РТ Балкан анализа после месец и по украјинске офанзиве: Шта смо научили до сада?

Украјинска "контраофанзива" одавно је ушла у други месец, међутим од протекле анализе стања на фронту објављене три недеље након њеног почетка, нису забележенa већа померања прве линије. Борбе на Запорошком бојишту се воде око села Пјатихатки, које су украјинске снаге заузеле, након чега су из њега и потиснуте, северно од села Работино, а руске јединице напредују у правцу Хулијапоља.

На јужном делу Доњецког бојишта јединице украјинске војске оствариле су мали напредак заузевши село Ровнопољ, али то није довело до дестабилизације фронта чија линија се сада пружа северно од села Степовое и Приветное, преко Старомајорска и Урожајна до Новодоњецка. Када је у питању шири рејон Артјомовска, Оружане снаге Украјине успеле су да заузму кључна узвишења и положаје око Клишивке на југу и Берховке на северу, након чега су руске снаге извршиле противнапад и вратиле изгубљене позиције.

Ситуација око Кременаје је остала иста, па јединице руске војске напредују у правцу Лимана, док се у Харковској области борбе воде на четири километара од Купјанска.

Дакле као и крајем јуна, украјинска офанзива се одвија јако споро, а непријатељске снаге на јужном делу фронта и даље се налазе на неколико километара удаљености од прве утврђене тзв. "Суровикинове" линије одбране, која се простире између Васиљевке и Волновахе.

Стога се ова анализа неће толико бавити стањем на фронту, већ неким закључцима и лекцијама које смо могли извући до сада.

(Не)искуство инструктора са Запада

Пре почетка офанзиве често се говорило о оним деловима украјинске војске обучаваним у земљама Западне Европе, од стране официра и инструктора са вишегодишњим ратним искуством. Најављивано је да ће управо ове јединице, од којих руске снаге неће моћи да се одбране, бити кључ у одношењу преваге на фронту и то захваљујући "супериорној" НАТО обуци и стандардизацији.

Ипак, већина заступника наведених теза као да су случајно превидели чињеницу да поменути инструктори и официри углавном имају искуство из урбаног и противгерилског ратовања, против технолошки и бројчано инфериорнијег непријатеља.

Наиме, сукоб у Украјини не може се поредити ни са једном агресијом и инвазијом у којима су оружане снаге западних земаља учествовале у протеклих 30 и више година. Њихов противник у готово свим ратовима биле су технолошки заостале војске или терористичке групе и организације, над којима су остваривали надмоћ у ваздушном простору, што се између осталог показало као кључна предност руских трупа у Специјалној војној операцији.

Било да су то оружане снаге Ирака, Југославије, Либије, талибанске снаге у Авганистану или побуњеничке формације у Сомалији, ниједан од ових актера не може се поредити са савременом војском Руске Федерације. Исто тако улице Багдада, Кабула и Могадиша нису ни сличне непрегледној Запорошкој равници са минимум заклона, па су уместо елитних јединица, делови украјинске војске обучавани на западу постали топовско месо у биткама које подсећају на оне из Првог и Другог светског рата.

Дебакл западне војне технике и непроходна минска поља

Друга лекција коју смо научили из украјинске офанзиве, везана је за учинковитост средстава ратне технике, укључујући и најсавременије моделе, конструисаних у државама чланицама НАТО. На самом почетку операције, очекивало се да ће возила као што су "леопард 2", "челенџер 2", "бредли", "макспро", АМХ-10 итд, без икаквих проблема пробити утврђене руске линије и положаје, а о два поменута тенка говорило се као о "непробојним".

Ово уздизање западне технике до статуса "вундервафена" (чудотворног оружја), оповргнуто је већ током прве две недеље офанзиве када је укупно уништено и онеспособљено на десетине различитих возила.

Важно је напоменути да наведени оклопњаци нису ни стигли до утврђене линије, коју су тако лако намеравали да пробију, већ су заустављени у минским пољима на 5-10 километара од ње. У почетку су украјинске трупе покушавале да извуку напуштена, оштећена и онеспособљена возила, међутим дејство руских дронова камиказа и артиљерије их је одвратило од тога. Због великих губитака непријатељ је променио тактику, па је уместо употребе колона оклопних возила, као примарно средство напада почео да користи одреде од око 10 људи.

Задатак ових малих јединица било је пробијање до руских положаја користећи заклон шумских појаса и високе траве, будући да су се фронтални напади преко поља уз подршку тенкова и борбених возила пешадије показали као равни самоубиству.

Ипак, ово није помогло украјинцима да превазиђу кључни проблем, јер су ижењери из руских јединица у међувремену поставили огроман број противпешадијских мина у шумама и деловима ливада са високом травом, што је поново резулитрало великим губицима.

Описани развој догађаја указује на трећу лекцију ове офанзиве која се тиче минских поља као непревазиђеног концепта ратовања. Без обзира на напредна возила, чак и она са средствима за разминирање, и обуку по НАТО стандардима, противтенковска и противпешадијска минско-експлозивна средства су се до сада показала као најефикасније оруђе у заустављању украјинске офанзиве.

Из свега наведеног може се закључити какав ће бити учинак непријатељских снага ако икада и стигну до "Суровикинове линије", која обухвата системе ровова и утврђења, тенковске запреке, односно "змајеве зубе" и додатна минска поља, подељених у више одбрамбених зона.

Садејство дронова и артиљерије руске војске

Са друге стране линије фронта, Оружане снаге Руске Федерације нису мењале своју тактику па се и даље углавном ослањају на ваздушне и артиљеријске ударе по непријатељским положајима и местима концетрације борбене технике. Поред вишенаменских хеликоптера Ка-52 и беспилотних летелица "лансет" о којима је већ било речи, значајну улогу имају ласерски и сателитски вођене артиљеријске гранате "краснопољ" у калибру 152 мм и мањи извиђачки дронови.

Оператери дронова врше извиђање и надзор прве борбене линије и уколико примете кретање украјинских трупа, јављају њихов положај артиљеријским јединицама које у року од пар минута дејствују по задатим циљевима.

Захваљујући саврменим оптоелектронским средствима дронова, помоћу којих се врши корекција ватре у реалном времену, повећан је и ниво прецизности невођених граната, чиме се додатно отежава било какав покушај напредовања непријатељских снага. До сада се овај начин борбе показао као изузетно ефикасан, будући да су губици украјинске стране како у људству, тако и у техници вишеструко већи.

Због остварених резултата нема сумње да ће руске снаге наставити досадашњу праксу, чему у прилог говори и чињеница да је почетком јула први пут забележена употреба модернизоване вођене гранате "краснопољ-М2". Стога се може закључити да као и у случају минских поља, род артиљерије представља фактор од изузетног значаја у условима савременог ратовања, поготово када се комбинује са доминацијом у ваздушном простору.

Остаје да видимо како ће се офанзива даље одвијати, да ли ће доћи до већих промена у тактикама изазваних огромним губицима и евентуалног укључивања тенкова "челeнџер" са украјинске стране.

Такође, појавиле су се и информације о потенцијалном нападу преко корита реке Дњепар у Херсонској области, због смањивања водостаја након првобитних поплава изазваних уништавањем бране у Новој Каховки. У том случају непријатељске снаге биле би приморане на савладавање реке и блатњавог терена у ком се између осталог налази велики број минско-експлозивних средстава, које су током поплава под налетом воде измештене из првобитних положаја.

Руска војска би са друге стране, могла интензивирати своје офанзивне активности у Доњецкој и Харковској области, а не треба искључити ни могућност покретања контраофанзиве у Запорошкој области уколико украјинске оружане снаге у потпуности изгубе иницијативу.