РТ Балкан анализа два и по месеца украјинске офанзиве: Може ли се стићи до "Суровикинове линије"?

Наступајућа украјинска офанзива ушла је у трећи месец, а након окршаја релативно ниског интензитета и затишја у појединим деловима фронта средином јула, уследило је поновно увећање борбених дејстава са обе стране.

Због тога је крајем јула и почетком августа дошло до мањег померања прве линије и територијалних промена на готово свим правцима, па тако украјинске снаге напредују на јужном делу Доњецког бојишта и јужно од Артјомовска, док руска војска свакодневно ослобађа територије у Луганској и Харковској области.

Активирање Херсонског правца и Запорошки део фронта

У завршном делу прошле анализе стања на фронту, као једна од опција поменуто је потенцијално украјинско форсирање Дњепра у Херсонској области, због смањеног водостаја након првобитних поплава насталих уништавањeм бране у Новој Каховки. Информације које су се тада појавиле, показале су се као тачне, јер су у периоду између 8. и 11. августа, извиђачко-диверзантске јединице непријатеља успеле да заузму неколико речних острва. Том приликом украјинске снаге покушале су и да успоставе мостобран на реци недалеко од села Казачи Лагери, међутим брзом реакцијом руске артиљерије противник је био принуђен да се повуче.

На Запорошком правцу, Оружане снаге Украјине окупирале су Пјатихатки, после првобитних неуспелих покушаја када су их руске јединице потиснуле из њега. Након заузимања поменутог села, непријатељске трупе започеле су офанзивне активности у правцу ка Жеребјанки, настојећи да је окруже и пресеку пут који је повезује са Луговом.

Једини успех у овој операцији огледа се у заузимању неколико њива, јер су већ приликом наиласка на истурене руске ровове, украјинске снаге претрпеле губитке и зауставиле свој напад.

Најжешће борбе у Запорошком делу фронта воде се на периферији села Роботино, на које је украјинска страна извршила највећи напад до сад, 26. и 27. јула. Главни удар у ком су, према различитим проценама, учествовала три батаљона са 80-100 оклопних возила распоређених у две групе, ишао је ка самом Роботину, али и око њега у настојању да се село заобиђе како би се дошло до чувене "Суровикинове линије". Непријатељске трупе су у једном тренутку успеле да уђу у Роботино, одакле су убрзо потиснуте руским противударом.

Друга група је доживела сличну судбину, па је након почетног дубоког продора источно од Роботина изгубила део заузетих територија и овај део фронта је сада стабилизован. Ипак може се рећи да је друга група остварила свој циљ јер су се њени припадници пробили до "Суровикинове линије". Наиме, на снимку објављеном 27. јула може се видети како борбено возило пешадије БМП-1, чији возач искаче и бежи, јуриша ка рову и тенковским запрекама ("змајеви зуби") у позадини.

Оклопњак је убрзо упао у ров и остао заглављен, а касније је објављен и снимак на ком припадници руске војске врше инспекцију возила. Остаје нејасно да ли је реч о намерном извиђању, односно провери постојања минских поља, сложености и распореду тенковских запрека, ровова и одбрамбених положаја; или се једноставно радо о возилу које се изгубило током напада и случајно дошло до руских позиција.

Шта год да је узрок, описани догађај представља једини пут да је украјинска војска заправо дошла до "Суровикинове линије", у протеклих два и по месеца наступајуће офанзиве.

Јужни део Доњецког бојишта и околина Артјомовска

Као и до сада највећи напредак украјинске стране, поново је забележен на јужном делу Доњецког фронта јер је након скоро два месеца од заузимања села Нескучное, Сторожевое, Благодатное и Макаривка, успела да помери линију и окупира Старомајроско. Ово им је дало тактичку предност па су после неколико дана преласком реке Мокри Јаљи најпре успоставили мостобран, а затим ушли у суседно Урожајне.

Потоње село је тренутно у сивој зони, јер Оружане снаге Руске Федерације и даље контролишу његове јужне делове. Извесно је да ће уколико појачање не стигне на време, руске јединице бити принуђене на повлачење јужно ка селу Завитне Бажања, где је положај за одбрану иза поменуте реке знатно повољнији.

Што се околине Артјомовска тиче, борбе се тренутно воде на периферији Клишивке где кључне позиције на узвишењима око града константно прелазе из поседа једне у посед друге стране.

Почетком августа украјинске снаге успеле су да уђу у село и заузму положаје у југозападном делу, али су из истог потиснуте 13. августа, жестоким нападом руских тенкова и борбених возила пешадије, подржаних артиљеријом. Са друге стране, поједине украјинске јединице у овом делу фронта настоје да заобиђу Клишивку продором кроз Андрејевку и Курдјумовку, са крајњим циљем стављања Артојомовска у полуокружење, будући да су северно од града изгубиле положаје у близини  Берховке.

На основу свега наведеног делује да украјинска војска настоји да успостави четири стабилна положаја и то по један у Херсону, Роботину, околини Старомајроска, односно Урожајна и Артјомовску. Из ових места може бити покренут и коначан главни удар, тачније последњи покушај да се пробију утврђене линије руске одбране, уз касније усмеравање дела преосталих резерви у део фронта на ком дође до "пуцања".

Према разчличитим изворима, процењује се да је Украјини остало око 60 одсто људства и средстава ратне технике намењених за текућу офанзиву, распоређених на свим поменутим правцима, што уз поменуте резерве и даље представља потенцијалну претњу за руске положаје.

Међутим треба узети у обзир и чињеницу да се ускоро ближи крај лета, а самим тим и период сувог тла погодног за спровођење офанзивних дејстава употребом оклопно-механизованих јединица. Лоши јесењи временски услови, али и руска контраофанзива у Луганској и Харковској области остављају мало времена украјинским снагама за остваривање својих циљева, па се до краја августа и почетка септембра могу очекивати интензивне борбе на јужним деловима бојишта.

Припреме за главни удар руске контраофанзиве

У Луганској и Харковској области руске трупе непрекидно напредују дуж читаве линије фронта, а крајем јула и почетком августа забележено је неколико значајних територијалних промена. Пре свега успостављен је широк мостобран и заузети су положаји код места Надија и Сергивка, након преласка реке Жеребец у Луганској области, чиме су створени услови за улазак у Харковску област и на том делу бојишта.

Слична је ситуација и са селом Новосељовско, које је ослобођено 5. августа, док су јединице руске војске ушле у харковска насеља Кисловка и Котљаровка где се тренутно воде борбе. Североисточно од два поменута места протеже се појас скоро ослобођених територија широк неколико километара, све до Синковке из које су се, према непотврђеним информацијама, украјинске снаге повукле почетком августа. У шумама надомак Кременаје и око Белгоровке тренутно се воде позиционе борбе, па није забележно веће померање прве линије.

Судећи по досадашњим операцијама у овом делу фронта, може се закључити да Оружане снаге РФ поред ослобађња Купјанска као примарног циља, примењују сличну тактику као и Украјинци на југу, тј. покушавају да открију најслабију тачку непријатељске одбране и ту концентришу велики број оклопно-механизованих трупа за продор.

Овоме у прилог говоре и поједини наводи о распоређивању чак 100.000 војника, 900 оклопних возила, 555 артиљеријских оруђа и око 370 вишецевних лансера ракета, дуж целе линије фронта у Луганској, односно Харковској области.

Поред припреме за главни удар, наведене снаге служе и као средство за спречавање слања додатних украјинских трупа на Запорошки и Доњецки правац, чиме се у одређеној мери растерећује руска одбрана. Уколико се испостави да је украјинска команда већ преусмерила огроман део трупа из Харковске области на јужно бојиште, руске снаге би врло лако могле дођи до реке Оскол и ослободити Купјанск, који представља кључно комуникационо чвориште у овом делу Украјине.