Једренски мир између Русије и Турске: Један од најважнијих датума српске историје 19. века

Мировни уговор из Једрена је споразум којим је окончан Руско-турски рат из 1828-29. године, а потписан је 2. септембра 1829. у турском граду Једрену, између представника Руског и Османског царства.

Овим уговором Порта се обавезала да ће Србији дати аутономију у оквиру Турског царства и да ће јој вратити шест одузетих нахија, које су биле ослобођене под Карађорђем, током Првог српског устанка. То су биле крајинска, црноречка, параћинска, крушевачка, старовлашка и јадарска нахија.

Према тексту уговора, у делу који се односи на Србију, "Порта се најсвечаније обавезује да ће испунити све ове услове без икаквог одлагања и са свом могућом тачношћу - одмах да врати Србији шест округа, и тако заувек обезбеди мир и благостање верног и послушног српског народа".

"Ферман о спровођењу горе наведених декрета биће издат и званично саопштен царском руском суду у року од месец дана од потписивања овог мировног уговора", додаје се.

Једренским миром је Турско царство признало и аутономију Грчкој, Молдавији и Влашкој. Руска војска је остала и у Молдавији и Влашкој како би "надгледала поступање према њима."

Слободна пловидба кроз Босфор

Пловидба Дарданелима и Босфором постала је отворена за све руске трговачке бродове: "Узвишена Порта се обавезује да пази да трговина, а посебно пловидба Црним морем, не буде подвргнута никаквим препрекама; притом, она признаје и објављује да је пролаз кроз Цариградски канал и Дарданеле потпуно слободан и отворен за руске бродове под трговачком заставом."

Од посебног значаја су делови уговора којим се гарантује слободна пловидба Црним морем. Ова слобода трговине "ни у ком случају" није смела бити нарушавана, "на било који начин или под било којим изговором, било каквим забранама или ограничењима…"

Руски бродови су били изузети и "од било какве унутрашње инспекције османских власти, на отвореном мору и у лукама, пристаништу или на путевима Турског царства."

Према мировним одредбама, руски поданици нису били обавезни да о својим пословима обавештавају локалне турске власти, а одлучено је да се "ове предности прошире и на трговину житом које је извезено из Русије и да никада неће бити тешкоћа или лудила за његов слободан транспорт, под било којим изговором."

Ка стварању самосталне српске државе

Једренским миром Руско царство се, након кризе из периода наполеонских ратова, поново потврдило као заштитник свих православних хришћана у Турском царству, а посебно као заштитник Србије, Грчке, Влашке и Молдавије.   

Текст уговора наставља се на претходне руско-турске мировне уговоре, попут Акерманске конвенције из 1826. године или Букурешког уговора, закљученог између Русије и Турске 1812, који је Порта претходно одбијала да испуни. Када је Порта грубо погазила Акерманску конвецију, 1828. избио је рат између Русије и Турске.

Једренски мир је био само један корак у "изласку Србије из турског ропства". Заправо, био је то огроман корак ка стварању самосталне српске државе, који ће се окончати Берлинским уговором (1878), којим ће коначно Србији велике силе признати самосталност.

Како пише историчар Владимир Чоровић: "Руска војска није могла да 1828. пређе преко Дунава. Тек 1829. успео је енергични и врло способни генерал Дибић да сломи турски отпор и да продре до Једрена. Султан је на то затражио мир."

Према одредбама Једренског мира, "Русији је било признато већ у Акерману уговорено право српске силе заштитнице."

Укратко, како закључује Чоровић: "Једренски мир је један од најважнијих датума српске историје 19. века. Њим је стварно обезбеђена самоуправа Србије и осигуран њен међународни положај. Улога Русије у њему је толико видна, да је није потребно нарочито истицати."