Русија: Афрички проблеми - афричко решење, странци да се не уплићу у ситуацију у Нигеру
У тражењу начина за решавање конфликта у Нигеру, Русија полази од принципа "афрички проблеми – афричко решење" и наглашава да претња употребом силе против суверене државе неће помоћи у смиривању тензија и решавању ситуације у земљи, рекла је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.
Русија очекује да ће преко Афричке уније и субрегионалних организација бити предузети енергични посреднички напори како би се помогло нигерском друштву да превазиђе кризу, додала је.
Москва наставља да прати дешавања у "пријатељској Републици Нигер" где је 26. јула група војника уклонила са власти председника Мохамеда Базума и дели забринутост коју су у вези са ситуацијом у Нигеру изразили генерални секретар УН, Афричка унија и Економска заједница западноафричких држава (ЕЦОВАС), истакла је Захарова на брифингу за новинаре.
"Сматрамо да је изузетно важно да се спречи даља деградација ситуације у земљи. Неопходно је да се организује национални дијалог како би се обновио грађански мир, обезбедио ред и закон. Позитивно је што је за сада мирно и нема жртава", указала је руска званичница.
Актуелна криза у Нигеру се одвија у јеку тешке безбедносне ситуације и изузетно тешког социо-економског положаја становништва ове државе, додала је.
"Надамо се да ће нигеријски народ, са којим имамо дугогодишње односе пријатељства и сарадње, успешно да преброди садашњи тежак период у својој историји. Усмерени смо на даљи развој читавог низа обострано корисних руско-нигеријских веза", поручила је.
Самит Русија-Африка
У контексту доследних напора на јачању националне и међународне информационе безбедности, након другог самита Русија-Африка постављена је чврста основа за приближавање односа Русије са афричким државама на суштински нови ниво у духу међусобног поштовања и у складу са кључним принципима Повеље УН, рекла је Захарова.
Усвајање завршних политичких и тематских декларација сведочи о спремности Русије и земаља региона да ојачају политички и прагматични дијалог у области безбедности у области информационо-комуникационих технологија, указала је.
И поред невиђеног притиска Запада, самиту су присуствовале званичне делегације из 48 земаља, 27 земаља је било представљено у првом и другом лику, и 5 највећих интеграционих удружења континента.
Самит се састојао од две пленарне седнице одржане 28. јула 2023. Током дискусија, учесници су се изјаснили о опредељењу за заједничку изградњу нове, праведније мултиполарне архитектуре светског поретка заснованог на сувереној равноправности држава и узајамно корисној сарадњи. На крају самита је потписано 5 кључних докумената.
"Бахатост и безобразлук шефа британске шпијунске агенције"
Непријатељска антируска политика Лондона је одавно очигледна, казала је Захарова и додала да бахатост и безобразлук шефа британске шпијунске агенције прелазе све замисливе границе.
Подсетила је на недавни русофобични говор (19. јула ове године) шефа британске спољне обавештајне службе МИ6 Ричарда Мура у британској амбасади у Прагу.
Покушавајући да анализира ситуацију у Украјини, шеф страних "тајних операција" у Лондону је "поновио отрцане и устајале фразе о наводној руској агресији и потреби да се настави пружање помоћи украјинској војсци", подсетила је.
Међутим, Мур тада није негирао умешаност специјалних служби своје земље у терористичке нападе почињене против Русије, посебно на Кримски мост, још је истакао да Украјина има право на самоодбрану, а Запад је намерен да јој у томе помогне, нагласила је.
Скренула је пажњу и на изјаве Ричарда Мура које показују намеру Лондона да "забије клин у односе Русије са афричким земљама, са Ираном и Кином" и нагласила да овакве провокације неће резултирати успехом.
Ричард Мур је, "потпуно заборављајући елементарне појмове части и пристојности", позвао грађане Русије да издају Отаџбину – да сарађују са британским обавештајцима, истакла је.
"Све ово веома личи на методе Гебелсове пропаганде током Другог светског рата, када су нацисти понудили грађанима Совјетског Савеза и Велике Британије за 'сарадњу' тридесет сребрника у виду 'лагодног живота у Трећем Рајху'. Сви знају како су прошли колаборационисти, тј издајници", закључила је Захарова.
Украјински званичници пуне џепове и док руше споменик
У Кијеву планирају да преименују споменик "Мајка Отаџбина" у "Мајка Украјина" и већ су почели да скидају грб Совјетског Савеза са статуе, подсетила је Захарова. Међутим, овај најновији вандалски акт кијевског режима под изговором "декомунизације" претворио се у још један корупционашки скандал, додала је.
"Испоставило се да се одговарајући висококвалитетни челик не производи у Украјини и да се материјали морају куповати у иностранству. Под овим изговором, цена целог пројекта је претерано повећана, скоро три пута", објаснила је.
Проблем је у монструозним размерама корупције која прожима све сфере живота у Украјини, указала је Захарова.
"Сваки сличан пројекат је изговор за фашистичке украјинске званичнике да напуне своје џепове. Притом, систем државне управе који се тамо развио подстиче готово нескривену крађу", казала је и додала да диктатура кијевског режима строго кажњава све оне који се не слажу са њим.
Терористичке методе Кијева
У последње време украјинске власти све чешће прибегавају терористичким методама, казала је портпаролка руског МСП и објаснила да је то због очигледног неуспешне контраофанзиве Оружаних снага Украјине, коју великодушно спонзоришу САД и друге земље НАТО-а.
Терор којим се користи кијевски режим додатно погоршава украјинску кризу и одлаже изгледе за њено мирно решавање, истакла је.
Осим тога, оружје и опрема коју Украјини испоручују њени западни савезници се често користи за извођење терористичких напада, што Запад чини умешаним у све ове злочине, нагласила је.
Ова и друге чињенице које потврђују терористичку природу кијевског режима још једном доказују да су циљеви и задаци Специјалне војне операције оправдани и актуелни, нагласила је.
"Боримо се за демилитаризацију и денацификацију Украјине коју је Запад претворио у најозбиљнију претњу безбедности Русије и целог света. Циљеви СВО ће свакако бити остварени", проучила је.
Отопљење односа Вашингтона и МКС
Вашингтон отворено показује да међународне правосудне структуре сматра инструментима сопствене политике, указала је Захарова и подсетила на одлуку америчког председника Џозефа Бајдена да са Међународним кривичним судом (МКС) подели доказе који су доступни Вашингтону о наводним злочинима руске војске у Украјини.
"Сведочимо радикалној промени односа Американаца према хашким правосудним бирократама", приметила је.
САД су дуго игнорисале МКС, не само да су одбиле било какву интеракцију са овом структуром, већ су и ометале њене истраге, па чак и увеле личне санкције против њених тужилаца, подсетила је. Међутим, Вашингтону је сада у интересу да са истим тим судом подели наводне доказе о ратним злочинима у Украјини.
"Вашингтон се плашио да би се истрага МКС-а открила чињенице које не одговарају САД. А међународна заједница би могла да открије стварне злочине које су починиле НАТО трупе у Авганистану, Ираку и другим деловима света где је Алијанса имала војне интервенције", објаснила је.
Најинтересантније од свега је што се "отопљење" у односима између Вашингтона и МКС-а поклопило са почетком мандата новог главног тужиоца суда, британског држављанина Карима Ахмада Кана, чија је једна од првих одлука била да се више не баве америчким злочинима у Авганистану, приметила је Захарова.
Две муве једним ударцем, испоштовани су принципи "посебних односа" Британије и САД, а Карим Кан је избегао америчке санкције, додала је.
"Време је да се ослободимо неоколонијалних навика"
Захаорва је опоменула представнике ЕУ да "Европска унија", па чак и "Колективни запад" нипошто нису "остатак света", а Брисел није добио ничију дозволу да говори у име целог света.
"Време је да се ослободимо неоколонијалних навика", истакла је.
Подсетила је на изјаву званичног представника Европске комисије Петера Станоа у вези са изменама и допунама Федералног закона "О некомерцијалним организацијама" и изменама кривичног поступка у Руској Федерацији.
Како је оценио европски званичник, поменуте измене су у супротности са Уставом Русије, "озбиљно ограничавају права и слободе грађана" и "изолују" народ Русије од "остатка света".
"Ово је наша држава, наш Устав. Можемо ли без спољног мешања и господина Стана да решавамо своје проблеме? Кад нам буде била потреба помоћ, питаћемо за савет. Мада се мени чини да је заправо њима потребна помоћ", рекла је.
То колико се Запад брине о правим потребама руског народа показује више од десет пакета санкција против Русије, што конкретно отежава живот становништву земље, рекла је. "Зна ли ово господин Стано? Нема потребе да он брине о руском народу", нагласила је.
Хистерична реакција Европске комисије је разумљива, казала је Захарова и објаснила да руске законодавне иницијативе додатно отежавају Западу да утиче на унутрашње политичке прилике у Русији.
"Управо то, изазива незадовољство у ЕУ, а не наводно ограничавање права грађанима Русије, око чега је Запад подигао толику галаму", објаснила је.
Како би на законским основама привукле руске грађане, стране невладине организације морају да региструју своје огранке или представништва у Русији, казала је.
То може да створи неприлике само оним организацијама које воде непријатељску политику према Русији, не желе да раде на транспарентан и цивилизован начин, већ настоје да спроводе "скривену политику", овладавајући значајним финансијским средствима, између осталог, и из државног буџета, објаснила је.
Русија је још једном принуђена да укаже Европској унији на потребу да се придржава принципа немешања у унутрашње ствари суверених држава, нагласила је.
Притом, у самој ЕУ покренут је процес доношења закона о такозваном пакету "Одбрана демократије", а представнику Европске комисије није нимало било неугодно због тога, додала је.
Брисел, под изговором борбе против "мешања у европске демократске процесе", у оквиру овог пакета гура "Директиву о стандардима транспарентности и одговорности пружалаца услуга за заступање интереса чије се активности координирају или финансирају изван ЕУ", објаснила је.
Задатак је, како је казала, да ЕУ обезбеди најстрожу контролу над обезбеђивањем интереса и да се спречи покушаје њиховог прикривеног промовисања.
"У том контексту, критика нормативних активности трећих земаља у циљу рационализације рада страних НВО, из усана званичника ЕУ, изгледа још лицемерније", закључила је.