Зашто су Русија и Африка природни партнери?

Русија и Африка су природни партнери, а Москва жели да саслуша потребе Африканаца и гради односе по принципу "развој не на рачун Африке, већ са Африканцима", навео је у ауторском тексту за РТ интернешенел Павел Калмичек, директор Одељења за развој билатералне сарадње при Министарству за економски развој Русије.

Ситуацију око трговинског и економског развоја Африке последњих деценија карактерише повећана пажња главних играча у глобалној економији на будућност континента. "Такмичење за Африку" међу глобалним и регионалним силама вођена је потенцијалом за економски раст овог региона, али и богатом базом ресурса и растућим потрошачким тржиштем.

Упркос социо-економским изазовима и политичкој нестабилности у бројним земљама, Африка има потенцијал да постане главни центар раста глобалне економије.

Руско Министарство за економски развој координисало је међувладин дијалог са 18 афричких земаља о трговинској, економској, научној и техничкој сарадњи (ИПЦ), а то су Алжир, Ангола, Конго, Египат, Етиопија, Гана, Гвинеја, Либија, Мароко, Мозамбик, Намибија, Нигерија , Јужна Африка, Судан, Танзанија, Тунис, Уганда, Зимбабве и Замбија.

У 2022. години, упркос изазовном геополитичком окружењу, ИПЦ је одржао шест састанака са афричким земљама, као и три онлајн састанка копредседавајућег ИПЦ са Алжиром, Етиопијом и Тунисом.

Поред тога, руско Министарство економског развоја ради на проширењу географског обима ИПЦ-а, па је тако прошлог децембра потписан међувладин споразум са Танзанијом. Разматра се и потписивање сличних споразума са низом других земаља у Западној и Источној Африци, на маргинама самита Русија-Африка.

Министарство је, заједно са надлежним агенцијама, израдило мапу пута за спровођење мера неопходних за повећање руско-афричке трговинско-економске и инвестиционе сарадње. Мапа пута укључује рад у секторима као што су индустрија, финансије и банкарство, образовање, транспорт, пољопривреда, рибарство, здравство, информационе и комуникационе технологије и масовни медији.

Почетак 2000-их година као да је најавио ренесансу руско-афричких трговинских и економских односа након пада деведесетих година прошлог века, наводи Калмичек.

Трговинска размена између између Русије и афричких земаља између 2001. и 2011. године порасла је готово осам пута (са 1,6 милијарди на 12,1 милијарди долара). У наредној деценији трговина је расла скромнијим темпом: 1,5 пута између 2011. и 2021. (са 12,2 милијарде на 17,7 милијарди долара).

"У 2022. години, упркос ограничењима које су наметнуле непријатељске западне земље, успели смо не само да одржимо обим трговине на истом нивоу, већ и да га повећамо на 17,9 милијарди долара", додаје Калмичек.

Афричка област је, такође, од стратешког значаја када је у питању извоз руских производа из санкционисаних подручја. Услед принудног смањења трговинске интеракције са низом Западних земаља, важно је да Русија настави сарадњу са пријатељским партнерима, међу којима је, несумњиво, и велика већина афричких држава, истиче Калмичек.

Русија и Африка су природни трговински и економски партнери, а снабдевање из Русије, посебно храном и енергентима, доприноси решавању два главна социо-економска проблема која угрожавају добробит Африке - небезбедност у погледу хране и енергетике.

Калмичек додаје да Русија, поред хране и енергије, има још много тога да понуди афричким партнерима. Како се "такмичење за Африку заоштрава", принципи изградње трговинских и економских односа са земљама на овом континенту постају посебно важни.

"Сећање на улогу Совјетског Савеза у ослобађању од колонијалних окова и његова подршка даљем развоју, као и позитивна слика модерне Русије, дају нашој земљи огроман потенцијал за поверење Африканаца, што је у нашем заједничком интересу", напомиње Калмичек.

Упркос пријатељским односима са већином земаља на континенту, Русија тренутно има прилично скромну позицију у увозу и извозу, и по том питању тренутно је далеко иза Кине, Индије, Сједињених Америчких Држава и Европске уније.

Калмичек додаје да је главни изазов дати руско-афричким односима прави економски аспект и да би требало постићи уравнотеженију трговинску сарадњу. У 2022. руски извоз износио је 14,8 милијарди долара, док је увоз из Африке био само 3,1 милијарду долара.

Постоји и регионална неравнотежа – шест северноафричких земаља (од 54 земље на континенту) чинило је више од 65 одсто трговинске размене у 2022. години. Због тога је неопходно појачати трговинску сарадњу са Подсахарском Африком.

"Многе афричке земље одбиле су да уведу санкције Русији, у складу са економским и политичким интересима, а то још једном потврђује пријатељство земаља континента и њихову жељу да развијају билатералне односе", истиче Калмичек.

Руска влада развија свеобухватну листу мера за подршку извозу у Африку, од којих ће неке бити представљене јавности на самиту Русија-Африка, а Москва верује да ће самит дати нови подстицај руско-афричкој сарадњи.