Свет

Рат сећањима: Како је ЕУ изједначила СССР и Трећи рајх

Европски парламент прогласио је 23. август, дан када су СССР и Немачка 1939. године потписале Споразум о ненападању (Пакт Молотов-Рибентроп), за Дан сећања на жртве стаљинизма и нацизма, односно Дан сећања на жртве тоталитарних режима, пишу "Вечерње новости"
Рат сећањима: Како је ЕУ изједначила СССР и Трећи рајх© Yevgeny Khaldei/Getty Images

Европски парламент прогласио је 23. август, дан када су 1939. године СССР и Немачка потписале Споразум о ненападању (Пакт Молотов-Рибентроп), за Дан сећања на жртве стаљинизма и нацизма, односно Дан сећања на жртве тоталитарних режима, пишу "Вечерње новости".

Таквим поступком "повезани" су СССР и Трећи рајх, иако је, лист наводи, чињеница да је на исти дан, 23. августа 1943. године, почео најкрвавији део Стаљинградске битке, у којој је Црвена армија "сломила кичму Трећем рајху". Историја, дакле, сведочи да је поменути пакт потписан само да би се "купило време".

Да поглед на историјске догађаје није исти на Истоку и Западу и да се између ова два фронта води рат сећања, односно рат сећањима, сматра историчар професор доктор Момчило Павловић.

"Чак ни Дан победе више није јединствен, нити се на исти начин слави у Европи. У Русији се Дан победе над фашизмом у Великом отаџбинском рату и даље обележава војном парадом, а у земљама ЕУ тај дан је углавном замењен Даном Европе, иако те две ствари нису битније повезане", наводи он.

"Спајање и преклапање та два дана збуњује, посебно млађе генерације, које неће знати да Дан Европе нема везе са Даном победе над фашизмом, нити је битно повезан са антифашизмом. Неко је приметио да је Дан победе замењен Даном Европе, што значи да је дан ослобођења поробљених замењен даном још већег богаћења богатих. То је западњачки поглед на светску историју", додаје Павловић.

Пакт Молотов-Рибентроп од почетка Хладног рата користио се као доказ да су Стаљин и Хитлер заједно изазвали и подједнако скривили Други светски рат. Од пада Берлинског зида ова тема је све присутнија у медијима како се НАТО ширио даље на исток.

Чак је и гасовод од Русије до Немачке у медијима злонамерно назван "гасовод Молотов-Рибентроп".

У "евроатлантским" интерпретацијама историје, као констатују "Новости", заборавља се одговорност Запада за Хитлеров успон, као и чињеница да ни пакт Молотов-Рибентроп не би постојао да 1938. Енглеска и Француска нису поклониле Чешку Хитлеру у Минхену.

"Минхенским споразумом је било предвиђено да територије на којима претежно живе Немци буду запоседнуте од стране немачке војске између 1. и 7. октобра 1938. На свим овим просторима ниједан објекат није могао бити уништен или померен. То је важило чак и за пољопривредну опрему и стоку чешких сељака који су протерани. У Паризу и Лондону, светске масе одале су велику почаст председнику Француске и премијеру Британије, као људима који су сачували мир. Чемберлен, председник британске владе, по повратку из Минхена, изјавио је: 'Верујем да ће овај мир трајати цео наш живот'", подсећа Павловић.

Професор наводи и да је истовремено Хитлер, својој љубавници поверио, а она забележила у свом дневнику: "Тек сада схватам колико је Запад слаб и сада ћу да водим рат који ми је потребан да бих наметнуо своје идеје свету".

У новембру 1938. ојачана Мађарска је, како додаје сагорорник "Новости", окупирала је јужну Словачку, марта 1939. године, на подстицај Немачке, Словачка је прогласила независност, а остатак Чешке окупирала је немачка војска. Почетком 1939. године западноевропске земље, посебно Британија и Француска, сматрале су да су се договориле са Хитлером и нису имале озбиљну намеру да му блокирају пут ка источној Европи.

У априлу 1939. Совјети су понудили споразум о узајамној помоћи између Француске, Енглеске и Совјетског Савеза и док је Француска била спремна да то прихвати, Британија одбила, а Пољска није хтела да прихвати услов да ће совјетске трупе, ако је нападне Немачка, ући на њену територију.

Почетком августа, на састанку Политбироа, Стаљин је изјавио да за СССР постоје две могућности – споразум са Немачком или са савезницима.

У то време СССР је водио рат са Јапаном на територији Монголије и процењивао да ли ће бити нападнут и са европског тла.

Немачка и Јапан су 1936. године потписале Антикоминтернски пакт против СССР-а, коме се 1937. године придружила и Италија, а та непосредна опасност је отклоњена када су 23. августа 1939. министри иностраних послова СССР-а и Немачке Молотов и Рибентроп потписали у Москви споразум, чији је јавни део предвиђао обавезу међусобног ненападања и помоћи у случај напада на једног од потписника. Тајни део споразума представља поделу интересних сфера и међусобно разграничење.

Совјетски документи, како "Новости" наводе, показују да се заиста радило о куповини времена и простора, да се рат са Немачком отпочне што касније и што даље од срца Русије.

"Важно је приказати контекст догађаја и хронологију сарадње западних земаља са Хитлером до августа 1939. Проблем није толико у догађајима колико у њиховом доживљавању, нити толико у чињеницама колико у њиховом (пре)вредновању. Западњачки поглед на свет и прошлост оспорава или умањује, често чак и криминализује улогу Црвене армије у победи фашизма", упозорава проф.др Павловић.

image
banner new
banner