Москва: Потчињеност Пашињана Западу уништава односе са Русијом и подстиче протесте у земљи

Власти Јерменије праве огромну грешку тиме што намерно покушавају да униште вишеструке и вековне везе између Јеревана и Москве и да од своје земље направе таоца геополитичких игара Запада, наводи руско Министарство спољних послова у саопштењу поводом ситуације у Нагорно-Карабаху.

"Уверени смо да је огромна већина јерменског становништва тога свесна", истиче се у саопштењу.

Неодговоран приступ јерменског премијера је и изазвао разумљиво незадовољство дела јерменског друштва, које се одражава у протестима, за које се наводи да их је наводно инспирисала Русија. Како истиче руско МСП, те оптужбе немају везе са реалношћу.

"Шеф јерменске владе треба да буде свестан да се Москва не бави таквим стварима – за разлику од Запада, који је прилично вешт у организовању обојених револуција. Међутим, неком чудном коинциденцијом није приметио да јерменске власти прогоне демонстранте", поручују из МСП.

Карабах већ напустило више од 4.850 људи; У Јеревану протести и хапшења

Притом, у јерменским медијима су се, очигледно на подстицај власти, разбуктале праве антируске баханалије, и то баш у време када амерички амбасадор одржава блиске контакте са актуелном владом, примећује руска страна.

Поједине изјаве премијера Републике Јерменије Никола Пашињана садрже неприхватљиве нападе на Русију и не могу а да не изазову непријатност, истиче се. Пашињан, како се даље наводи, покушава да се ослободи одговорности за неуспехе у унутрашњој и спољној политици, пребацујући кривицу на Москву.

"Најновије максиме јерменског премијера потврђују наше раније закључке да су процеси, инспирисани са Запада и подстакнути званичним Јереваном, деструктивни за земљу и наше савезничке односе, нису епизодне, већ системске природе", наводи се у саопштењу.

Пашињан је заправо отворено признао да се све ово време република намерно припремала за окретање од Русије.

"Њихови кораци, осмишљени да поставе нови – западни правац развоја Јерменије – неубедљиво су оправдани наводним грешкама Руске Федерације и ОДКБ. Притом се заборавља да наше државе имају у великој мери сличне интересе у питањима безбедности и развоја, док су САД и друге земље НАТО поставиле за циљ, не само да нанесу стратешку штету Русији, већ и да дестабилизују наш заједнички евроазијски простор", поручују из министарства.

Русија је увек била верна својим савезничким обавезама, поштовала јерменску државност и никада није стављала републику пред избор, "са нама или против нас". Москва је пружала и пружа велику помоћ братској Јерменији у областима безбедности, економије и културе, наводи се.

У јесен 2020. године је напорима Руске Федерације и лично председника Владимира Путина спречен потпуни пораз Јерменије.

"Несебична активност руских мировњака у Нагорно-Карабаху, неретко и по цену сопственог живота, директна је потврда сталне посвећености Русије испуњавању своје изузетно тешке мисије у интересу постизања мира између Азербејџана и Јермена о којима је Пашињан одлучио да ћути", напомиње се у саопштењу.

Међутим, јерменски премијер уместо да у регионалним пословима поштује договор лидера три земље из новембра 2020. године и да питање статуса Нагорно-Карабаха препусти будућим генерацијама – подлегао је саветима Запада.

Пашињан је у Прагу и Бриселу одлучио да призна суверенитет Азербејџана над Нагорно-Карабахом и тиме из темеља измени услове под којима је потписана трилатерална изјава од 9. новембра 2020. године, као и позицију руског мировног контингента, указује руска страна.

Такође, "због кратковидости јерменског руководства" није спроведен у дело низ споразума у ​​области јачања безбедности Јерменије, јер Пашињан није потписао одлуку о којој су се већ договорили сви министри спољних послова шест земаља - слање посматрачке мисије ОДКБ у регионе републике који се граниче са Азербејџаном.

Због недоследног става јерменског руководства, које трчи за Западом и окреће леђа трилатералним споразумима са Русијом и Азербејџаном, изгубљено је драгоцено време током којег је могао да се направи значајан напредак у мировним преговорима, дефинисању границе и деблокади регионалних комуникација, што би за Јерменију постало додатни безбедносни фактор.

"Ни данас не видимо снажан интерес званичног Јеревана да помогне у решавању горућих проблема у Нагорно-Карабаху – говоримо о стварању повољних услова за поштовање примирја, побољшању хуманитарне ситуације и успостављању одрживог дијалога између Бакуа и Степанакерта", указују у руском МСП.