Хибридна оружја у СВО: Како је чувена амфибија трансформисана у ракетни лансер?

Током Специјалне војне операције у Украјини, примећена је учестала употреба неких од најсавременијих борбених платформи руске, али и западне производње са украјинске стране, које су до сада остваривале различите резултате на бојишту. У складу са тим, војна индустрија Руске Федерације интензивирала је производњу нових и модернизованих средстава ратне технике, међутим и поред тога припадници руских снага на терену нашли су начин како да импровизацијом и комбинацијом "застарелих" система направе ефикасно наоружање.

Један од таквих примера је и чувено амфибијско возило МТ-ЛБ, на чији кров је уграђен вишецевни лансер ракета МС-227. Главни разлог зашто је за ову сврху изабран баш МТ-ЛБ је чињеница да Оружане снаге РФ поседују око 3.300 комада у оперативној употреби, а процењује се да се у резерви налази више хиљада, ако не и десетине хиљада ових возила.

Реч је о вишенаменском оклопном возилу совјетске производње дизајнираном педесетих година, које се већ скоро 60 година налази у оперативној употреби. Данас ово возило поред Русије користе и државе попут Јерменије, Азербејџана, Бугарске, Финске, Казахстана, Ирака, Грузије, Украјине итд.

Легенда Хладног рата

У почетку је главни произвођач МТ-ЛБ био "Харковски тракторски завод", док је данас то филијала "Уралвагонзавода" у руском граду Рупцовску. Иако се често погрешно класификује као оклопни транспортер, возило је дизајнирано као вишенаменска амфибијска гусенична платформа примарно намењена за транспорт и позиционирање вучног артиљеријског оруђа.

Временом је откривен висок ниво прилагодљивости ове амфибије, па је током вишедеценијске службе коришћена за ношење, транспорт и вучу различитих врста оружја, а због широке употребе у 15 оружаних сукоба, од Совјетског рата у Авганистану до СВО, стекло је статус легендарног возила из периода Хладног рата.

МТ-ЛБ има дужину од 6,45 м, ширину од 2,86 м, висину 1,86 м, док су маса празног и укупна маса возила 9,7 односно око 12 тона. Амфибија поседује изразито једноставан дизајн и заварени челични оклоп, дебљине 14 мм у предњем делу где пружа ограничену заштиту од тешких митраљеза, тј. дебљине седам милиметара на боковима и задњој страни где пружа заштиту од гелера и ватре из лаког пешадијског наоружања.

Основну посаду чине возач и командир смештени у предњем делу, опремљени засебним перископима за дневно осматрање, а испред њих налази се ветробранско стакло које може бити прекривено оклопом.

Трупни одељак налази се у позадини амфибије и у случају да се ради о класичној транспортној верзији, у њему је могуће сместити 11 људи. Улазак и излазак из возила врши се на двоје врата иза трупног одељка. Стандардна верзија амфибије опремљена је и комплексом АБХО (атомско-биолошко-хемијска одбрана), светлом за претрагу, уз могућност уградње уређаја за ноћно осматрање.

Оно по чему се МТ-ЛБ истиче и што је додатно утицало да се користи за најразличитије задатке, јесте висок ниво покретљивости обезбеђен дизел мотором смештеним у средини возила са леве стране, снаге 240 кс, односно преко 300 кс на модернизованим верзијама. Вешање се заснива на торзионој шипци, шест пари точкова на гусеницама од којих први и последњи имају хидрауличне амортизере, предњем погонском ланчанику и задњем преносном точку.

Максимална брзина на путу је 62 км/х (70 км/х за модернизоване), ван путева 30 км/х (45 км/х за модернизоване), а  оперативни домет износи 500 км. МТ-ЛБ се може кретати по нагибу од 60%, бочном нагибу од 30% и савладавати ровове ширине до 2,4 м, вертикалне препреке висине до 0,6-0,7 м, док амфибијске особине дозвољавају кретање по воденим површинама брзином од 5 до 6 км/х и непроходним мочварним теренима.

Основна верзија возила била је наоружана митраљезом у калибру 7,62х54 мм, смештеним у малој куполи за командира, међутим као што је већ поменуто због високог степена прилагодљивости и мобилности, МТ-ЛБ је коришћен у различите сврхе.

Стога су током протеклих деценија извршене бројне модификације, приликом којих су на ову амфибију монтирана различита убојита средства и друга опрема попут: тешких митраљеза у калибру 12,7х108 мм, минобацача у калибру 82 мм, аутоматских топова у калибру 30 мм, двоцевних бродских топова у калибру 25 мм, ракетних система ПВО кратког домета, протитенковских вођених ракета; додатака за извлачење других возила и разминирање, радарских система за осматрање и извиђање, санитетских средстава за евакуацију и спасавање рањеника итд.

А-22 "огањ"

Тренд модификовања и комбиновања са другим системима настављен је и након 60 година, па смо током трајања СВО у Украјини могли да видимо уградњу горепоменутог лансера МС-227, на МТ-ЛБ. Реч је о вишецевном лансеру који припада бродском ракетном комплексу А-22 "огањ", намењеном за дејство невођеним ракетама у калибру 140 мм по циљевима на воденим површинама и обали. Развијен је од стране "Тулског машинског завода", током седамдесетих и осамдесетих година и то на дотадашњем искуству система БМ-14-17, а у оперативну употребу ратне морнарице уведен је 1988. године.

Поред два лансера са по 22 цеви, "огањ" обухвата и уређај за управљање ватром "шелон-14" са ДВУ-3-БС ласерским даљиномером и оптичком справом, путем ког се врши претрага и откривање циљева у дневним и ноћним условима уз одговарајуће метеоролошке прилике. У случају МТ-ЛБ, на свако возило могуће је монтирати по један МС-227, што је логично имајући у виду димензије амфибије и самог лансера који је дугачак и висок преко два метра и тежи око 1.700 кг (напуњен).

За извршење плотунског удара по непријатељским циљевима потребно је осам секунди од тренутка откривања, а за дејство се могу користити три врсте ракета пречника 140 мм и то: ОФ-45 са фрагментирајућом бојевом главом, укупне тежине 27,5 кг и тежине бојеве главе 5,65 кг, минималног домета 800 м и максималног 4.500 м; ЗЗх-45 са запаљивом бојевом главом, са нешто мањом укупном и тежином бојеве главе 26,8 кг, односно 4,8 кг и истим дометом; и на крају ОФД-45 са фрагментирајућом бојевом главом, укупне тежине 42,5 кг и тежине бојеве главе 6 кг, са знатно већим максималним дометом од 9.500 м и могућством употребе при температурама од -40 до +50 степена целзијуса.

Релативно мали домет овог наоружања може се надоместити управо захваљујући техничко-тактичким карактеристикама МТ-ЛБ. Наиме, оваква врста ракетних система се углавном користи за "омекшавање" непријатељских положаја, непосредно пре напада оклопно-механизованих и пешадијских јединица. Стога је баш због велике брзине и нивоа мобилности амфибијске платформе на суровом терену, могуће прићи противничким положајима и извршити ракетни удар из наизглед непроходних праваца.

Осим тога временски период преласка из маршевског у борбени положај и обратно, овог импровизованог система доста је краћи него код класичних вишецевних ракетних лансера, што отежава уочавање и смањује опасност од противбатеријске ватре. Иако је мало вероватно да ће хибрид амфибије и "огња" ући у серијску производњу, овакве импровизације ће дефинитивно допринети учинку руских трупа на украјинском ратишту, као и целокупном искуству из ког ће конструктори војне индустрије извући поуке за даљи развој борбених платформи.