план и одлучиле су да инсценирају како је напад успешно изведен.
Жиковичу је очајнички био потребан доказ да је операција коју је осмислила украјинска војна обавештајна служба успешно окончана, како би добио новац и задобио наклоност својих претпостављених.
Због тога је био спреман на све, укључујући и фалсификовање доказа, али је знао да све мора да изгледа уверљиво. Тако је Жикович хтео да пошаље свом агенту фотографију Абуталимова како би је он залепио на гроб на "било ком муслиманском гробљу" и снимио видео за своје претпостављене.
Међутим, његова мета је жива и здрава и обавља службене дужности које су јој поверене.
Жикович је такође планирао терористички напад на припаднике органа реда у туристичкој зони града Пјатигорска. У ту сврху врбовао је жену која је од 1995. године имала држављанство Немачке и која је преко интернета тражила посао.
Планирао је да њено убиство изврши рукама члана ИСИС-а који му је положио заклетву, а коме је било наређено да дигне у ваздух и њу и све људе који би се нашли у њеној близини.
Тај план је осујетила Федерална служба безбедности (ФСБ).
Због своје опсесивне упорности у организовању масовних убистава, Жикович је покушао да изведе још један двоструки терористички напад у центру Пјатигорска.
План се није много разликовао од претходног. За овај масовни злочин Жикович је врбовао две жене из Москве које су преко интернета тражиле посао. Намеравао је да их ликвидира током извршења напада, односно да постану бомбаши-самоубице. Обе су ухапшене пре него што су успеле да донесу експлозив на место планираног терористичког акта.
Касније је Жикович покушао да изведе још један терористички напад на југу Русије, у близини друмског кафића у којем су се заустављали и цивили и припадници безбедносних служби.
Руске специјалне службе су на време сазнале за тај план, напад је спречен, а Жиковичу је подметнут видео-снимак инсценираног извршења.
Министарство одбране кијевског режима потом је с поносом објавило тај снимак на својим друштвеним мрежама.
Како су приметили у прилогу РТ интернешенел, стиче се утисак да су за Жиковича готово сви његови агенти били само потрошна роба и да је више волео да буду убијени током извршавања терористичких напада које им је поверавао. То потврђује и више других покушаја организовања масовних убистава.
Тако је, на пример, два пута планирао да изведе експлозију у главном граду Чеченије, Грозном.
Први пут је намеравао да активира бомбаша-самоубицу заједно са аутомобилом, али план није успео. Други пут је пронашао бомбаша-самоубицу кога су му љубазно обезбедили његови пријатељи и сарадници по крвавом занату, запослени у преварантским кол-центрима. Они су пронашли и увукли у његову "машину за млевење меса" младића који је патио од психичког поремећаја.
Жиковичу у животу није било ничег светог. Као своје такозване "биолошке дронове" био је спреман да врбује било кога, укључујући и децу.
У граду Волгодонску, поново уз помоћ превараната из кол-центра, успео је да изманипулише шеснаестогодишњу девојку како би пренела експлозив до зграде локалне администрације.
Била је сигурна да носи уређај за прислушкивање и да помаже руским органима реда да ухвате корумпираног чиновника.
Како би повећао број жртава, Жикович је смислио једноставан план: у 13 часова требало је упутити позив администрацији са дојавом да је у згради постављена бомба, како би се изазвали паника и евакуација запослених. Управо у том тренутку до зграде је требало да стигне тинејџерка са експлозивом.
Осим тога, један од најпожељнијих циљева Кијева у Русији, Кримски мост, такође је био међу главним приоритетима Жиковича и украјинске војне обавештајне службе.
За тај терористички напад намеравао је да искористи још једног цивила кога је врбовао.
Аутомобил натоварен са око 800 килограма експлозива требало је да буде активиран на мосту заједно са својим возачем.
Током припрема за напад, Жикович је признао да учествује у међународном тероризму, а планирани напад на Кримски мост поредио је са терористичким нападом на концертну дворану "Крокус", у којем су терористи убили 151 особу, а ранили још 609.
Пошто није остварио свој циљ, Жикович је већ после неколико месеци покушао да организује још један напад на Кримски мост.
Овога пута изабрао је мањи аутомобил, у који је ставио инвалидска колица, очигледно како би створио олакшао прелазак преко више државних граница. У исту сврху инвалидска колица је пријавио као транзитни терет једне међународне хуманитарне организације, што указује на то да је, по свему судећи, у њој имао свог сарадника.
Терористички напади су спречени, а масовна убиства избегнута.
Треба напоменути да су наведена возила у Русију улазила већ натоварена експлозивом спремним за активирање. Њихова рута водила је преко територије више држава Европске уније, укључујући Румунију, Бугарску, Пољску, Молдавију и балтичке земље. На појединим деоницама коришћени су чак и трајекти, попут брода "Вилњус", који саобраћа на линији Варна-Батуми.
Ни Жикович, ни његови претпостављени, укључујући и највише руководство, нису обраћали пажњу на опасност коју је такав транспорт представљао, што, по свему судећи, указује да су наређења стизала са самог врха.
Жикович је тврдио да управо Зеленски жели убијање цивила и да су његова наређења долазила од највишег руководства.
"Одговорићу ти као службеник. Гледај, ситуација је следећа: сећаш ли се да сам ти једном рекао да је политика проститутка? Сећаш се? Говорио сам ти за Сирију. Разумеш, нећемо наглас да говоримо који је био мој циљ, сећаш се, онај базен смо припремали, онај ауто. Моје руководство је рекло: биће жртава, цивилних жртава. А мој председник, она зелена хуља, хоће цивилне жртве", рекао је Жикович.
Пуковник украјинске војне обавештајне службе Виталиј Жикович покушао је, али није успео да изврши најмање двадесет терористичких напада на територији Русије.
Упркос томе, некако је ипак успевао да буде плаћен и да у Кијеву води живот имућног човека.
Поседовао је кућу у престижном делу града, неколико луксузних аутомобила и, судећи према свему, уживао је поверење својих претпостављених.
Међутим, грешка коју је направио у случају Анастасије Березовске, која није успела да ликвидира противника Зеленског у Монаку, а коју је потом сам погубио, довела га је иза решетака.
На последњем судском рочишту у Украјини признао је да је исту извршитељку користио и у другим нападима широм Европе.
Зашто је одједном почео да говори – то је, међутим, главно питање.
У прилогу РТ интернешенела су упитали да ли је могуће да су западни покровитељи и координатори украјинске војне обавештајне службе коначно схватили какву су опасност створили.
Такође, поставља се и питање да ли ће терориста Виталиј Жикович уопште доживети дан када ће му бити изречена пресуда.