Руске поморске вежбе у Балтичком мору уништавају фантазије о "НАТО језеру"

Почетком јула, током углавном бесмисленог самита НАТО-а у литванској престоници Вилњусу, Северноатлантска алијанса, која данас представља зараћену страну, дала је низ "снажних изјава" без икаквог садржаја, пише геополитички и војни аналитичар Драго Боснић за портал "Инфо БРИКС".

Ово се посебно односи на помпезно саопштење НАТО-а, према коме кијевски режим неће морати да пролази кроз МАП процес (Акциони план за чланство), што, наводно, нацистичкој хунти у Кијеву обећава да ће у скоро време постати пуноправни члан Алијансе.

Остаје одредба о "побеђивању" Русије, војне суперсиле чији стратешки термонуклеарни арсенал превазилази арсенал целокупног НАТО-а, а то заправо чини кандидатуру Кијева за чланство налик на лошу шалу.

Када смо већ код тога, Алијанса је уништила још једну своју тврдњу: ону да је Балтичко море претворила у "НАТО језеро".

Американци ужасни у познавању географије

Изгледа да су чланице Алијансе, предвођене са САД, ужасне у познавању географије, што савршено објашњава како су заборавиле на приобална подручја Русије на Балтику. Москва је подсетила НАТО да такве тврдње нису ништа друго већ самообмана и маштање.

Русија је 2. августа започела велику, раније планирану поморску вежбу у Балтичком мору, познату као "Океански штит-2023", после низа блиских сусрета са бродовима НАТО-а изнад Балтика и Црног мора.

Иначе, поморске вежбе Москве у овим водама су редовна појава, а у последње време представљају одговор на ратоборне акције и агресивно понашање Алијансе.

"Од 2. августа, у Балтичком мору изводи се поморска вежба 'Океански штит 2023', под командом врховног команданта Ратне морнарице Николаја Јевменова. Циљ вежбе је провера спремности поморских снага ради заштите националних интереса Руске Федерације у овом оперативно важном подручју", пренео је ТАСС, позивајући се на званично саопштење руског Министарства одбране.

Такође, Министарство одбране је навело да у вежбама "учествује око 6.000 људи, са преко 30 ратних бродова, укључујући и 20 помоћних пловила."

"Током вежбе биће увежбаваће се заштита морских путева, транспорт трупа и војног терета, као и одбрана морске обале", прецизира се у саопштењу, и додаје: "Укупно је планирано више од 200 борбених дејстава, укључујући и практичну употребу оружја. После вежби, борбени бродови ће се вратити у своје сталне поморских базе, а авиони на своје матичне аеродроме."

Ратоборни експанзионизам НАТО-а

Треба напоменути да су се чак и неки стручњаци из Европске уније хвалисали термином "НАТО језеро". Сада су разочарани због огромног присуства руске морнарице. Након самита у Вилњусу, "Политико" је објавио прилично претенциозан текст, у коме је изнесена тврдња да је стратешки значај Русије у региону Балтичког мора практично завршен.

Према оцени овог листа, самит НАТО-а у Вилњусу био је први за Финску, док подршка Турске настојањима Шведске да се придружи Северноатлантском савезу "утире пут стратешком заокрету у региону којим је некад доминирала Москва."

Треба напоменути да Русија никад није доминирала овим подручјем, већ да га је делила са свим другим земљама које деле приступ обалама Балтика, за разлику од НАТО-а, који очигледно има за циљ да изолује Москву.

"Политико" цитира и вишу сарадницу у Европском савету за спољне односе Улрике Франке: "Шведска и Финска чине НАТО много географски кохерентнијим. Балтичко море постаје језеро НАТО-а, што је, генерално, корисно, такође и због повећаног значаја Арктика."

Према признању "Политика", НАТО је непрекидно повећавао своју контролу над Балтичким морем - кључном поморском капијом за руску флоту, која има базе у близини Санкт Петербурга и у јако милитаризованој енклави Калињинград.

Ратоборни експанзионизам НАТО-а је томе највише допринео, посебно након што су се Пољска и три бивше совјетске балтичке државе придружиле Алијанси 1999, односно 2004. године, стављајући већи део јужне обале Балтичког мора под контролу НАТО-а.

Чланство Финске и Шведске учврстило би области на северу, ограничавајући приступ Русији, наводи се у овој анализи, и додаје да то значи значајно проширење границе НАТО-а са Русијом, као и јачање одбране Северне Европе, што "одвраћање Русије чини још кредибилнијим."

Москва није импресионирана ратоборношћу Запада

Заправо, Москва није нимало импресионирана ратоборним понашањем политичког Запада.

"Изузетно је важно да схватимо да се руска војна инфраструктура није померила ка западној Европи, већ су се ствари одвијале у супротном смеру", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков, додајући: "Свакако је жалосно што Европљани не успевају да схвате ову грешку."

Обала Балтичког мора је заиста веома важна за Русију, посебно за њену Калињинградску област, која се налази између Пољске и Литваније.

Пошто "Политико" признаје да улазак Шведске и Финске у НАТО значи да ће Алијанса повећати своје присуство и на Арктику, региону који је "стратешки све важнији и за Русију и за Кину", јасно је да ширење НАТО-а у овој области нема ништа са безбедношћу Стокхолма ни Хелсинкија.

Заправо, реч је о стратегији такозваног обуздавања Русије и Кине. Ово је још један доказ да је руска Специјална војна операција била стратешки оправдана, закључује Боснић, јер је то једини начин да се заустави пузећа агресија НАТО-а, пре него што заиста изазове термонуклеарни обрачун између Москве и Вашингтона.