Русија

Бивши командант руске атомске подморнице: "Посејдон" је концепт још из СССР-а

Ново руско оружје - торпедо "посејдон" - би атомском експлозијом могло да разори целе приобалне градове, каже Игор Курдин
Бивши командант руске атомске подморнице: "Посејдон" је концепт још из СССР-аwww.globallookpress.com © MOD Russia

Савремени сукоби указују на значај класичних, дизел-електричних подморница, какве користи Русија у Црном мору, а Американци су погрешили што су се поуздали само у нуклеарне подморнице, каже капетан бојног брода у пензији Игор Курдин.

Током дугих подморничких патрола у време Хладног рата, проводио је деведесет дана под водом са својом патролом, а командовао је нуклеарним подморницама Северне флоте К-241, К-84 "Јекатеринбург" и К-407 "Новомосковск".

На подморницама је радио од 1975. до 1995. године. Ових дана је боравио у Београду где је био гост колега из српског удружења "Подморничар".

"У време Хладног рата наш основни задатак је био да тајно, што тише, да нас не би откриле супарничке морнарице, стигнемо у рејон патролирања, а то је био централни Атлантик, где смо били спремни за наношење нуклеарног удара (на САД). Локације циљева наших ракета домета 2.500 километара биле су шифроване, тако да ни мени нису биле познате. Срећом, до нуклеарног рата није дошло и једно је сигурно - у њему не би било победника", прича Курдин за "Политику".

У тим деценијама се дешавало да се совјетске и америчке подморнице сударе у дубинама, а наводи да су Американци две своје расходовали после таквих инцидената. Ипак, то нису били намерни сусрети.

"Ниједан командант на обе стране није био толико непромишљен и безобзиран да ризикује свој и живот чланова посаде, већ је то био сплет околности у подводном одмеравању снага", каже овај пензионисани капетан. 

Основни задатак руске Црноморске флоте је заштита Севастопоља и Крима

Последњих година се доста говори о новом руском оружју - огромном торпеду "посејдон", који би атомском експлозијом могао да разори лучку и другу инфраструктуру, па и целе приобалне градове.

Курдин наводи да је тај торпедо логичан развој онога на чему се радило још у време СССР-а. Објашњава да је постојао пројекат развоја торпеда који би детонирао нуклеарну бојеву главу у близини копна, с идејом да покрене цунами који би уништио све на обали.

Од тога се одустало, али су направљена торпеда с нуклеарним бојевим главама. Два таква су била и на Курдиновој подморници и била су намењена уништавању непријатељских нуклеарних подморница. Оне су биле циљ вредан употребе таквог оружја, при чему није било неопходно да торпедо погоди мету, довољно је било да експлодира у њеној широј околини.

Такође, ова торпеда би се користила и против носача авиона, односно поморских борбених група које их штите. 

Курдин каже да пажљиво прати и савремену употребу подморница. Управо су руске биле употребљене у рату против Исламске државе у Сирији, као и у Украјини. Са њих су лансиране ракете "калибар". 

"Историјски гледано, Црно море је и у Другом светском рату било подморничко ратиште, дејствовале су совјетске и немачке подморнице. Колико ми је познато, данас су тамо руске и турске подморнице, Украјина је одустала од њих", каже Курдин.

По његовом мишљењу, основни задатак руске Црноморске флоте данас је заштита Севастопоља и Крима. Каже да није смело да се догоди потапање ракетне крстарице "Москва", те да она није смела да се нађе у домету наоружања непријатеља. 

"Брод је погођен са два пројектила, али нису оба експлодирала. Међутим, 'Москва' је тешко оштећена и затим је потонула", констатује Курдин. 

Курдин је учествовао у подизању нуклеарне подморнице "Курск" са дна Баренцовог мора. Написао је и књигу о тој трагедији која се догодила 2000. године. Превладале су две теорије о узроцима несреће - експлозија торпеда, или судар с другом подморницом. 

"Није било судара. Уосталом, таква експлозија би уништила и другу подморницу. Узрок је техничке природе, или је торпедо био неисправан или је лоше припремљен, посада до тада није гађала тим торпедом. Тада је стање у морнарици било веома лоше. За ову трагедију није нико одговарао, али је нешто касније смењено око тридесет адмирала, формално због лоше борбене готовости, а свима је јасно да је потонуће 'Курска' разлог за то", објашњава Курди, напомињући да је затим дошло до јачања Русије, па и њене флоте подморница. 

image