Грушко: Ничег тајног није било у мојој посети Србији

Заменик министра спољних послова Руске Федерације, Александар Грушко, рекао је да у његовој посети Србији 13. октобра није било "ничег тајног" и да су спекулације на ту тему на Западу доказ да се западне земље плаше било каквих контаката Русије и Србије. 

"Страх западних земаља од било каквих контаката Русије и Србије указује на то да су заборавиле како да посматрају стварност", рекао је Грушко.

Коментаришући оцену западних медија да је његово путовање у Србију било "веома тајно", Грушков је напоменуо да је "то још један пример лудила које је буквално запљуснуло западне престонице и да у његовом путовању није било ничег тајног".

"Оно што нас је погодило јесте да је председник Србије Александар Вучић био под притиском западних земаља. Они су покушали да натерају Србију да одустане од плана консултација између Москве и Београда о спољној политици, који смо потписали са Србијом. Штавише, ово је документ који Русија има са десетинама земаља света. То је само страх од било каквог контакта између Србије и Русије, што указује да на Западу, по мом мишљењу, више не могу да сагледавају реалност", нагласио је Грушко у интервјуу за телевизију "Звезда".

Он је истакао да Србија и Русија имају богату билатералну сарадњу.

"Ми у Србији реализујемо веома велике пројекте, ти пројекти су обострано корисни, тичу се и саобраћајне и енергетске сарадње", рекао је руски дипломата.

Енергетско самоубиство ЕУ

Грушков је оценио да "Западна Европа врши 'енергетско самоубиство,' и да је већ  заменила своју енергетску слободу за зависност од САД", подсећајући на тишину из европских престоница након саботаже гасовода Северни ток 1 и 2.

Европске престонице биле су "апсолутно равнодушне" након саботаже, рекао је он и додао да је "Западна Европа изненада одлучила да изврши енергетско самоубиство, а да је то ћутање његов последњи чин".

"Када је бивша британска премијерка Лиз Трас написала своју чувену поруку, 'урађено је', оно што је заиста мислила да је 'урађено,' не са Северним током, већ да је стављена тачка на енергетску независност Европе. Говорећи озбиљно, видимо да је Западна Европа своју енергетску слободу заменила за енергетску зависност од Сједињених Америчких Држава", нагласио је Грушко.

Москва пажљиво прати изборе у САД

Грушко је рекао да Москва прати изборе за Конгрес САД и да је свесна става једног броја републиканаца о могућем смањењу војне помоћи Украјини у случају победе.

"Пратимо шта се дешава у Сједињеним Америчким Државама. Знамо да се један број истакнутих републиканаца залаже за смањење војне помоћи Украјини, јер сматрају да је ирационално оно што данас раде демократе", рекао је Грушко.

Према његовим речима, "ако републиканци победе, САД могу да повећају притисак на европске земље у смислу њихових војних буџета".

"Сећамо се да је један од главних слогана бившег америчког председника Доналда Трампа, када је дошао на власт, био да Европљани морају сами да плаћају своју одбрану. Захваљујући његовим напорима, земље Европе су преузеле повећане обавезе у повећању војних буџета, достижући ниво од два одсто. Сада кажу да је потребно издвојити најмање три одсто за одбрану", рекао је заменик руског министра спољних послова.

Незаинтересовани за то ко ће заменити Столтенберга у НАТО

Заменик министра спољних послова Руске Федерације оценио је да "генерални секретар само изражава усаглашен став Алијансе".

"Личност генералног секретара НАТО-а, који ће заменити Јенса Столтенберга, потпуно је небитна за Русију, генерални секретар само изражава усаглашен став Алијансе", изјавио је Грушко.

Руски дипломата је додао да "САД покушавају да искористе НАТО да одрже светску хегемонију, али да је она готова и да је свет постао мултиполаран".

"Главно средство које Сједињене Америчке Државе користе да покоре своје савезнике је стварање великог непријатеља за НАТО. Ако га нема, онда га треба измислити. А последњих година сведоци смо како НАТО постепено, али веома доследно иде ка демонизацији Русије", оценио је Грушко.

Столтенберг је планирао да после 1. октобра, када му је истекао мандат у НАТО, буде на челу Централне банке Норвешке. Међутим, у марту се сазнало да ће он, према одлуци самита НАТО-а у Бриселу, остати на својој функцији још годину дана. Столтенберг, који је претходно био два пута премијер Норвешке (од 2000. до 2001. и од 2005. до 2013.), води Северноатлантску алијансу од 1. октобра 2014. године. Мандат на овој функцији му је два пута продужен.

Нема "заобилазних решења" за улазак Украјине у НАТО

Руски званичник се осврнуо и на начине како се постаје члан Алијансе и напоменуо да "свака земља, да би им се придружила, треба да прође кроз неколико фаза, од којих је последња акциони план за чланство".

"За улазак у НАТО нема заобилазних путева ни за једну земљу, укључујући Украјину", рекао је он, одговарајући на питање о изгледима о уласку Украјине у НАТО на предстојећем састанку министара спољних послова Алијансе у Букурешту крајем новембра.

Грушко је скренуо пажњу да је направљен изузетак за Шведску и Финску, али само зато што је до интеграције ових држава у савез дошло пре много година, а да је сада донета политичка одлука, коју је он назвао ирацоналном.