Од обарања "бајрактара" до ометања "старлинка": "Красуха", систем за електронско ратовање

Оружане снаге Руске Федерације су, након вишегодишњег искуства, успеле да развију тактику за употребу система за електронско ратовање, сличну оној коју користе јединице противваздухопловне одбране.

Наиме, ради се о вишеслојној мрежи међусобно повезаних средстава за ЕР, распоређених на релативно малој удаљености, интегрисаних са радарским и системима ПВО. До сада је Русија развила низ различитих комплекса, а међу најефикаснијим су свакако системи из породице "красуха", тј. 1Л269 "красуха-2" и 1РЛ257 "красуха-4".

Развој ових система за ЕР започет је још средином деведесетих у "Концерну радиоелектронске технологије" (КРЕТ), док су државна испитивања завршена 2009. године. Први примерци испоручени су оружаним снагама 2012, односно 2013, а  званично увођење оба система из породице "красуха" у оперативну употребу руске војске коначно је уследило 2014. године.

Такође, интересантна је и чињеница да су Оружане снаге Републике Србије током 2021. и 2022. године уговориле набавку непознатог броја "красуха", међутим због међународних санкција којима је изложена Русија ови системи и даље нису испоручени нашој војсци.

Иако припадају истој породици, између њих постоји неколико разлика у виду: опреме – "красуха-2" користи аналогну, а "красуха-4" дигиталну; врсте шасија, односно возила носача; и примарних циљева за ометање.

"Красуха-2" – главни ометач авиона за рано упозоравање и контролу

Комплекс за електронско ратовање "красуха-2" првенствено је намењен за заштиту система ПВО, кључних војних објеката и различитих војних групација током марша. До сада су највише коришћени за обезбеђивање мобилних система за лансирање балистичких ракета кратког домета 9К720 "искандер", у маршевском положају.

Примарне мете овог средства су авиони за рано упозоравање и контролу (навођење), популарни "авакси" (Airborne Early Warning and Control, AWACS). Систем функционише, тако што након отркивања поменутих летелица, делује зрачењем на њихове радаре у С-банду (фреквенције од 2,3 до 2,5 ГХз и од 2,7 до 3,7 ГХз) стварајући сметње у виду "лажних мета", чиме онемогућава навођење и нишањење високо-прецизног оружја других борбених летелица.

Због тога су "авакси" принуђени да напусте ваздушни простор у оквиру ког се врши ометање и одустану од својих борбених задатака, а максимални домет по даљини овог комплекса је 250 км. Додатно "красуха-2" може онеспособити и радаре на већ лансираним ракетама са радарским навођењем, тако што сметњама помера нишанску линију (еквисигнални правац), услед чега долази до промашаја циља.

Систем се састоји од параболичне антене са опсегом кретања од 360 степени по азимуту и додатне опреме монтиране на тешку четвороосовинску шасију БАЗ-6910-022, са погоном 8х8, коју покреће дизел мотор са турбопуњачем јачине 500 кс. Кабина возила заштићена је од микроталасног зрачења и служи за смештај три члана посаде, укључујући два оператера и возача. Поред главног, у борбеним условима користе се још два помоћна возила са уређајима за управљање ватром и другом специјализованом опремом.

Шасија има висок степен мобилности, па се ово возило може кретати максималном брзином на путевима од 80 км/х и савладавати нагиб од 60%, бочни нагиб од 40%, вертикалне препреке висине до 0,6 м, ровове ширине до 1,5 м и водене препреке дубине до 1,4 м. При оптималној брзини кретања домет возила је 1.000 км, а време потребно за прелазак из маршевског у борбени положај износи свега неколико минута.

Шта све може онеспособити „красуха-4“?

Слично као претходно описани и овај систем служи за заштиту и "сакривање" кључних објеката, система ПВО, војних групација, комуникационих чворишта и командних положаја од непријатељских радара. Ипак, осим ометања "авакса" и већ лансираних ракета, "красуха-4" може дејствовати и по борбеним авионима, крстарећим ракетама, беспилотним летелицама, па чак и копненим радарима и то на раздаљинама до 300 км.

Захваљујући већем домету, уз помоћ комплекса могуће је ометати и сателите у нижој Земљиној орбити, а приликом ометања постоји шанса да дође до трајног оштећења радио-комуникационе и друге електронске опреме непријатељског циља. "Красуха-4" дејствује на сличан начин као и "красуха-2", стварајући снажно ометање у виду зрачења на радаре у Х-банду (фреквенције од 8,5 до 10,68 ГХз) и Ку-банду (фреквенције од 13,4 до 14 ГХз и од 15,7 до 17,7 ГХз).

У описаном процесу долази до "заслепљивања" и обмане система за лоцирање противника, због чега непријатељски радари престају да откривају и разликују пријатељске од противничких циљева, на растојањима између 250 и 300 км. Када су у питању већ лансиране ракете, дејство је потпуно исто као код "красухе-2".

Комплекс се састоји од шасије "Камазовог" тешког вишенаменског камиона 6350, са погоном 8х8, ког покреће дизел мотор са турбопуњачем јачине 360 кс, на коју је монтирана заштитна кабина са великом куполом. Поред главног возила за ометање, у борбеним операцијама користи се и још једно идентично у коме су смештени уређаји за управљање ватром, односно електронским дејством.

На куполи се налазе две веће кружне антене и једна мања, уз додатну опрему, а читава компонента се у маршевском положају спушта унутар заштитне кабине. Опсег кретања антена по азимуту, захваљујући покретној куполи, износи 360 степени, док је по елевацији од 0 до +60 степени. Приликом преласка у борбени положај, четири хидраулична стабилизатора (по два са леве и десне стране) спуштају се на земљу, а читав процес укључујући подизање куполе траје 20 минута у летњим, односно 40 у зимским условима.

Трочлана посада је током кретања смештена у предњу кабину, а задња, тј. заштитна опремљена је оклопом са степеном заштите 5а, по стандарду "ГОСТ" (укључујући муницију у калибру 7,62х39 мм). "Камаз 6350" такође има висок ниво мобилности, па се може кретати максималном брзином од 95 км/х на путевима и савладавати савладавати нагиб од 60%, бочни нагиб од 40%, вертикалне препреке висине до 0,6 м, ровове ширине до 1,4 м и водене препреке дубине до 1,75 м.

Употреба и ефикасност

Дефанзивна улога комплекса за ЕР огледа се у већ поменутој заштити кључних положаја, објеката, и система наоружања, ометањем непријатељских радара. Међутим, међусобна и комплементарност са радарима и средствима ПВО омогућавају и офанзивну примену "красухе".

Такво дејство састоји се из три фазе: у првој радаристи уочавају борбену групу непријатеља у ваздуху и јављају посадама система ПВО и ЕР њену позицију и смер кретања; у другој дејством комплекса за електронско ратовање остварује се ометање и онеспособљавање авиона за рано упозоравање и контролу ("красуха-2") и борбених авиона или беспилотних летелица ("красуха-4") у оквиру борбене групе; на крају у трећој, посаде система ПВО отварају ватру по "заслепљеним" летелицама и обарају их.

Наравно, поред помоћне улоге, системи за ЕР имају способност да самостално оборе, приземље  и онеспособе противничке ваздухоплове. Томе у прилог говори и чињеница да су "красухе" између осталог одговорне за обарање турских беспилотних летелица "бајрактар ТБ-2" и  израелске лутајуће муниције (дронови камиказе) "хароп" у Нагорно-Карабаху, принудно слетање америчких хеликоптера АХ-64 "апач" и онеспособљавање крстарећих ракета "томахавк" у Сирији.

Ипак, шира употреба ових система за електронско ратовање примећена је у Украјини и то од првих дана Специјалне војне операције. До данас, "красухе" су оствариле одличне резултате будући да су готово десетковале "бајрактаре" и друге беспосадне ваздухоплове, а посебно је занимљив податак да су посаде на овим комплексима оствариле делимично успешно ометање сигнала сателита "старлинк".