Како је "сторм шедоу" доживео судбину ХИМАРС-а у Украјини?

Од почетка Специјалне војне операције, украјинске снаге су добиле низ различитих система наоружања и средстава војне технике од земаља чланица НАТО. Великом броју возила, вишецевних лансера, ракета и система ПВО приписиван је статус "вундервафена", а због извештавања водећих западних медија, део јавности у Европи и Украјини, очекивао је да ће поједина средства преко ноћи преокренути рат у корист украјинске стране.

Сличан наратив био је присутан и на почетку текуће офанзиве на јужном делу бојишта, а у центру пажње овај пут нашле су се крстареће ракете "сторм шедоу", односно "скалп".

Реч је о крстарећим ракетама ваздух-земља, дугог домета које је развила МДБА, мултинационална компанија одбрамбене индустрије, са седиштем у Француској. Иако познате под два имена, једним за британско, а другим за француско тржиште, обе ракете имају готово идентичне карактеристике, па ће у наставку текста бити коришћен први назив.

"Сторм шедоу" дизајниран је половином деведесетих и почетком двехиљадитих, за потребе ратних ваздухопловстава Велике Британије и Француске, а у оперативну употребу уведен је 2003, тачније 2004. године. Намењен је за уништавање утврђених положаја, командних центара, објеката од стратешке важности, ваздухопловних база и комуникационих чворишта.

Први примерци "сторм шедоуа" испоручени су Украјини средином пролећа, што је потврдило и Министарство одбране Уједињеног Краљевства 11. маја 2023. године и од тада се користе у зони СВО. Упркос почетним успесима, њихова ефикасност је драстично опала током времена, а да би се то разумело неопходно је анализирати особине саме ракете, али и начин деловања руске противваздухопловне одбране.

Зашто се "сторм шедоу" сматра невидљивом ракетом?

"Сторм шедоу" има издужено цилиндрично тело, са два крила у средини која се расклапају након лансирања, три вертикална и два хоризонтална преклапајућа репна стабилизатора, због чега ракета може бити смештена унутар авиона како би његов радарски одраз био мањи.

Сам облик ракете доприноси њеним "стелт" карактеристикама и одличним аеродинамичким спсобностима, неопходним за избегавање радара и задржавање стабилности, односно прецизности при кретању великим брзинама на дугим дометима.

У предњем делу налазе се системи за навођење, а нос је такође конструисан како би смањио аеродинамички отпор. Средњи део испуњен је бојевом главом и горивом, док је мотор на турбомлазни погон позициониран у задњем делу, чиме је у доброј мери умањен и инфрацрвени (топлотни) одраз.

Поред свега наведеног, ракета је израђена од материјала који упијају радарске таласе што додатно повећава ниво "невидљивости", упркос дужини од чак 5,10 м, пречнику од 0,48 м, распону крила од 3 м и тежини од 1.300 кг.

Турбомлазни погон мотора ТРИ 60-30, производи максималан потисак од 5,4 кН и омогућава остваривање домета од 550 километара и кретање брзином од 0,8-0,95 маха у зависности од надморске висине.

Бојева глава, системи навођења и платформе носачи

Ракета је опремљена двоструком "броуч" (Bomb Royal Ordnance Augmented Charge, BROACH) бојевом главом конструисаном за уништавање подземних и добро утврђених циљева. Дејство се састоји из две фазе: прве у којој кумулативно пуњење прави рупу, тј. отвор у спољашњем слоју фортификације, најчешће направљеног од армираног бетона; док у другој фази главни део бојеве главе користи тај отвор за пролаз, већи пробој и евентуално уништавање унутрашњости објекта. Тежина "броуча" и даље није позната јавности, али се процењује на око 450 килограма.

Навођење се у почетној фази лета врши комбинацијом инерцијалног и сателитског навигационог система, са циљем вођења ракете до ваздушног простора у околини означеног циља. Након тога ракета лети на релативно малој висини и пребацује се у режим вођења путем уређаја за праћење терена, са претходно учитаном дигиталном мапом дате области, која се ажурира у реалном времену захваљујући навигацији и инфрацрвеном трагачу.

Стога је у терминалној (завршној) фази лета "сторм шедоу" способан да изврши прецизан удар по циљу чак и ако дође до губитка или ометања сателитске навигације. Ракета може бити монтирана на више различитих борбених авиона као што су: "јурофајтер тајфун", "торнадо ГР4", "мираж 2000", "рафал", "торнадо", "грипен"; док су украјинске снаге модификовале своје Су-24М како би их оспособили за њихову употребу.

"Сторм шедоу" у Украјини– од гаранта успеха "контраофанзиве" до кримског блата

Из наведених карактеристика, може се закључити да "сторм шедоу“ заиста јесте моћно оружје, а главну предност свакако представља брзина и "стелт" дизајн због којих је јако тешко открити и оборити ову крстарећу ракету. Међутим, пресретање није немогуће што су више пута до сада потврдиле посаде руских система ПВО, па је тако прича о "чудотворном наоружању" за преокретање рата у корист Украјине, пала у воду већ после две недеље активне употребе.

Иако је у почетку због неколико успешно  изведених напада , у којима је украјинска страна у два наврата 12. и 14. маја погодила ваздухопловну школу у Луганску, деловало да руске снаге неће одолети новом оружју, већ након две недеље "сторм шедоу" је доживео судбину фамозног ХИМАРС-а.

Наиме, ПВО Оружаних снага Руске Федерације су већ крајем истог месеца забележиле преко 10 потврђених пресретања и обарања ових ракета, након чега је учесталост успешних дејстава "сторм шедоуа" драстично опала.

Разлог за то лежи у чињеници да је посадама на разним радарским и системима ПВО потребан одређени период да се прилагоде начину рада новог система наоружања непријатеља (као што је био случај са ХИМАРС-ом), што нажалост резултира одређеним губицима у првим данима употребе.

Коју тактику су руски ракеташи применили како би на време уочили и оборили ове ракете, може се утврдити анализом снимака дејства "панцира" по њима.

Први објављени видео снимак пресретања појавио се дан након покушаја украјинске војске да уништи Чонгарски мост, који спаја Херсонску област са Кримом, 22. јуна 2023. године.  На снимку најпре можемо видети како је "панциров" радар за претрагу 2РЛ80 уочио силуету ракете која подсећа на "сторм шедоу" на удаљености од пет километа, што се и поклапа са његовим декларативним карактеристикама.

Овај радар способан је да уочи циљеве са површином радарског пресека од 0,03 м2 на 7 километра, док "сторм шедоу" има радарски одраз 0,025м2 на 5 км, због чега нема дилеме да се ради управо о тој крстарећој ракети.

Посада је, након уочавања циља, усмерила наоружање ка њему и лансирала једну ракету која није успела да погоди мету, а разлог за то је минималан домет "панцира" од 1,2 км, будући да се "стром шедоу" већ приближио на 700 м од система. Одмах после прве, лансирана је и друга ракета у још неповољнијим условима, јер је требало да погоди циљ у одласку, што је упркос брзини "панцирове" ракете од око 2,3 маха, изузетно тежак подухват.

На крају, на монитору инфрацрвеног трагача може се видети експлозија, али није могуће сасвим тачно утврди да ли се ради о уништењу крстареће ракете у ваздуху или њеном поготку у мост. Истина је негде на средини, па је врло вероватно ракета руске ПВО успела да сустигне "сторм шедоу" и погоди је у реп, међутим крстареће ракете великих димензија не морају нужно експлодирати у ваздуху при поготку у задњи део, већ падају на тло у "комаду".

Ово би објаснило и величину рупе, тј. штете, јер би двострука бојева глава од 450 килограма сигурно направила много већи отвор на површини.

Слична ситуација одиграла се шестог августа, када је руска посада на "панциру" успела да оштети још једну крстарећу ракету "сторм шедоу", која је такође пала на Чонгарски мост, а овај пут штета је била знатно мања.

Упркос нејасноћама о крајњем исходу, чињеница да је оператер "панцира" снимао радарски монитор пре уочавања циља, као да је очекивао његово појављивање, сама по себи говори о  две могуће руске тактике за пресретање ових ракета:

1. Посада конкретног система добила је информацију од радариста на истуреним положајима или посада других средстава ПВО, опремљених радарима способним за уочавање "стелт", односно циљева са малим одразом, попут С-300 и С-400 позиционираних иза "панцира". Заправо ова опција није новина, јер се руска противваздухопловна одбрана одавно заснива на постојању вишеслојне мреже међусобно повезаних система.

2. На другом делу снимка примећује се да је инфрацрвени (ИЦ) трагач већ пратио циљ, па делује да га је открио пре самог радара "панцира", насумичним осматрањем неба или на основу информације горепоменутих система. Ово нам даље говори да је уређајима за откривање инфрацрвених одраза, могуће уочити „сторм шедоу“ на већим дистанцама него употребом радара, што потврђује стари аргумент да „стелт“ ракете нису баш „невидљиве“ за апарате ове врсте. У  конкретном случају ИЦ трагач је открио ракету на дистанци између 10 и 15 км, а радар „панцира“ на 5 км. Наравно, за лансирање ракете ПВО потребно је да радар „ухвати“ циљ, али је свакако од велике користи да посада путем ИЦ трагача доста раније може пратити његово кретање.

Поред уобичајеног пресретања и обарања, Оружане снаге РФ користе и друге начине како би одговорили на употребу "сторм шедоуа". Један од њих је и електронско ометање, што би се могло закључити из пада једне од крстарећих ракета у муљ и блато надомак Чонгарског моста.

Наравно постоји и могућност да је дошло до квара неког од уређаја за навођење, што са друге стране доводи у питање њихову пренаглашену прецизност.

Такође, приметан је и пораст броја оборених и уништени Су-24М, као резултат настојања руских снага да смање количину ваздухопловних платформи оспособљених за ношење "сторм шедоуа". Највећи удар непријатељу задат је петог августа, када је погођен војни аеродром Оружаних снага Украјине надомак Староконстатинова, у Хмељницкој области, на ком су били стационирани поменути авиони. Након првих експлозија узрокованих руским пројектилима, уследиле су секундардне детонације као могућа последица оштећења складишта у ком су биле смештене британске ракете.

Стога се све више поставља питање одрживости употребе "стром шедоуа", имајући у виду ограничену количину и све мањи број летелица опремљених за њихово ношење.

Са друге стране, 7. јула објављена је вест о пребацивању оборених ракета са фронта компанијама одбрамбене индустрије РФ, ради проучавања и "дешифровања" начина њиховог рада, чиме ће додатно бити умањена њихова ефикасност.