"Чебурашка" у СВО: Тешки вишецевни бацач пламена произведен у ДНР

Од почетка сукоба у Украјини и свог оснивања 2014. године, Доњецка Народна Република настојала је да покрене производњу сопствених система наоружања и друге војне опреме. Иако су у почетку то биле углавном једноставне импровизације, временом су конструктори из ДНР успели да применом искустава са фронта и употребом заплењене ратне технике, дизајнирају и направе сложене системе какав је самоходни вишецевни лансер ракета, односно тешки бацач пламена "чебурашка".

Рад на развоју аутохтоних средстава ракетне артиљерије започет је још 2015. године, а водећу улогу у том процесу имала је "Државна компанија за иновације". Додатну подршку пружила су разна републичка предузећа и то производњом засебних компоненти и подсистема.

Већ у наредној години, конструисано је неколико различитих примерака вишецевних лансера, који су послати на фронт ради обављања испитивања у реалним борбеним условима.

Упркос недостатку претходног искуства конструктора на изради сличних платформи, ограниченој количини опреме и делова као последици ратних услова, ови системи су се показали врло ефикасни у борби са украјинским снагама.

Комично име и заплењени камиони                                  

Коначно на изложби наоружања одржаној деветог маја 2018. године у Доњецку, први пут су и званично представљени вишецевни лансери домаће производње. Међу главним експонентима нашла се и "чебурашка", а њено специфично име, које иначе води порекло од лика из анимираног филма совјетске продукције, одабрано је због грешке једног украјинског војног званичника.

Наиме, 2015. године украјинске власти оптужиле су  припаднике Народне милиције Доњецке Народне Републике, да су у нападима користили тешке вишецевне бацаче пламена под називом "чебурашка". Поменути званичник је највероватније мислио на сличан систем "буратино" ("пинокио" у преводу са руског језика), односно чувени ТОС-1 (тяжёлая огнемётная система), па су оружане снаге ДНР одлучиле да задрже тај комичан назив.

До сада је направљено свега неколико примерака ових платформи, а њихова употреба заједно са сличним лансерима руске војске, забележена је и више пута од почетка Специјалне војне операције. У августу 2022. године, две модернизоване "чебурашке" ушле су у употребу оперативно-борбене тактичке формације "Каскад" , јединице под управом Министарства унутрашњих послова ДНР.

Мобилну компоненту "чебурашке" чини шасија тешког вишенаменског камиона совјетске производње КрАЗ-260, који су заробљени од украјинских снага у борбама или заплењени у војним складиштима на почетку сукоба.

На возило је монтирано два вишецевна лансера, па је укупна тежина система 21 т без муниције и посаде, односно око 26 тона у маршевском и борбеном положају. Дужина платформе је 8,7 м, ширина 2,7 м, док је највећа висина 3,1 метар.

КрАЗ-260 има погон 6х6, покреће га дизел мотор јачине 288 коњских снага, па може остварити највећу брзину на путу од 80 км/х и максималан радијус кретања од око 850 км. Камион се може кретати уз нагиб од 60%, бочни нагиб од 40% и савладавати вертикалне препреке висине до 0,6 м, ровове ширине до једног метра и водене препреке дубине до 1,2 м.

Два лансера и јединствен калибар ракета

Као што је већ поменуто, "чебурашка" има два кутијаста лансера позиционирана један иза другог, при чему сваки има 32 цеви, распоређене у четири реда по осам. Лансери су постављени на ротирајуће платформе што им омогућава кретање од 360 степени по азимуту и од 0 до +55 степени по елевацији. Опремљени су станицом за даљинско управљање, путем које обавља лансирање ракета, а оператер може бирати да ли ће извршити дејство из једне или више цеви узастопно, односно истовремено.

Захваљујући описаној конфигурацији, лансери се усмеравају независно један од другог, па је овај вишецевни ракетни систем способан за симултано дејство по два различита циља. Такође, по укупном капацитету од 64 ракете, производ из ДНР превазилази готово све сличне платформе, укључујући и ТОС-1 и ТОС-2. Поред специфичног имена, услова у којима је настала, броја лансера и количине муниције у једном пуњењу, "чебурашка" се истиче и по јединственом калибру невођених ракета калибра 217 мм.

Претпоставља се да је поменута муниција одабрана на основу доступних материјала и производних могућности, а њен минимални домет износи 1,5 км, док је максималан око 9,6 км што је знатно више од основне верзије ТОС-1 и еквивалентно најновијој верзији ТОС-1А.

Дизајн је крајње једноставан, па ракете имају цилиндрично тело без спољашњих вертикалних или хоризонталних стабилизатора и млазни мотор на чврсто гориво са искошеним млазницама за подстицање ротације. Бојева глава је термобарична, због чега се овај систем и класификује као тешки бацач пламена, попут горепоменутих лансера ТОС фамилије.

Намењена је за уништавање живе силе и лакше оклопљених непријатељских циљева, на отвореним површинама или у заклону, а снага термобаричног пуњења у одређеној мери компензује мањи домет у односу на класичне вишецевне ракетне лансере. Једини озбиљнији недостатак "чебурашке" огледа се у релативно малој брзини паљбе, што се може закључити на основу снимака дејства у зони Специјалне војне операције.

Имајући у виду околности под којим је конструисан, ограничења и недостатак озбиљнијих материјалних средстава, овај систем показује потенцијал и значај војне индустрије Доњецке Народне Републике. Иако нису произведене у великом броју, "чебурашке" су од 2016. године више пута показале свој квалитет и ефикасност у одбрани ДНР, док данас у оквиру СВО, њихове посаде раме уз раме са припадницима Оружаних снага Руске Федерације раде на ослобађању читавог Донбаса.