Лавров о саботажи Северног тока: Ако прекинете истрагу - одговорићемо, то је наша имовина

Министар спољних послова Руске федерације Сергеј Лавров оценио је, гостујући у емисији "Велика игра" Првог руског канала, да су Сједињене Америчке Државе врло вероватно имале улогу у саботажи Северног тока. 

Он је одбио да директно одговори на питање да ли сматра да су за напад криве САД, али је додао да је потребно спровести објективну истрагу која би показала шта се тачно десило и поновио да Запад одбија да уступи Русији било какве информације о досадашњој истрази.

Ипак, оценио је да је "врло вероватно да је америчка влада имала улогу у нападу". 

Према његовим речима, ћутање западних колега показује и њихову збуњеност јер више не знају шта да одговоре, посебно од како су се појавили подаци које је изнео Симор Херш.

"Уколико Запад одлучи да блокира даљу објективну истрагу напада на Северни ток, Русија ће врло добро размислити о томе како да одговори на тај директан напад западних сила на њену имовину", поручио је шеф руске дипломатије и додао: "Не желим никоме да претим. Не желим ништа да наговештавам. Али само знам да овај терористички напад неће остати неистражен".

Министар је прокоментарисао медијске написе о наводном учешћу Украјине у нападе на гасовод, за које је рекао да су глупи, али да чак и да су истинити, интересантно је да у Европи не мисле да ће просечан читалац питати зашто се онда толико помаже Кијеву, када су расходи ЕУ порасли за око 300 одсто од како се напад десио.

Нема наде за преговоре са Кијевом

Министар се дотакао и теме мирних преговора са Украјином. Он је рекао да у Москви не виде никакве назнаке да би до тога могло доћи у скорије време, о чему су руски званичници, али и неки западни политичар говорили у последње време.

Лавров је казао да је јако тешко поверовати у то да је могуће да на Западу нико не обраћа пажњу на то да је Кијев заправо тај који све време одбија преговоре. 

Подсетио је да је украјински председник Владимир Зеленски прошле године донео закон који забрањује преговоре са председником Русије Владимиром Путином. "На ово је потребно обратити пажњу", рекао је. Ипак, када то чују, западњаци не знају шта да одговоре. 

Шта нас чека после украјинског конфликта?

На питање новинара шта нас чека након завршетка украјинског конфликта, Лавров је рекао да сматра да ће уследити један сасвим нов период у којем ће царовати мултиполарност. Он је додао да мисли да тај процес неће трајати кратко, већ да ће долазак до мултиполарности трајати доста дуго.

"Стварање многополарности у свету биће једна нова историјска епоха. У то сам убеђен", оценио је шеф руске дипломатије. 

Министар је казао да је Запад постао агресиван јер осећа да се ситуација у свету мења, те да због тога још више прибегава различитим притисцима, посебно када је реч о конкуренцији.

"Запад је заиста решио да се бори на живот или смрт".

Ситуација у Тбилисију личи на кијевски Мајдан

Протести у Грузији личе на кијевски Мајдан, оценио је данас министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

Годинама уназад јака Русија је постала проблем Западу, због чега, како је казао, западни лидери и њихове службе покушавају да изазову нове немире у близини Русије, што укључује и недавна дешавања у Грузији.

Запад је посебно фокусиран на оне владе које су, пре свега, заинтересоване за економски напредак, као и на оне лидере који подсећају на бившег украјинског председника Виктора Јануковича, оценио је шеф руске дипломатије. 

Према његовим речима, "нема никакве дилеме да је предлог закона о страним агентима био само повод да се, заправо, започне са насилном сменом власти", оценио је Лавров.

Додао је и да је реакција европских званичника о дешавањима у Тбилисију лицемерна, док је чињеница да у САД различито реагују на оно што се дешава у Молдавији и Грузији - смешна.

"У Грузији се ради о томе да опозиција не само да може, већ и треба да ради све што жели, док се у Молдавији протести против власти осуђују. А то је све због тога што опозиција у Грузији заступа западне интересе, док опозиција у Молдавији одражава нечије друге интересе. У тој земљи, интереси Запада поклапају се са интересима владе и председнице Маје Санду", појаснио је Лавров.

Министар се осврнуо на дешавања у Украјини, која су касније довела до почетка Специјалне војне операције.

Подсетио је на дешавања из 2004. године, када су односи са ЕУ, како је казао, били добри. Упркос томе, европски званичници још тада су захтевали од Кијева да се одлучи да ли је Украјина са Европом или Русијом, прецизирао је Лавров.

Као последица свега тога, 2013. Украјина је започела преговоре са Бриселом, без детаљнијег обавештавања Русије, као једног од тада најбитнијег економског партнера, подсетио је дипломата, указујући да су различити проблеми са Кијевом почели још пре 2022. године.

Кина је следећи противник Запада

Министар је, такође, акцентовао да је следећи противник Запада Народна Република Кина, о чему су његове колеге већ на неки начин јавно говориле.

"Санкциони притисак на Пекинг у будућности ће само наставити да расте", оценио је Лавров и додао да је за сада ипак највише "на тапету" Руска Федерација.

Ипак, непријатељске акције Запада против Москве иду дотле да се тамо малтене труде да одузму Русији право да постоји.

"Не само да су објавили санкције против нас, већ су одлучили да развију посебну стратегију којом би се Русија спречила да заобиђе санкције. То је већ покушај да се Русији забрани да буде самостална држава", изјавио је министар.

Са друге стране, кинеска страна, како је казао, више пута потврдила је да је заинтересована за наставак добре сарадње са Москвом. 

Запад покушава да завади Кину и Индију

Индија се води, пре свега, својим националним интересима, али на њу, баш као и на Кину, Запад врши притисак, оценио је Лавров.

Западне колеге покушавају да заваде Кину и Индију, али у Њу Делхију то добро виде, као што разумеју и да НАТО покушава да постане доминантна сила и у Азијско-тихоокеанском региону.

Русија, са друге стране, жели да ове две велесиле имају добре односе јер ће сви имати користи од доброг дијалога Кине и Индије, поручио је министар спољних послова Русије.

Са Блинкеном само о Новом СТАРТ-у и Украјини

Одговарајући на питање о сусрету са државним секретаром САД Ентонијем Блинкеном, Лавров је потврдио да се сусрет догодио на самиту Г20 и додао да су разговарали о стратешкој стабилности у контексту одлуке Русије да суспендује своје учешће у споразуму о контроли нуклеарног наоружања "Нови СТАРТ". Било је речи и о украјинском конфликту, прецизирао је Лавров и појаснио да се није говорило ни о чему другом осим о те две теме. 

"Разговор је трајао десет минута, а све што сам чуо већ сам имао прилику и раније да чујем од америчких колега. Разговор је био конструктиван, без емоција, руковали смо се, то је био један сасвим обичан цивилизовани разговор", описао је министар.

"Ипак, чињеница да је све то изазвало велику медијску пажњу само показује колико су сада на ниском нивоу односи Русије и Америке", додао је.