РТ анализа: Који су главни адути руске ПВО/ПРО у Специјалној војној операцији у Украјини?

Значајну подршку руској групацији снага које учествују у Специјалној војној операцији представљају јединице за борбу против свих врста циљева у ваздушном простору. Ове снаге су опремљене најсавременијим ПВО системима кратког, средњег и великог домета, радарско-осматрачким системима и средствима за противелектронску борбу.

Сва ова средства су међусобно увезана и функционишу у јединственом систему где се образује структура вишеслојне фронтовске одбране, која је ешалонирано постављена. Издвојићемо најзначајније елементе руске противваздухопловне (ПВО) и противракетне одбране (ПРО) која покрива најопасније ваздушне коридоре, који улазе у ваздушни простор Руске Федерације.

Радарско-осматрачки капацитети ПВО/ПРО

Они се састоје од различитих радарско-осматрачких станица које су самосталне или се налазе у склопу ракетних ПВО система (батерија/дивизиона) средњег и великог домета. Ове станице имају задатак да открију широк спектар ваздушних циљева на различитим даљинама и висинама. Могу да раде самостално, али су обично упарене тако да покривају комплетан ваздушни простор. Директно су повезане са командним местима на ракетним ПВО системима средњег/великог домета, чиме се обезбеђује правовремена размена информација у реалном времену. 

Вишенаменски летећи радар А-50У je модернизованa верзијa совјетских авиона за радарско осматрање, јављање и навођење А-50. Најважнији елемент модернизације је интеграција нове радарске станице са бољим техничким перформансама. Конкретно, нова радарска станица обезбеђује брже откривање нисколетећих циљева са смањеном радарском рефлексијом, као што су „невидљиви“ борбени авиони, крстареће ракете и хеликоптери, у условима интензивног електронског ометања.

Процене су да модернизована верзија летећег радара А-50У може да детектује циљеве на даљини и до 800км (носач авиона) а летелицу величине стратешког бомбардера на даљини до 650км. Како се смањује рефлективна површина ваздушног објекта тако се умањује и његов ефективни домет где се нпр. ловачки авион четврте генерације може открити на даљинама до 300км, крстарећа ракета на даљинама 150-200км, авиони пете генерације на мање од150км. Летелица је у стању да једновремено прати до 300 различитих ваздушних објеката.

Радарско-осматрачка станица 55Ж6М „Небо-М“ је намењена осматрању вазушног простора на средњим и великим висинама. Према својим техничко-тактичким параметрима, спада у најбоље системе таквог типа у свету. Систем се одликује високим степеном отпорности на сваки облик противелектронског дејства непријатеља, као и максималном аутоматизацијом свих процеса. Радарске антене које се налазе у склопу система могу да региструју готово 200 аеродинамичких и до 20 балистичких објеката, који лете брзинама и до 18.000 км/ч. Ефективна зона покривања ваздушног простора, по даљини и висини је око 600км.

Радарска-осматрачка станица 48ЈА6-К1 „Падљот-К1“  је специјализована за детекцију нисколетећих ваздушних циљева. Радар функционише у С-таласном опсегу (2-4 GHz). „Падљот-К1“ може да скенира четири зоне које се разликују по висини и углу осматрања. Ефеткивни домет откривања нисколетећих циљева је на даљинама до 200км,  док када претражује циљеве на великим висинама домет иде и до 300км.

Овај радар се комбинује са ПВО батеријама кратког/средњег домета али и системима великог домета, где може да ради у интегрисаном режиму детекције и захвата ваздушних циљева, чиме се значајно повећава ефикасност система ПВО да се бори против објеката који се крећу у „прикривеним“ зонама лета. Веома је отпоран на све врсте активних, пасивних и комбинованих видова електронског ометања.

Средства за ПВО/ПРО великог домета

Средства за ПВО/ПРО великог домета представљају језгро у организацији ПВО/ПРО система руске армије. Углавном се налазе у оперативној и стратешкој дубини фронта где, захваљујући снажним радарско-осматрачким системима који се налазе у саставу ракетних дивизиона и великом домету својих ракета,  командују целим секторима фронта. По правилу ради се о системима који се могу борити против комплетне гаме савремених и перспективних ваздушних циљева на даљинама 200+ км. Савремена архитектура ових система омогућава увезивање са осталим сегментима ВОЈИН и средствима ПВО на оперативном и тактичком нивоу.

С-300ПМ-2 је последња модификација серије "300". С-300 ПМ-2 се може употребити не само против борбених авиона 5 генерације или балистичких ракета кратког домета, него и против тактичких балистичких ракета средњег домета. Блокови интегрисане електронике су знатно подигли техничко-тактичке карактеристике овог система.

Захваљујући модернизацији, систем сада може са великом вероватноћом да пресретне ваздушни циљ који се налази на даљини и до 250км. Поред тога, цео систем се одликује повећаним степеном отпорности на електронско ометање.Нови командни пункт обезбеђује пуну интеграцију С-300 ПМ-2 са различитим сегментима у склопу ширег система ПВО.

Руски противваздухопловни систем С-400 „Тријумф“ (С-300ПМ-3) намењен за борбу против свих савремених и перспективних средстава ваздушно-космичког оружја. Његов максимални хоризонтални домет је око 400км (ракета 40Н6Е), док по висини делује и до 35км.

Формацијски, у оквиру једног дивизиона се најчешће налазе 2-3 батерије овог система, са укупно 8-12 транспортно-лансирних јединица. Дакле, један дивизион у свом саставу има 48 ракета спремних за дејство. Хипотетички, ракетни пук опремљен овим средствима може да нападне 96 ваздушних циљева, у оперативном борбеном радијусу до 400км.

С-300В4 представља дубоку модернизацију далекометних ракетних система С-300ВМ који се налазе у наоружању Копнене војске руске армије. Они су пре свега намењени за пресретање оперативно-тактичких и балистичких ракета. Дакле, ово је у основи противракетни систем. Без обзроа на то С-300В4 се ефикасно може употребити и против осталих ваздушних циљева, као што су авиони, хеликоптери и слично.

За разлику од претходних система, нови С-300В4 може да пресреће пројектиле на даљинама и до 400км. По својим укупним техничко-тактичким карактеристикама, С-300В4 у одређеним параметрима премашује могућности система С-400 „Тријумф“. Такође, цео комплекс са радарско-осматрачким и нишанским системима, као и лансирним и логистичким јединицама је смештен на тенковске шасије са гусеницама.

Процене су да је захваљујући заиста обимном пакету модернизације који је примењен на верзији С-300В4 борбена ефикасност увећана за чак 2-3 пута у односу на претходну верзију овог система С-300В3. Ова верзија система тренутно представља можда и најбољи ракетни систем ПВО/ПРО на свету.

Средства ПВО кратког/средњег домета

Ова средства покривају оперативну и тактичку ширини/дубину фронта и омогућавају ефикасну заштиту објеката и трупа на земљи у радијусу до 70км. Посебно су ефикасна против крстарећих ракета, убојних средстава класе ваздух-земља и земља-земља, где су у стању да обарају артиљеријске ракете или ваздухопловне бомбе (ЈДАМ). Захваљујући отвореној архитектури/модуларности у последње време су направљене модификације за борбу против беспилотних летелица различитог типа и намене. Учествују у затварању ваздушних коридора ка објектима и средствима од стратешког значаја. Изузетно су важан елемент у систему ешалониране одбране.

Основна намена система 9К317М Бук-М3 је пресретање и уништење маневришућих аеродинамичких циљева у условима интензивног противелектронског дејства непријатеља. Представља даљу еволуцију ракетних система средњег домета породице Бук. Повећан је број ракета по једној лансирној јединици, што значајно појачава укупну ватрену моћ батерија и дивизиона опремљених овим системима.

Дивизион ракетног система 9K317M Бук-М3 има способност да једновремено нападне до 36 ваздушних циљева у радијусу 70км по даљини, и до 35км по висини. При томе, вероватноћа уништења циља са једном ракетом је готово 1/1 (циљ величине ловачког авиона), док је код крстарећих ракета тај однос око 1/0.8.

Бук-М3 користи ракете класе земља-ваздух 9М317М које пресрећу циљеве који лете брзинама и до 3000 м/сек. Она је опремљена парчадно-разорном бојевом главом. На циљ се у првом делу путање наводи инерцијалним путем, а потом у завршном делу се активира активна радарска глава за самонавођење која је изузетно отпорна на електронско ометање. Бојева глава ракете 9М317М је шипкастог типа, чији фрагменти могу да пробију материјале екстремне чврстине као што је титанијум и кевлар.

96К6 „Панцир С1” је противваздухопловни хибридни ракетно-топовски систем кратког домета. Он је намењен за заштиту цивилних и војних објеката од напада свим савременим и перспективним средствима ваздушног напада. Ефикасан је у свим метео условима без обзира на доба дана (дан/ноћ), при масовној употреби противничких система за противелектронску борбу.

Ракетама може да гађа циљеве на даљини 20 км/ висини 15 км, док топовима покрива даљину до 5.000 метара. Топови дејствују брзином од око 4,800 граната у минути. Захваљујући својој универзалности систем се може употребити и против копнених и надводних циљева.

Противваздухопловни ракетни комплекс 9К332 „Тор-М2“ је ефикасан против авиона, хеликоптера, беспилотних летелица, и посебно, високопрецизних навођених бомби и ракета. Представља комплекс кратког домета (по даљини 16км/по висини 10км), и идеалан је за заштиту оклопно-механизованих колона на маршу.

За разлику од ранијих верзија овог комплекса, „Тор-М2“ у свом борбеном спремнику има 16 ракета (раније верзије су имале капацитет од осам ракета). Одликује га покретљивост, кратко време реакције по уоченом циљу, аутоматизација процеса приликом гађања, изузетна ефикасност у уништењу читавог спектра ваздушних циљева, као и висок степен отпорности на средства ПеБ (средства за противелектронску борбу).

Преносна средства ПВО кратког домета

Представљају незаменљиви део борбеног комплета кога веома често користе јуришне групе. Посебно су ефикасне против нисколетећих авиона и хеликоптера, као и крстарећих ракета. Добрим тачкастим распоредом по дубини фронта добијају на значају када је у питању образовање система ешалониране одбране.

Руски конструктори из научно-опитног центра „КБ машиностроения“ успели су да развију нови лако преносиви систем (лпрс) који је по својим укупним карактеристикама представља дефинитвно најбољи систем таквог типа на свету. Ради се о лпрс 9К333 „Верба“, која је опремљена и новом ракетом 9М336.

Основни задатак „Вербе“ је борба против широког спектра ваздушних циљева, који масовно примењују средства за избегавање ракета, које се наводе преко инфрацрвеног канала (иц). Ракета 9М336 је опремљена савременом мултиспектралном самоновађеном бојевом главом која ради у три режима, ултраљибичастом и два инфрацрвена. Овакав самонавођени управљачки блок ће врло ефикасно распознавати лажне мамце и усмерити ракету ка правом циљу, и то у свим временским условима без обзира на прозрачност неба. Приликом пресретања циља разорну моћ бојеве главе појачава и активација горива које се налази у рекати. Овакву експлозију ће тешко моћи да преживе и најжилавији ваздушни циљеви.

Системи за електронску борбу

Представљају све важнији сегмент у организацији система ПВО/ПРО. Основна намена ових система је дезорганизација и збуњивање непријатеља који је опремљен високософистицираним средствима ваздушног напада, као и извиђачким и комуникацијоним уређајима. У последње време, императив се ставља на развој нових и модернизацију постојећих средстава,  у циљу електронског ометања све шире гаме борбено-извиђачких и камиказа-дронова које се појављују на фронту.

Комплекс за противелектронску борбу „Палантин“ је аутоматизовани електронски склоп, који у себи обједињава више средстава за противелектронску борбу, која су у последње време ушла у наоружање руске армије. Његове основне функције су војна тајна, али се претпоставља да овај систем на тактичком и оперативном нивоу може озбиљно да усложни рад непријатељских средстава везе.

Основано се претпоставља да је систем у стању да скенира велики простор приликом електронског извиђања. Његова специјалност је опструкција постојећих и перспективних система везе коју користи непријатељ, „ослепљивање“ циљева у краткоталасним и ултратраткоталасним дијапазонима рада, и формирање поља за ометање његове мобилне и радио-комуникације.У случају потребе систем ПеБ „Палантин“ се може интегрисати у јединствену мрежу у коме се налазе различити типови система за противелектронску борбу и електронско извиђање.

Комплекс противелектронске борбе „Красуха“ је у стању да у зони борбених дејстава створи „непробојни мехур“ пречника неколико стотина километара, који блокира широк опсег електромагнетних таласа. „Красуха“ може да „ослепи“ авионе за радарско осматрање, јављање и навођење типа „Авакс“, а такође и космичке сателите који наводе ракете на циљ. При сусрету „Авакса“ са пољем у коме су пристутне електронске сметње, он се суочава са великим потешкоћама око откривања и распознавања циљева и њихове класификације (свој/туђи), њихове локације, као и способности за навођење ловачко-бомбардерске авијације. Према појединим подацима „Красуха“ може да генерише усмерен сноп који физички онеспособљава електронске системе захваћеног авиона, крстареће ракете или сателите који круже по ниској земљиној орбити. Истина, овај режим рада се употребљава у критичним ситуацијама, и није уобичајен у стандардном моду.

Једна од важнијих карактеристика овог система је способност да се непријатељски радарски системи у потпуности збуне, посебно када је у питању идентификација циљева. Наиме, непријатељски радари не могу да препознају циљ (свој/туђи) што доводи до одлагања дејства вођеним високопрецизним наоружањем, што у борби у којој неретко одлучују и секунде, може бити од виталне важности. У оваквим условима, врло су могући инциденти обарања својих авиона, услед потпуне дезинформисаности радара, што је „Красухи“ једна од основних специјалности.

Станица за електронско ометање Р-330Ж „Житељ“ може блокирати примопредају података између беспилотне летелице и других електронских уређаја. Апаратура аутоматски проналази извор сигнала, и у зависности од његове врсте бира оптимални начин ометања и блокира предају података. Под ударом ових сметњи нису само канали преко којих се предају информације прикупаљене извиђачким путем, него и управљачки сигнали преко којих се управља дроном, који после успешне опструкције прекидају сваки облик везе са оператором и падају на земљу.

Комплекс је у стању да једновремено емитује радиоелетронске сметње на 12 различитих канала ма максималним даљинама од 12-30км. Овај систем је у стању да генерише такву „олују“ сметњи услед које долази до делимичне или потпуне опструкције мрежноцентричне и сателитске везе. Пуцају навигациони уређаји услед чега се летелице губе у ваздушном простору и постају тотално неупотребљиве. Р-330Ж „Житељ“ има вишенаменску улогу где поред класичног извршавања противелектронских задатака, може да послужи и као пункт за радиолектронско извиђање.