Летећи фосил: Како је бомбардер на турбоелисни погон опстао у 21. веку и још сеје страх

Ту-95 (по НАТО класификацији "медвед" - "bear") је стратешки бомбардер подзвучне брзине и великог долета дизајниран и произведен у компанији "Тупољев", као авион који је по својим техничко-такичким карактеристикама имао задатак да надмаши прототип првог интерконтиненталног бомбардера совјетске производње Ту-85.

Први лет "медведа" обављен је 12. новембра 1952, а четири године касније ове летелице уведене су у оператитвну употребу совјетског ратног ваздухопловства. У то време, Ту-95 био је први и једини авион Совјетског Савеза способан да, без допуне горива током лета, стигне до ваздушног простора Сједињених Америчких Држава.

Стратешки ракетоносац Ту-160: Бели лабудови – господари руског неба

Иако је настао пре чак 70 година, Ту-95 је и даље у оперативној употреби руске војске, што га уз амерички бомбардер Б-52 чини једним од најдуговечнијих борбених ваздухоплова данашњице.

Главни разлог њихове дуге употребе су велики долет и носивост, а током протеклих деценија "медвед" је унапређиван и модификован, па је временом од конвенционалног и нуклеарног бомбардера претворен у стратешког ракетоносца.

До данас је дизајнирано или произведено више од 15 различитих верзија Ту-95 и неколико деривата авиона насталих на његовој основи попут Ту-142, примарно намењеног за противподморничко ратовање, због чега се налази у саставу ваздухопловних снага Ратне морнарице Руске Федерације.

Управо на основу конструкције Ту-142, настала је верзија која се данас налази у употреби Ваздушно-космичких снага, односно Ту-95МС (по НАТО класификацији "медвед-х") и она ће бити главни предмет ове анализе.

Први лет модернизоване варијанте обављен је у септембру 1979, а производња се одвијала од 1981. до 1992. године у фабрици "Авиакор", са седиштем у Самари.

Ту-95МС је стратешки ракетоносац оспособљен за ношење и дејство крстарећим ракетама по непријатељским циљевима са велике раздаљине, чак и при екстремним временским условима током дана и ноћи. Постоје две подврсте овог авиона, тј. Ту-95МС6 и Ту-95МС16, које се разликују по квантитету наоружања, о чему ће бити речи у наставку текста.

Димензије, погон и посада "медведа-х"

Уз дужину од 49,09 м, распон крила од 50.04 м, висину од 13,3 м, тежину празног авиона и максималну полетну масу од 98,5 т, односно 185 т и носивост од 20.000 кг, Ту-95МС је један од највећих борбених авиона данашњице. Читава конструкција израђена је од различитих метала, а дизајн овог стратешког ракетоносца препознатљив је по крилима у скупљеном положају, под углом од 35 степени. На деловима трупа, крила и хоризонталног репа уграђени су системи грејања, који служе за спречавање смрзавања и одлеђивање наведених површина.

Погонски систем заснива се на четири турбоелисна мотора "кузњецов" НК-12МП, опремљена са по два супротно ротирајућа пропелера, од којих сваки има четири лопатице. Снага појединачног мотора је 11.033 киловата, што омогућава максималну и брзину крстарења од 830 км/х, односно 710 км/х и брзину пењања од 10 м/с. Разлог због ког су се произвођачи још педесетих година, определили за уградњу турбоелисних мотора је чињеница да су рани модели млазних мотора сагоревали превелику количину горива.

Управо захваљујући турбоелисним моторима, Ту-95МС је способан да остане сатима у ваздуху без допуне горива и оствари долет и плафон лета од 10.500 км и борбени радијус од 6.400 км. Висок квалитет НК-12МП и аеродинамичка конфигурација авиона, омогућавају да у случају онеспособљавања или квара два од четири мотора летелица настави своју борбену мисију.

Ту-95МС има осам хереметички затворених резервоара у крилима (по четири у сваком) и три резервоара у средишњем и задњем делу трупа, а укупан капацитет горива је око 87 т.

"Медевед" је опремљен и сондом за допуњавање горива током лета, смештеном у горњем делу носа, са уређајем за светлосну сигнализацију у ноћним операцијама. Уз допуну горива борбени радијус повећава се на 8.200 км, а у јулу 2010. године два Ту-95МС поставили су рекорд за своју класу, у домену временског трајања лета.

Наиме поменуте летелице провеле су више од 43 сата у ваздуху, прелетевши преко Атлантског, Северног леденог и Тихог океана и прешли више од 30.000 км, уз четири допуне горива током лета. Додатно, у случају квара пумпи, мотори се могу напојити горивом уз помоћ силе гравитације.

Овај стратешки ракетоносац опремљен је хидраулички увлачивим стајним трапом, конструисаним по принципу трицикла, који се састоји од две главне ноге са по четири точка и управљиве носне ноге са два точка. Гондоле главних ногу позициониране су на задњим ивицама крила, а све три ноге увлаче се уназад.

Посаду Ту-95МС чини шест, односно седам људи у зависности од потреба задатка, и то: пилот и копилот смештени у кокпиту; затим оператер комуникација и навигатор (уједно и оператер наоружања и средстава самозаштите) смештени на левој, односно инжењер лета и посматрач или члан посаде за обуку (опциони седми члан) смештени на десној страни предњег одељка, иза пилотске кабине; и на крају нишанџија, тј. оператер топова, позициониран у засебном одељку у репу авиона. Иако нема катапултирајућа седишта, авион поседује три чамца за спасавање са падобранима који се могу користити у случају обарања изнад водених површина.

Авионика и системи наоружања

Стратешки ракетоносац је опремљен уређајем за астронавигацију АНС-2009, којим се одређују тренутне координате летелице, као и инерцијалним навигационим системом нове генерације БИНС-СП-2М. Ту-95МС поседује вишенаменски радарски систем са пасивном фазном решетком "обзор-мс", у склопу ког су радар за осматрање и идентификацију циљева и нишанска справа.

Испод носа и на појединим површинским деловима трупа уграђен је систем упозоравања на надолазеће ракете Мак-УТ са сензорима за откривање инфрацрвеног зрачења.

Ради одбране од навођених пројектила, Ту-95МС је опремљен и уређајем СПС-160 за ометање и удаљавање ракета од самог авиона. Комплекс за електронске противмере "метеор-нм" састоји се од управљачких рачунара и кућишта уграђених на спољашњим тачкама са леве и десне стране нишанџијиног одељка.

Додатно, стратешки ракетоносац опремљен је диспенсерима инфрацрвених мамаца АПП-50 и системом за откривање и упозоравање на радарско зрачење СПО-32 "пастељ". Још један радар смештен је у задњем делу трупа, а његова намена је претрага, праћење и нишањење репним топовима по непријатељским летелицама у задњој полусфери.

Главно наоружање Ту-95МС су крстареће ракете дугог домета (2.500-3.000 км) Х-55, које поред конвенционалне, могу носити нуклеарну бојеву главу јачине од 200 до 500 килотона.

У зависности од тога колико ракета Х-55 могу носити разликујемо две горепоменуте подврсте овог авиона Ту-95МС16 и Ту-95МС6. Прва варијанта може бити наоружана са укупно 16 ракета, од којих су шест смештене у унутрашњем ротирајућем лансеру, а осталих 10 на четири спољне подвесне тачке. Са друге стране, Ту-95МС6 поседује могућност ношења само шест Х-55 у унутрашњем лансеру, док су спољне подвесне тачке уклоњене у складу са одредницама СТАРТ споразума.

Поред Х-55, Ту-95МС може бити наоружан и савременијим крстарећим ракетама Х-101 и Х-102 домета око 3.000 км, као и противбродским Х-СД (Х-65) домета 600 км.

Осим ракетне компоненте, ови стратешки бомбардери у репном делу имају два двоцевна аутоматска топа ГШ-23 у калибру 23 мм, од којих сваки испаљује 2.400 метака у минути, а њихова примарна намена је одбрана летелице од претњи из ваздуха. Процењује се да је током 2022. године око 60 авиона Ту-95МС, обе подврсте, било у оперативној употреби руског ратног ваздухопловства, док се за обуку нових пилота и копилота користи 11 старијих модела Ту-95КУ.

Борбена употреба и додатна модернизација

Иако се ради о ваздухопловима чије су прве верзије конструисане пре 70 година, са изузетно бучним моторима и без елемената "стелт" технологије, ови стратешки ракетоносци показали су се као врло ефикасне платформе. Главни разлог је велики борбени радијус летелице и домет њиховог наоружања, због чега је Ту-95МС способан да дејствује по циљевима изван зоне непријатељске ПВО.

Прво званично борбено ангажовање модернизованих "медведа", догодило се 17. новембра 2016. године у Сирији, када су употребом крстарећих ракета Х-101 извршили ударе по положајима терористичких група.

Ипак, интензивнија употреба Ту-95МС забележена је током Специјалне војне операције, у склопу које су са другим ракетоносцима/бомбардерима попут Ту-160 и Ту-22, у више наврата дејствовали по копненим циљевима украјинске војске. Према за сада непотврђеним информацијама, у тим мисијама учествовали су и додатно модернизовани примерци познати под ознаком Ту-95МСМ, што не би био први пут да Русија тестира летелицу у реалним борбеним условима пре увођења у оперативну употребу.

Реч је о најсавременијој модификацији, односно додатно модернизованим ракетоносцима који су први пут летели 22. августа 2020, док је први уговор о модернизацији Ту-95МС на нови ниво потписан 2021. године. Нова верзија укључује низ побољшања ради повећања ефикасности и поузданости летелица. У домену погона, претпоставља се да ће Ту-95МСМ поседовати снажније турбоелисне моторе НК-12МПМ са унапређеним пропелерима, што ће позитивно утицати на ниво носивости и летне способности.

Процењује се да ће нова варијанта имати могућност ношења осам до десет ракета више од свог претходника на спољним подвесним тачкама.

Пакет модернизације, поред наведеног укључује и нови радарски систем "новела-НВ1.021" са фазном решетком, уградњу ГЛОНАСС-а (глобални навигацијски сателитски систем), савремени информациони и систем контроле лета. Додатно, уграђен је и нови комплекс за електронске противмере "метеор-нм2", који између осталог може ометати непријатељске радаре било да су смештени у летелицама или на копну. Захваљујући описаном процесу модернизације, очекује се да ће стратешки ракетоносци Ту-95МС/МСМ остати у оперативној употреби бар до 2040. године.