Дан Русије - препород руске државности

Први Конгрес народних посланика Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике усвојио је 12. јуна 1990. Декларацију о државном суверенитету Русије у којој се, између осталог, наводи да је врховна власт Устава Русије и њених закона успостављена широм земље.

До тада су се многе републике СССР-а већ прогласиле независност, па је овај документ усвојен у условима када су републике постајале самосталне једна за другом. Важна прекретница у јачању руске државности било је усвајање новог назива земље - Руска Федерација.

Иначе, 12. јуна Русија је поред "независности" добила и свог првог председника. На данашњи дан 1991. године одржани су први општенародни отворени председнички избори у историји земље, на којима је победио Борис Јељцин. Управо је он својим декретом број 1113 од 2. јуна 1994. године дао 12. јуну државни значај, а сам празник је добио назив Дан декларације о државном суверенитету Руске Федерације. Назив празника касније је поједностављен и он је постао Дан независности, иако Русија ни од кога није постала независна. 

Први покушај установљења државног празника који би означио почетак нове историје Русије, није добио широку подршку грађана. У народу се то тумачило на различите начине, а испитивање јавног мњења тих година јасно је показало потпуно неразумевање суштине празника. За већину је 12. јун постао још један слободан дан када можете отићи негде на одмор или ван града. 

Борис Јељцин је у свом говору у част овог празника 1998. године покушао једном за свагда да заустави трачеве о 12. јуну предложивши да се слави као Дан Русије. Званично, празник је добио нови назив 1. фебруара 2002. године, када су ступиле на снагу одредбе новог Закона о раду Руске Федерације.

Још 2001. године, говорећи у Кремљу на пријему поводом Дана усвајања Декларације о државном суверенитету Русије, председник Руске Федерације Владимир Путин је рекао: "Одбројавање наше нове историје почело је са овим документом. Приче о демократској држави заснованој на грађанским слободама и владавини права. А њен главни смисао су успех, просперитет и благостање грађана".

Данас Дан Русије све више добија патриотска обележја и постаје симбол националног јединства и заједничке одговорности за садашњост и будућност земље.

Ово је прослава слободе и мира, тврди писац Николај Буканев.

"Дан Русије се у нашој земљи обележава скоро четврт века. Његово порекло је нераскидиво повезано са процесима које је наша земља доживела у последњим годинама постојања СССР-а. Међутим, током година његово значење добија нова значења. Ако је 1990. године проглашење суверенитета значило почетак раскида са комунистичком прошлошћу, онда је данас чињеница стварног суверенитета један од темељних услова за постојање независне Русије. Тако да је за Русе 12. јун велики дан да се присете љубави према родној земљи", наводи овај писац.

На данашњи дан у свим руским градовима одржавају се многи свечани догађаји у којима учествују грађани свих узраста. У Кремљу председник Русије уручује Државне награде Руске Федерације, а главне прославе се, наравно, одржавају у Москви на Црвеном тргу и завршавају се великим ватрометом у част Дана Русије.

 "Овај празник афирмише јединство вишенационалног народа", поручио је Путин током данашње доделе државних награда у част празника. 

Симболично је што Руси, осим Дана Русије, данас славе и Светог Александра Невског, једног од највећих хероја у руској историји. Данас, када Русија учествује у Специјалној војној операцији, то додаје Дану Русије посебни значај и чврсту веру у победу.