Лака вишенаменска вођена ракета "издељије 305": Од спецназа до украјинског фронта (ВИДЕО)

Вишенаменски борбени хеликоптери Ваздушно-космичких снага Руске Федерације су у протекла два месеца одиграли значајну улогу у заустављању наступајуће украјинске офанзиве, наносећи непријатељу вишеструке губитке.

Током напада из ваздуха као највећа претња по живу силу и средства ратне технике украјинске војске, показале су се вођене ракете лансиране са летелица Ка-52 и Ми-28. Поред већ добро познатих "вихора" и "атака", забележена је и интензивна употреба најсавременијих ЛМУР ракета, које по својим карактеристикама знатно одскачу од домаћих и страних еквивалената.

ЛМУР (легкая многоцелевая управляемая ракета), односно "лака вишенаменска вођена ракета" у преводу са руског језика, позната и по ознаци "издељије 305" је ракета врсте "ваздух-земља" намењена за уништавање широког спектра стационираних и циљева у покрету, дању и ноћу у свим временским условима. Лансирање се може извршити са више различитих хеликоптерских платформи укључујући две модификације Ми-8, Ми-28 и Ка-52.

Развој ракете "издељије 305" започет је 2012. године у "Конструкторском бироу машинства" са седиштем у граду Коломни, по захтеву Федералне службе безбедности (ФСБ), а у исто време конструисана је и слична ракета "издељије 79", али је тај пројекат након неколико година отказан.

Пробна испитивања на хеликоптерима Ми-8МНП-2 спроведена су током 2015. и 2016. године када је и покренута серијска производња, а ракета је први пут представљена јавности приликом војно-техничког форума "Армија 2021".

У међувремену се поред ФСБ, за ЛМУР заинтересовало и ратно ваздухопловство, па је након додатних тестирања и евалуације "издељије 305" уведено у оперативну употребу оружаних снага у јесен 2022. године.

Дизајн и летне каратеристике

Ракета има стандардно цилиндрично тело, са прозирним носем у коме је смештени систем за навођење, о чему ће бити речи у наставку текста. На предњем и задњем делу налазе се два пара преклапајућих крила, тј. стабилизатора у облику слова "Х", при чему је задњи пар већи и између осталог служи за смештање уређаја за пренос података. Дужина читаве ракете је скоро два метра, пречник 200 милиметара, а тежина 105 килограма.

Већину унутрашњег простора заузима мотор на чврсто гориво, који омогућава максималну брзину кретања ЛМУР-а од око 230 м/с (828 км/х) и домет од 14,5 км. У зависности од висине лансирања, ракета може летети у висинском распону од 100 до 600 метара, док се у последњој фази нагло обрушава на одабрани циљ. Описана комбинација мале висине лета и велике брзине кретања "издељија 305" у великој мери отежава њихово обарање.

Додатно, могућност лансирања са удаљености већој од 14 километара готово обесмишљава покушај да се системима попут "стингера" (домет осам километара) и "гепарда" (домет 5,5 км) оборе хеликоптери, носачи ових ракета.

Због високо-експлозивне бојеве главе тежине 25 кг, примарне мете ЛМУР-а нису тешко оклопљени циљеви попут основних борбених тенкова, већ жива сила, оклопни транспортери, борбена возила пешадије, самоходни артиљеријски и системи ПВО, као и утврђени положаји непријатеља. Уз све наведено, важно је истаћи да су ове ракете комплементарне са другим системима наоружања, вођеним и невођеним, па се често користе у комбинацији са њима.

Систем за навођење

Као што је већ поменуто, систем за навођење смештен је у носу ракете и састоји се од уређаја за комбиновано инерцијално-сателитско навођење, термовизијске камере са трагачем и двосмерног комуникационог канала за управљање у реалном времену и ручно навођење. Овакав систем омогућава различите начине навођења на циљ, укључујући и "испали и заборави", што "издељије 305" чини првом ракетом руске производње у тој класи са таквом опцијом.

Наведени режим паљбе подразумева да пре лансирања оператер обележи циљ и затим лансира ЛМУР која се искључиво ослања на сателитску навигацију и сопствени трагач. Иако у одређеној мери умањује максималан домет, услед ограничених способности трагача, ова опција знатно олакшава посао члановима посаде.

Наиме, приликом употребе других ракета као што је нпр. "вихор", оператер све време мора ласером означавати одабрани циљ до момента удара. Стога уколико дође до непријатељског напада на хеликоптер и последичног маневрисања, навођење аутоматски престаје јер се ласерски сноп уклања са циља. Управо ту лежи кључна предност режима "испали и заборави" јер је обавеза оператера само да лансира ракету, после чега пилот може удаљити летелицу на безбедно одстојање.

Са друге стране, ако дође до ситуације у којој нису познате тачне координате противничке мете или се она налази изван видокруга пилота, односно оператера, "издељије 305" се комбинацијом инерцијалне и сателитске навигације лансира у означени простор. Након тога, оператер преузима контролу и путем уређаја за комуникацију са ракетом "АС-БПЛА" и термовизијске камере октрива циљ и наводи је до удара. У овом режиму комбинованог вођења могуће је остварити домет од 14,5 км, а оператер има опцију преусмеравања пројектила са једне на другу мету у току лета.

Који хеликоптери могу носити "издељије 305"?

Постоје два носача/лансера за употребу ЛМУР, који се монтирају на спољним подвесним тачкама хеликоптера и то: АПУ-305 и АПУ-Л. Носачи су опремљени контекторима за повезивање ракете и авионике летелице, као и преклапајућом поклопцем за заштиту носног дела, пре лансирања. Једина суштинска разлика два лансера огледа се у чињеници да АПУ-Л има капацитет за две, а АПУ-305 само за једну ракету.

Прве летелице наоружане "издељијем 305" биле су дубоко модернизоване варијанте хеликоптера Ми-8: Ми-8МНП-2 конструисан за потребе ФСБ, на коме су и спроведена прва испитивања ракете; и Ми-8АМТШ-ВН оспособљен за десантне операције и потребе "спецназа". Ове платформе могу носити до четири горепоменута лансера, са укупно шест до осам ракета, на спољним подвесним тачкама.

У оба случаја за остваривање компатибилности са ЛМУР била је неопходна уградња низа уређаја и подсистема попут: оптоелектронског система са ласерским даљиномером, дневном и ноћном камером, као и антеном за двосмерну комуникацију смештених у дну предњег дела трупа; и новог система управљања ватром у кабини уз АС-БПЛА.

Друге две платформе оспособљене за употребу "издељија 305" су Ми-28НМ и Ка-52М, међутим код ових хеликоптера није била потребна никаква модификација оптоелектронских и радарских система. Откривање, класификација и навођење на циљ обављају се путем већ постојећих уређаја, међу којима је и АС-БПЛА, па је једина новина уградња лансера АПУ-305, односно АПУ-Л. Максималан капацитет ракета је у оба случаја осам, а главна предност је што захваљујући напреднијим радарима и оптоелектронским апаратима пилоти и оператери Ми-28НМ и Ка-52М могу откривати и пратити циљеве на раздаљинама већим од домета самог ЛМУР-а.

Варијанте и досадашња борбена употреба

Осим стандардне серијске верзије "издељије 305", постоји или је постојало још четири варијанте ових ракета и то: горепоменута "издељије 79", која је такође својевремено носила ознаку ЛМУР, али никада није тестирана због недостатка адекватног лансера, па је пројекат њиховог развоја отказан; "издељије 305-УЛ" варијанта за обучавање, са мањим крилима и без бојеве главе; "издељије 305Е" извозна варијанта; и "издељије 306" о којој тренутно нема поузданих информација, а претпоставља се да је наоружана кумулативном бојевом главом.

Ракете "издељије 305"  први пут су коришћене у Сиријском грађанском рату, где је заправо обављено тестирање у реалним борбеним условима. Због одличних резултата остварених приликом удара по положајима терористичких група и организација, ЛМУР је добио препоруку за званично увођење у оперативну употребу ратног ваздухопловства.

Наравно, интензивнија употреба забележена је током Специјалне војне операције и то од самог почетка тј. фебруара и марта 2022. године, када су редовно објављивани снимци њиховог дејства по средствима ратне технике украјинских снага.

Велики део видео материјала приказује не само уништавање противничких мета, већ и процес навођења ракете и то из угла оператера, забележен уз помоћ термовизијске камере. Управо ови снимци сведоче о прецизности и ефикасности ЛМУР-а приликом дејства по широком спектру циљева, од оклопних возила све до утврђених положаја и грађевина у којима је позиционирана жива сила непријатеља. Уколико заиста дође до развоја верзије са кумулативном бојевом главом, нема сумње да ће се на мети "издељија" наћи и основни борбени тенкови украјинске војске, што ће додатно побољшати њихов борбени учинак.